3
Увод
Данас на интернету постоји велики избор алата за цртични код и програм за инсталирање
на рачунару и веб локацију за креирање и читање бар кодова. Мрежне веб странице за
генерисање кода непрактичне су за употребу и стога нису тестиране. У великој понуди
програма, добар део њих је веома лоше решен, па смо изабрали боље. На семинару је
тестирано пет програма за креирање, као и три програма и једна веб страница за читање
бар кодова. Пронађен је најмање један бесплатни програм за креирање кода и читање
који би се могао користити у озбиљније сврхе. Професионална употреба, захтева
програме са већим могућностима плаћања.
Из свега описаног у овом раду може се видети колико је увођење бар кода побољшало
свакодневни живот у различитим секторима. Бар код је најчешћа технологија за
означавање предмета; омогућава недвосмислену идентификацију предмета и убрзава
њихов проток од произвођача до крајњег потрошача, а може се направити и за личну
употребу. Недостатак ове технологије је што је потребно приближити се производу тако
да читач може прочитати бар код. Због овог недостатка развијају се нове технологије које
би требале убрзати данашње начине пословања. Једна од надолазећих технологија је
идентификација радио фреквенција, за коју се сматра да ће поступно истиснути бар код
из наредне деценије.
Бар код су измислили Норман Joseph Voodland и Bernard Silver и патентирали у САД
1951. Проналазак је заснован на Морзеовој абецеди која је проширена на танке и дебеле
шипке. Прошло је више од двадесет година пре него што је овај проналазак постао
комерцијално успешан. Рану употребу једне врсте бар кода у индустријском контексту
спонзорисало је Удружење америчких железница крајем 1960-их. Развијен од стране
General Telephone and Electronics (GTE) и назван KarTrak ACI (Аутоматска
идентификација аутомобила), ова шема је укључивала постављање обојених пруга у
различитим комбинацијама на челичне плоче које су биле причвршћене на бочним
странама железничког возног парка. Коришћене су две таблице по аутомобилу, по једна
са сваке стране, са распоредом обојених трака које кодирају информације као што су
власништво, врста опреме и идентификациони број. Таблице су очитане помоћу скенера
поред траке, који се налази, на пример, на улазу у класификацијско двориште, док се
аутомобил кретао поред. Пројекат је напуштен након десетак година јер се систем
показао непоуздан након дуготрајне употребе.
4
1. Алати за читање бар кода
Сада када су програми за креирање бар кодова обрађени, на реду су читаоци тих кодова
који користе видео улазе (камере). Обухваћена су три програма и једна веб страница.
1. Еим читач бар кода:
"Овај програм вам омогућава читање бар кодова помоћу веб камере. Веома је брз и тачан.
Штампа тип кода, сам код и све параметре повезане са кодом. Ово је демо верзија и не
дозвољава повезивање са било којим спољним програмом или базом података."
1
Слика 1: Приказ програма: Eim Barcode Reader
Доступно је на: http://www.metois.com/
1
Oisher, T. (2014): Bar code reading tools, Homeland, Chelmsford, стр. 10
6
Веб локација са могућношћу читања бар кодова путем веб камере:
"Када читамо бар код преко веб камере, производ који смо учитали приказује се из базе
података. У бази се налазе производи страних произвођача. Нисмо могли пронаћи
хрватски производ који би се налазио у бази података."
3
Слика 4: Веб локација са могућношћу читања бар кодова путем веб камере
Приказ веб странице: http://en.barcodepedia.com/
3
Oisher, T. (2014): Bar code reading tools, Homeland, Chelmsford, стр. 30
