Banke – rad sa stanovništvom

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA - BLACE

DIPLOMSKI RAD

Predmet : Bankarsko poslovanje i platni promet

ORGANIZACIONE STRUKTURE BANAKA

Mentor: Student:

Dr Ljubiša Milačić Dragana Golubović
br.indeksa: 05/15f/j

Blace , 2018. godine

SADRŽAJ

UVOD

................................................................................................................................. 3

1. POJAM, FUNKCIJE I ZNAČAJ BANAKA

............................................................. 4

1.1. Vrste banaka ............................................................................................................   6
1.2. Funkcije i uloga banaka ..........................................................................................   7
1.3. Bankarski poslovi ....................................................................................................   9

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA BANKE

........................................................... 10

2.1. Karakteristike organizacione strukture banke .......................................................... 11
2.2. Organizacija interne kontrole banaka

....................................................................... 15

2.3. Organizacija banke po poslovima ............................................................................ 17
2.4. Organizacija banke po teritoriji ................................................................................ 19

3. BANKE ORIJENTISANE NA RAD SA STANOVNIŠTVOM

................................ 22

3.1. Kreditiranje fizičkih lica...........................................................................................
3.1.1. Postupak odobravanja kredita.........................................................................
3.2. Gotovinske transakcije i elektronski sistemi plaćanja …....………….......………...
3.2.1. Platne kartice………………………............................................…………...
3.3. Online/Internet bankarstvo ……………………......…......…...............……………
3.4. Pasivni bankarski poslovi ……………..................................……………………..

22
24
25
26
28
29

3.5. Lizing poslovi .......................................................................................................... 31

ZAKLJUČAK

.................................................................................................................... 34

LITERATURA

.................................................................................................................. 35

1. POJAM, FUNKCIJE I ZNAČAJ BANAKA

Banka je novčano preduzeće i kreditna ustanova čija je osnovna aktivnost depozitni

posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih
novčanih poslova za račun svojih klijenata.

Banke prikupljaju i plasiraju finansijska sredstva i time proširuju finansijski

potencijal nacionalnih privreda. One obavljaju poslove platnog prometa unutar i između
subjekata raznih zemalja, prikupljaju depozite, odobravaju i koriste kredite, ulažu u akcije,
obveznice i druge vrednosne papire, daju garancije, finansiraju i na taj način stimulišu izvoz,
osiguravaju likvidnost u plaćanjima sa inostranstvom, utvrđuju kamate, devizne kurseve i
obavljaju niz drugih značajnih poslova.

Sa aspekta položaja i uloge banaka, bankarski poslovi se mogu grupisati u četiri

velike grupe:



aktivni bankarski poslovi: eskontni krediti, krediti za tekući račun,
međubankarski krediti, stambeni krediti, investicioni krediti i dr.



pasivni bankarski poslovi: kratkoročni depoziti, oročeni kratkoročni
depoziti, emisija hartija od vrednosti, reeskontni poslovi, oročeni dugoročni
depoziti i dr.



neutralni bankarski poslovi: emisija i plasman efekata, upravljanje
imovinom klijenata, lizing poslovi, garancijski poslovi, komisioni kreditni
poslovi i dr.



sopstveni bankarski poslovi: arbitraža, konverzija, SWOP i SWICH
poslovi; spekulacije sa hartijama od vrednosti; trgovanje i učešće u
poslovima.

Banku možemo posmatrati kao poslovnu jedinicu čija je uloga obezbeđivanje

profita putem raznih tipova bankarskih usluga. Pored toga, možemo je smatrati i za
finansijsku privrednu organizaciju čiji je osnovni cilj ostvarivanje profita. Međutim,
definicija i glavne delatnosti bankarstva mogu da variraju u zavisnosti od stavova i poslovnih
politika pojedinih zemalja.

Etimiološki pojam banka potiče od italijanske reči banco, što znači tezga na kojoj

se vršila razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji
se obavljao na trgovima, vašarima, domaćim i međunarodnim.

