U v o d
Na osnovu definicije ugovorom se naziva dvostrani pravni posao,
kojim se izražava saglasnost volje dve ugovorne strane, o
međusobnim pravima i obavezama.
Ugovor čiji je predmet kupovina ili prodaja robe, zove se
kupoprodajni ugovor
.
Ovim ugovorom se obavezuje prodavac da će određenu vrstu
i količinu robe predati kupcu, a kupac se obavezuje da će
preuzeti ovu robu i platiti za nju ugovorenu cijenu. Kupoprodajni
ugovor možemo smatrati zaključenim kada su dve ugovorne
strane ( kupac i prodavac ) postigle saglasnost u odnosu na bitne
elemente ugovora a to su:
vrsta, količina i cena robe
. Prema
opštim propisima , kupoprodajni ugovor može biti zaključen
između prisutnih i odsutnih stranaka u pismenoj ili usmenoj
formi.Smatra se da su stranke bile prisutne ukoliko se ugovor
sklopi usmeno, preko telefona, teleprintera, računa ili
telegrama.Ukoliko se ugovor sklopi pismom ili telegramom
smatra se da su stranke bile odsutne. Prisutni, kupac i prodavac,
stavljaju potpise na svoj ugovor. Kod usmeno sklopljenih ugovora
i pored dostignute saglasnosti, i ako je punovažan, nema pismene
potvrde, zato se ovi ugovori lako pobijaju i ne preporučuju se.Za
razliku od njih, pismeni ugovori, imaju prednosti jer se kod njih
tačno znaju sva prava i obaveze ugovornih strana.
Ugovor o kupovini i prodaji je saglasna izjava volja dve
ugovorne strane kojom se jedna ugovorna stana - prodavac
obavezuje da drugoj strani - kupac preda stvar koju prodaje, tako
da kupac stekne prava raspolaganja, odnosno pravo svojine.
Dakle kod ugovora o kupovini i prodaji dogovorne strane su :
• prodavac i
• kupac.
Iz kupoprodajnog ugovora proističu prava i obaveze za obe
ugovorene strane ( kupca i prodavca ).Osnovna obaveza
prodavca je da isporuči ugovorenu robu, a pravo prodavca je da
1
za nju primi ugovorenu cijenu, a obaveza kupca je da isplati
ugovorenu cenu i pravo da preuzme u vlasništvu ugovorenu
robu.Ugovor o kupovini i prodaji ( kupoprodajni ugovor )
obuhvata tri faze:
• Prva faza predugovaranje- u kojoj se ugovorene strane
upoznaju sa drugim odredbama kupoprodajnog ugovora ;
• Druga faza je zaključivanje kupoprodajnog ugovora-koja sledi
posle postupka predugovaranja ;
• Treća faza je realizacija kupoprodajnog ugovora koja počinje
isporukom robe od strane prodavca.
POJAM UGOVORA U PRIVREDI
Ugovorom o prodaji u privredi obavezuje se prodavac da kupcu
preda robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio neko
pravo (npr. pravo industrijske svojine), a kada vršenje tog prava
zahteva držanje robe da mu preda i robu, dok se kupac obavezuje da
prodavcu plati cenu u novcu i preuzme robu. Ovaj ugovor zaključuju
između sebe privredni subjekti (privredna društva, preduzetnici,
zadruge itd.), a ima za predmet prodaju robe. Prodaja robe je osnovni
ugovor od svih ugovora u privredi.
Prodaja je u rimskom pravu označavana kao kupoprodaja
(emptio - vendi-tio). lako su evropske zemlje (izuzimajući Veliku
Britaniju) nastavile pravnu tradiciju rimskog prava, za označavanje
prodaje ne koriste isti naziv. Pre donošenja i stupanja na snagu ZOO u
propisima, pravnoj teoriji i praksi korišćen je izraz "kupoprodaja" ili
"kupovina i prodaja"Pravne osobine. Ugovor o prodaji je neformalan
(zakonska pisana forma propisana je za ugovore o prodaji
nepokretnih stvari ), imenovan, dvostrano obavezan, teretan,
kauzalan, komutativan, sa trenutnim ili trajnim izvršenjem obaveza, sa
sporazumno određenom sadržinom ili po pristupu.
Ugovori u privredi su ugovori koje zaključuju privredni subjekti
međusobno u vršenju privredne delatnosti iz predmeta svog
poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Bitna obeležja ovog
2
ugovor u privredi.
Zakonom obligacionih odnosa je, po pravilu, jedinstveno
regulisao ugovore i druge pravne poslove privrednog i građanskog
prava. Odredbe tog zakona koje se odnose na ugovore u privredi
primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi
nije izričito drukčije određeno, s tim što se odredbe ZOO koje se
odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove.
