Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane-Bujanovac
Naziv teme:
Basne u radu sa predškolskom decom
STUDENT: PROFESOR:
Bujanovac 20172018
Uvod
“Basna je prvi izrastak i porod človečeskoga ostroumija,
i njom su se služili veliki ljudi za učiniti svakom
čuvstvitelne visoke i opštepolazne nauke”
D.Obradović
Basna je oduvek bila nešto što je i kod odraslih izazivalo određenu dozu divljenja. Sličan je slučaj i sa
decom, posebno malom. Basna privlači njihovu pažnju, ona nameće svoju strukturu njihovom iskustvu
koje se uz pomoć nje proširuje, ona čini da deca osete one niti koje povezuju uzroke sa posledicama
navodeći ih da uoče poruke, povežu ih sa svojim doživljajem sličnih stvari iz realnog života.
Tema
ovog rada je upotreba basne u podsticanju razvoja govora i kroz korelaciju sa metodikom
upoznavanja okoline. Upravo je gore navedeno koliko basna može da podstakne i odraslog čitaoca da
doživi njenu pouku povezjući je sa svojim ličnim iskustvima. Posebanje slučaj kod male dece. Na prvom
mestu, basna kao književna vrsta jeste bogata rečima koje su za decu nove. Učenjem novih reči
povećava se fond reči koje deca koriste u svom rečniku što je jedan od zadataka metodike razvoja
govora. Sa druge strane, animirajući njihovu pažnju upotrebom interesantnih sredstava koja će pratiti
interpretaciju basne, dovešćemo do toga da deca, budno prateći tok radnje, pamte i dijaloge, što će im
kasnije biti od koristi za izvođenje dramatizacije basne. Izvodeći dramatizaciju basne, deca aktivno rade
na pravilnom izogovoru reči, korišćenju punih rečenica itd.
Ni danas životinjski svet nije prestao da bude izvor fantastične inspiracije. Istina, u tom domenu literatura
je napravila napor da nalazi nove mogućnosti i nove forme književnog izraza. Pri tom, ona, naravno, nije
odbacila stara iskustva i modele.
Dela čija tematika obuhvata životinjski svet prilično su raznolika i složena. To su tekstovi koje isključivo
čitaju deca, zatim dela namenjena i starim i mladim čitaocima, i na kraju ostvarenja koja su pristupačna
samo odraslima. Životinje u njima se dvojako prikazuju:
stvarno i antropomorfno
. Za nas je bitan drugi
prikaz u kojem pisac životinje predstavlja kao simbole ljudskih tipova i moralnih karaktera. Postoji više
književnih vrsta sa antropomorfnim pristupom životinjskom svetu. One su se pretežno razvile iz folklorne
književnosti, a najvažnije među njima su basna i priče o životinjama.
Poreklo basne i priče o životinjama može se naći u dalekoj prošlosti, zbog čega ni književna istorija još
nije sa sigurnošću utvrdila da li joj je pradomovina Grčka, Indija, Egipat ili neka druga zemlja, a isto tako
nije ni približno odredila vreme njihovog rađanja. Trenutak kada kao tvorevine prelaze iz domena mitskog
mišljenja u područje logičkog i umetničkog i dolaze do izražaja kao alegorijska priča nemogućno je
utvrditi. Takođe, još uvek, pouzdano nije određena njihova pripadnost usmenoj ili pismenoj umetnosti.
Ta raspravljanja ostala su u okviru teorije nastajanja, prenošenja i prihvatanja folklornog dela, kao i
komuniciranja i prožimanja sa pisanom realnošću. Nauka nije precizno utvrdila starost i poreklo basne i
priče o životinjama. Pojava basne vezuje se za prve
“basnolike”
priče nađene na egipatskim papirusima, a
i za pojavu i razvitak prastarih pesama i igara u kojima su naturalistički reprodukovani pokreti i glasovi
životinja. Najstariji zapis basne sačuvan je u
Heziodovom
delu
“Poslovi i dani” iz IX – VIII vek pre n. e.
(O
sokolaru i slavuju).
Treba napomenuti da se danas retko stvaraju nove basne. One kao da su završile svoj vek, dosta su
zapostavljene. Na granici usmenog i pisanog stvaralaštva, filozofije i umetnosti, od teoretičara, stvaralaca i
od interpretatora, u svoje vreme često su proglašavane izvorom i dušom celog pesništva, da bi danas,
ponekad, još zaiskrile samo u pesmama satiričnog sadržaja ili u usmenoj komunikaciji.
1.1.
Književni pristup životinjskom svetu
Sa književnim delima u kojima su glavni junaci životinje čovek se sreće još u antičkom periodu. Prva
zbirka tekstova čiji su glavni junaci bili životinje, a tematika vezana za pravila ponašanja i vladanja bilo je
Panča
tantra.
To je indijsko književno delo na sanskritu, nastalo oko 300. n. e., jedno od najčuvenijih i