Naizgled bankarski posao može delovati kao monotona aktivnost koju čine

najosnovnije matematičke operacije i radnje. U stvarnosti se kroz kredite, novac i hartije od
vrednosti odvijaju celokupni procesi koji se zasnivaju na daleko kompleksnijim konceptima
od operacija sabiranja i oduzimanja.

Hadžić M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.

Banka posreduje između pozajmica i uzajmica novca, raznim oblicima finansijskih

transakcija, prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, kreiranje novca i odobravanje
kredita, obavljanje platnog prometa itd.

Banka takođe može da se definiše u smislu:



Ekonomskih funkcija – banke u privredi obavljaju transfer sredstava od
štediša ka zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i plaćanja robe i
usluge koje su prometovane;



Usluga koje pruža klijentima – od nastanka banke pružaju veliki broj usluga
klijentima od odobravanja zajmova kompanijama, fizičkim licima i
državama, trgovanja hartijama od vrednosti, organizovanja i garantovanja
emisija hartija od vrednosti, zaštite osiguranja, planiranja finansija,
upravljanja penzionim sistemima, do savetodavnih usluga kompanijama;



Pravne osnove postojanja – kako bi država mogla sprovoditi kontrolu
bankarskog poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao
bilo koja kompanija koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu
povlačenju na zahtev (na osnovu čeka ili elektronskog transfera sredstava) i
odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode.

Slika 1: Usluge koje pruža savremena banka

Prema modernim shvatanjima, međutim, banka više nije mesto koje samo hladno

izvršava svoju ozbiljnu funkciju. Banka sada mora da predstavlja i mesto gde će se potrošači
osećati sigurno. Obzirom na ogromnu konkurenciju bankarskih institucija na tržištu, banke
moraju da pruže ne samo odličnu uslugu već i mesto gde će potrošači osećati da su oni sami
kao i njihovo poslovanje bitni za banku i njen opstanak.



Poslovne banke – Poslovne banke se razlikuju od drugih banaka i po
izvorima   sredstava   i   po   poslovima   koje   obavljaju.   Za   svoje   aktivnosti
pretežno koriste svoja vlastita sredstva, koja se sastoje od kapitala i rezervi
(kao   dopunske   izvore   kreditnog   potencijala   koriste   depozite   krupnih
preduzeća)...   Znatan   deo   poslovanja   ovih   banaka   predstavljaju   vlastiti
poslovi preko preduzeća u kojima se poslovne banke javljaju kao vlasnici ili
suvlasnici.



Štedno-kreditne organizacije – finansijska organizacija osnovana radi
odobravanja kredita svojim članovima po povoljnim uslovima.

Poslovno bankarstvo je doživelo ogromne promene u poslednjih par decenija.

Glavne promene se ogledaju u implementaciji oslobođenja zakonskih i drugih regulativa, što
rezultira u ukidanju strukturnih i regulativnih ograničenja.

Nakon izvršenja deregulacije, globalne granice svetskih finansijskih tržišta su

virtuelno izbrisane što donosi novi talas promena, beneficija i rizika. Elektronski novac
dobija sve dominantniju ulogu u finansijskim transakcijama, osnivaju se nove firme i sa
njima novi oblici poslovanja, uslovi poslovanja se brzo menjaju, profit se teže ostvaruje, a
rizici su sve veći.

1.2. Funkcije i uloga banaka

U osnovne funkcije koje banke izvršavaju izdvajamo sledeće:



Funkcije kreditnog posredovanja



Funkcija novčanog izravnavanja



Uslužna funkcija



Preduzetnička funkcija

Prva i najvažnija funkcija banke je

posredovanje u kreditiranju

, tako što na

jednoj strani banka uzima kredite (od Centralne banke i drugih poslovnih banaka ili novac po
osnovu depozita i uloga na štednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita
klijentima.

Posrednička funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u

njenom bilansu. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tuđi novac se vrednosno
iskazuju u pasivi, a kreditni u aktivi bančinog bilansa.

Razlika između kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim

klijentima i kamata koje od klijenata naplaćuju po kreditnim poslovima (tzv. negativne i
pozitivne ili pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna marža i predstavlja bitan deo
prihoda tj. dobiti banke.

Barać S., Hadžić M., Stakić B., Poslovno bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005.