ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈA ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА И
ИНСТИТУЦИЈЕ
ТЕМА: БАНКЕ НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ
ПРОФЕСОР:
СТУДЕНТ:
Др Марко Иваниш
Ненад Радевић
Бр.индекса СТ/353/12
САДРЖАЈ:
1.
УВОД.............................................................................................................3
2.
ПОЈАМ БАНКЕ...........................................................................................4
3.
ПОДЕЛА БАНАКА......................................................................................5
4.
ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА...........................................................7
5.
Активни банкарски послови....................................................................7
6.
Пасивни банкарски послови.....................................................................8
7.
Неутрални банкарски послови................................................................10
8.
Сопствени банкарски послови................................................................11
9.
ФУНКЦИЈЕ БАНАКА...............................................................................11
10.
ЗАКЉУЧАК................................................................................................13
11.
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................14
ПОЈАМ БАНКЕ
Банке су финансијске институције, или финансијска предузећа, односно кредитне установе које
се баве новчаним прометом, тј. баве се прикупљањем слободних финансијских средстава, врше њихову
концентрацију и алокацију кроз одобравање кредита уз одређену камату. У дефиницијама економско-
правног карактера банка се дефинише као предузеће које професионално, у виду занимања, узима и даје
кредите ради остваривања добити која се састоји из каматних разлика, при чему посредује у платном
промету, и пружа услуге у пословима са хартијама од вредности. Банка у различитим облицима
преузима туђи новац који даље позајмљује трећим лицима ради остваривања добити која се састоји у
разлици између активних и пасивних камата при чему ни круг давалаца ни круг прималаца кредита није
ограничен. У дефиницијама формално-правног карактера банка се одређује као финансијска
организација која за предмет пословања има закључивање и извршавање банкарских послова. За
оснивање банке потребна је сагласност централне банке или другог државног органа. Банка самостално
обавља делатност, ради остваривања добити. Сам назив банка потиче од латинске реци “банцо” што
значи сто, клупу ( у данашњем смислу шалтер), постављену на улици, тргу, сајму, на којој се вршила
размена различитих облика и врста новца. Банку могу да оснују најмање два оснивача. Могу бити
домаћа и страна правна лица и физичка лица. Уколико је оснивају страна лица, то чине под условима
узајамности. Уговором о оснивању банке утврђује се: 1. назив и седиште оснивача банке, 2. назив и
седиште банке, 3. износ укупног оснивачког капитала банке у новчаном и неновчаном износу, као и
удео сваког од оснивача у укупном капиталу, 4. рок до кога су оснивачи банке дужни да уплате и
пренесу новчана и неновчана средства у оснивачки капитал банке, 5. права, обавезе и одговорности
оснивача банке за обавезе банке, 6. услове за стицање и престанак права оснивача, 7. послови које банка
обавља, 8. начин распоређивања дела добити на осниваче банке, 9. начин прихватања ризика и покрића
губитака банке, услови и начин повећања оснивачког капитала и резерви банке, 10. начин решавања
спорова међу оснивачима банке, 11. услови за престанак рада банке, ако не постоји економски интерес,
12. начин одлучивања о статусним променама банке и права оснивача банке у случају статусних
промена.
Банка се може бавити депозитом, кредитним и другим банкарским пословима у земљи и то:
4
1. примањем свих врста новчаних депозита, 2. давањем и узимањем кредита, 3. девизним,
девизно-валутним и мењачким пословима, 4. издавањем хартија од вредности и новчаних картица, 5.
чувањем средстава и хартија од вредности и управљање њима, 6. куповином и продајом хартија од
вредности, 7. издавањем јемства, гаранција, авала и других облика јемства, 8. пословима платног
промета.
ПОДЕЛА БАНАКА
Делатност банке може бити специјализована за одређену врсту банкарских послова које обавља
као своју основну и претежну делатност, па тако банке можемо поделити на:
-
Депозитне-примање новца и других вредности на чување или штедњу.
-
Заложне-давање кредита који се обезбеђују залагањем покретне ствари.
-
Хипотекарне-давање кредита који се обезбеђују залагањем непокретности- хипотека.
-
Извозна банка- за кредитирање извоза.
Као мерило за разврставање банака најчешће се узима начин на који се прибављају средства за
кредитирање, а затим врсте и економска природа тих средстава .Тако разликујемо осам основних група
банака: 1. Централне или емисионе банке, 2. Пословне банке, 3. Депозитна ( комерцијална) банке, 4.
Универзалне банке, 5. Специјализоване и гранске банке, 6. Штедно-кредитне организације задруге и
штедно-кредитне службе, 7. Међународне и регионалне банке и финансијске организације, 8. Остале
банкарске и финансијске институције.
-
Централна или емисиона банка
представља банку свих пословних банака и осталих
финансијских институција. Непосредно регулише и усмерава монетарно-кредитне токове у свакој
земљи, чиме се у тржишним условима стабилизује привредна активност земље .Она је непрофитна
институцијакоја има монополски положај при обављању својих функција. Једина има овлашћење д
аиздаје папирни и ковани новац. Две основне функције централне банке су:
1.
Централна банка је надлежна за вођење монетарне политике, у чијој основи је динамика понуде
новца. Иако се говори о четири основна циља монетарне политике: стабилност цена, економски раст,
пуна запосленост и уравнотежени платни биланс, приоритет се даје стабилности цена.
2. Функција „последњег уточишта банака“ или „зајмодавца у крајњој инстанци“ централна банка
обезбеђује ликвидност макроекономског система у условима растуће привреде, што
реализујеснабдевањем пословних банака потребним количинама новца и кредита. Централна банка има
5