Ugovori u privredi se odlikuju osobinama koje ih, ipak, izdvajaju
od ugovora građanskog prava. Oni uvek imaju za predmet promet
robe ili obavljanje određenih usluga. Iako je izvor prava za ugovore u
privredi i građanske ugovore, po pravilu, zajednički sve više se
povećava broj posebnih izvora privrednog prava. Tako su posebnim
zakonima regulisani pojedini ugovori u privredi kao na primer: u
železničkom, drumskom, pomorskom, rečnom i važdušnom
saobraćaju. Ugovorno privredno pravo jednim delom stvaraju i sami
privredni subjekti ili njihova stručna udruženja. Ispoljavaju se u
obliku opštih uslova poslovanja, uzansi (opštih i posebnih) i
privrednih običaja.
Međunarodno privredno ugovorno pravo se sve više unifikuje
donošenjem konvencija koje regulisu prodaju robe, prevoz robe i
putnika, pružanje usluga, ček, menicu itd.
Ugovori u privredi su masovni u pravnom prometu zbog čega se
često zaključuju putem opšte (generalne) ponude, uz korišćenje
unapred pripremljenih obrazaca (formulara). To su teretni ugovori i
privredni subjekti ih zaključuju sa ciljem sticanja profita. Neki ugovori
mogu biti zaključeni samo u privrednom pravu (ugovor o špediciji, o
trgovinskom zastupanju, o komisionu itd). Zbog specifičnosti
privrednopravnih odnosa ZOO je predvideo i neke posebne odredbe
koje važe samo za privredne subjekte. Tako je u izvršenju svojih
obaveza privredni subjekat u obavezi da postupa sa pažnjom dobrog
privrednika; kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u
pogledu određene robe, smatra se da je ponuđeni (koji ćuti) prihvatio
ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u
ostavljenom roku odbio; u slučaju ugovora u privredi, poverilac može
4
poveriti stvar javnom skladištu na čuvanje na račun poverioca, što
proizvodi dejstvo polaganja kod suda; o vidljivim nedostacima stvari
kod ugovora u privredi, kupac je dužan obavestiti prodavca bez
odlaganja itd.
Sporove koji proističu iz ugovora u privredi rešavaju trgovinski
sudovi. Posebna pravila postupka pred trgovinskih sudovima
(uključujući i kraće rokove za izjavljivanje pravnih lekova)
omogućavaju brže rešavanje privrednih sporova.
UGOVOR O PRODAJI U PRIVREDI
S a s t o j c i u g o v o r a
Bitni sastojci ugovora o prodaji su roba i cena? Prodaja u privredi
je punovažna i kada u njoj cena nije određena, jer je zakonom
predviđeno na koji način će se cena odrediti. Strane svojom voljom
mogu odrediti da su i drugi sastojci ugovora o prodaji bitni. Ugovor je
zaključen kad su se strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima.
Prodavac je, tako, dužan predati robu kupcu u ispravnom stanju,
zajedno sa njenim pripacima. Predaja robe vrši se u mestu sedišta
prodavca. Takođe, prodavac odgovara za pravne i materijalne
nedostatke robe na osnovu ZOO i kada strane ugovorom nisu
regulisale ove odnose.
Slučajne sastojke ugovora strane predviđaju svojom voljom i oni
se nikad ne podrazumevaju. Oni su punovažni ako su mogući i
dopušteni, a ne mogu zadirati u bitne sastojke ugovora. U ugovoru o
prodaji se kao slučajni sastojci ugovaraju: uslov, rok, kapara,
ugovorna kazna, avans itd.
ROBA
Roba je stvar namenjena tržištu. Predmet prodaje su stvari
5
se prenositi neko pravo industrijske svojine.
RIZIK PROPASTI ILI OŠTEĆENJA ROBE
Rizik slučajne propasti ili oštećenja robe koja je predmet prodaje
snosi prodavac sve dok je roba u njegovom posedu. Rizik ne prelazi
na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate robe raskinuo
ugovor i tražio zamenu robe. Ako predaja individualno određene robe
nije izvršena zbog docnje kupca, rizik prelazi na kupca u času
njegovog dolaska u docnju. Kad je predmet ugovora roba određena po
rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio robu
očigledno namenjenu za izvršenje predaje i o tome poslao obaveštenje
kupcu. Ukoliko zbog prirode robe određene po rodu prodavac ne
može izdvojiti jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvršio sve
radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti robu i o tome
poslao obaveštenje kupcu.
Ako je pre predaje rizik slučajne propasti ili oštećenja robe presao
na kupca, prodavac je dužan čuvati robu sa pažnjom dobrog
privrednika, i radi toga preduzeti potrebne mere. Prodavac nema
pravo na naknadu troškova potrebnih radi očuvanja robe. On je
ovlašćen položiti robu kod suda ili je prodati na javnoj prodaji.
C E N A
Osnovna obaveza kupca je da isplati cenu robe. Cena je novčani
ekvivalent za robu koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izražena u
novcu? Ako cena nije izražena u novcu nego u jednoj ili više stvari
tada izmedu ugovornih strana nije zaključena prodaja nego ugovor o
razmeni; zakupu ili neki drugi imenovani ugovor.
Cena je bitan sastojak ugovora. Ona se, po pravilu, određuje
ugovorom izričito (određena cena) ili ugovor sadrži dovoljno
podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti (odrediva cena). Ako
cena u ugovoru o prodaji u privredi nije određena ili odrediva kupac
je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme
7
