Slika 2.
Istorijski razvoj ronjenja na dah je drevna aktivnost koliko i samo čovečanstvo.
Najstariji arheološki nalaz datira najmanje 500 godina pre Hrista. Korene tzv. Ronilačkog
sporta potiču iz 1949. godine.
Slika 3.
Sportske discipline u ronjenju na dah. Discipline se dele na takozvane bazenske i
u moru i ukupno ih je osam . Bazenske discipline podrazumevaju: Postizanje i merenje
određene dužine; Vreme trajanje apnee. Morske discipline podrazumevaju merenje
postignute dubine. Posebno se rangiraju žene i muškarci a postoji i ekipno rangiranje.
Slika 4.
Bazneske discipline se dele na:
-
Statička apnea (STA)
- Kod ove discipline cilje je što duže držati dah u stanju
miraovanja, ležeći na površini vode pri čemu je lice potopljeno u vodi. Može se izvoditi u
bazenu, jezeru ili moru.
-
Dinamička apnea sa perajima (DYN) i bez peraja (DNF)
- Kod dinamičke
apnee je potrabno preći što veće rastojanje roneći u horizontalnom položaju po dnu
bazena. Ronioc može da se kreže kroz vodu pokretima ruku i nogu kao kod prsnog
plivanja (DNF) ili da vrši potisak kroz vodu pomoću peraja ili monoperaja (DYN).
-
Brzinsko ronjenje na dah
- Ovo je disciplina kod koje je potrebno za što manje
vremena preroniti zadatu distancu. Izvodi se u bazenu sa ili bez peraja.
Slika 5.
Ronilačka oprema. Dobra oprema je važan faktor u ronjenju na dah. Dobrom
roniocu ona je sredstvo koje mu pomaže da sigurnije roni i postiže bolje rezultate. Pod
ronilačkom opremom spadaju:
- Ronilačko odelo
- Maska
- Peraja
- Pojas sa olovom
Slika 6.
Ronilačko odelo
je neizostavan deo ronilačke opreme u preko 90 posto
slučajeva, izuzetak su ronjenja u ekstremno toplim vodama na svega nekoliko lokacija
širom sveta gde ronioci zbog okolnosti koriste samo majice i šorts. Postoji jako puno
različitih ronilačkih odela, a podela se generalno svodi na dve kategorije. Prva podela je
po vrsti odela, gde imamo mokra i suva, a druga je po debljini. Postoje i pododela koja se
koriste u kombinaciji sa odelima, a u narednih nekoliko koraka ćemo se bliže upoznati sa
svim detaljima.
Ronilačko odelo
nam je potrebno iz dva razloga, prvi i osnovni je da se zaštitimo
od gubitka toplote jer telo u vodi gubi toplotu oko 25 puta brže nego u vazduhu, a drugi
je mehaničke prirode to jest da nas zaštiti od eventualnih povreda, ogrebotina i uboda
koje mogu nastati u eventualnom dodiru sa podvodnim svetom. Sva ronilačka odela
imaju pozitivnu plovnost koja zavisi od vrste materijala od koga su napravljena, kao i od
njegove debljine. Za neutralisanje pozitivne plovnosti i pravilno balansiranje koristimo
tegove.
Maska za ronjenje
služi da bi se jasno videlo pod vodom, sastoji se od
temperovanog sigurnosnog stakla bez ili sa dioptrijom, obrazine, okvira i kaiša
Peraja
služe da olakšaju kretanje pod vodom i povećaju propulziju - mogu biti sa
zatvorenim stopalom ili sa otvorenim stopalom, takođe postoje meka, tvrda i polutvrda u
zavisnosti koliki otpor stvaraju prilikom pokreta pod vodom, isto tako mogu biti za svako
stopalo po jedno peraje (iz milja kod ronilaca nazvane stereo) ili mono peraja kod kojih
se oba stopala smeštaju jedno kraj drugog i pokret se vrši sa obe noge istovremeno.
Pojas sa olovom
-radi se u nekoliko estetski različitih modela, ali u pravilu, na
tržištu je moguće pronaći modele od 1 do 2.5 kg u rasponu od 0.5 kg. Mogu biti okrugli,
kockasti ili hidrodinamičko duguljasti, a u novije vrijeme je moguće kupiti i olovnice
obložene gumom.
Slika 7.
Rekordi u statičkoj APNEI
- Nacionalni rekord Srbije kod muškaraca iznosi 9 minuta i 20 sekundi, a drži ga
Branko Petrović, a postignut je 15.04.2011.godine.
- Nacionalni rekord Srbije kod žena iznosi 5 minuta i 10 sekundi a ostvaren je
02.04.2011. godine i drži ga Ljubica Trutić.
- Svetski rekord kod muškaraca iznosi 11 minuta I 35 sekundi, ostvario ga je
Stefan Mifsud 08.06.2009. godine
- Svetski rekord kod žena iznosi 8 minuta i 23 sekunde ostvarila ga je Natalia
Molčanova 21.08.2009. godine.
Slika 8.
Rekordi u dinamičkoj APNEI sa perajima
-
Nacionalni rekord Srbije za muškarce iznosi 157 metara a ostvario ga je Goran
Pejčić 06.12.2009.
-
Rekord Srbije kod žena drži Nataša Bošković a on iznosi 132 metara i ostvaren
je 02.04.2011.
-Svetski rekord kod muškaraca drži Dejv Mulins i iznosi neverovatnih 265
metara, 02.09.2010.
-Svetski rekord kod žena drži ruskinja Natalia Molčanova i iznosi 225 metara
25.04.2010.
