УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКА МИТРОВИЦА
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ - ЛЕПОСАВИЋУ
БЕЛАНЧЕВИНЕ
-
Семинарски рад
-
4
1. ПОЈАМ И ОСОБИНЕ ПРОТЕИНА ОДНОСНО
БЕЛАНЧЕВИНА
Реч „протеин“ настаје од грчке речи
protos
што у преводу значи први – примарни,
дакле најважнији и управо му је улога у очувању организма таква. Протеини су
беланчевине које су саграђене од великог броја аминокиселина. Њихов значај за
функционисање организма је одлучујућ, дакле без протеина и аминокиселина нема
функционисања нервног система, унутрашњних органа, имунитета, костију, ткива,
мишића итд. Можемо рећи да је протеин у организму од животног значаја. Да би могли
адекватно да функционишу и испуњавају своју природну улогу, протеини у организму
функционишу заједно, тако што се специјалним хемијским везама синтетишу у заједничке
комплексе. Протеини учествују у свим процесима међу ћелијама и улазе у састав свих
живих организама. Постоје протеини биљног и животињског порекла.
Њихова посебност нарочито у физичко-хемијском погледу, не потиче само од
њихове величине него и због тога што су у њима остварене сем пептидских и неке друге
везе. „Беланчевине нису хомогена група макромолекулских једињења, па ни онда када
хидролизом дају само аминокиселине, тј. када се ради о простим беланчевинама, о
холопротеинима. Од ових се јасно одваја група сложених беланчевина, хетеропротеиниа,
од којих се при хидролизи добију не само аминокиселине, него и друга мања или већа
небеланчевинска тела, каоја код њих носе назив простетична група.“ (Петровић, Мијин,
Стојановић, 2005: 78) Протеински део молекуле хетеропротеина носи назив апопротеин
чија структура је важна, али специфична функција хетеропротеинске молекуле управо је
везана за простетичну групу.
Проучавање беланчевина је обогатило наша сазнања о тим најсложенијим
органиским једињењима. Позната су већ многа њихова физичка и хемијска својства. Али,
нисмо још близу тога да бисмо их могли класификовати на оној основи како се то чини у
неорганској или органској хемији, када је реч о једињењима потпуно познате хемијске
структуре. И поред познавања многих својстава, беланчевине још и данас остају у
извесној мери биолошки појам.
5
1.1. Значај и функција беланчевина
Распоред аминокиселина, које су основни састав протеина одређен је генетиком и
наслеђем. Сваки протеин има јединствену и специфичну мрежу аминокиселина, која је
одређена генетским кодом. Дакле, протеини и аминокиселине налазе се у самој нашој
основи постојања, отуда и њихова улога у одржавању живота и здравља. У састав
протеина улази двадесет аминокиселина и оне представљају стандардне аминокиселине.
„Значај и функција протеина је огромна и ако кренемо од рођења, протеини су
везани за раст и развој човека. Такође протеини имају улогу у обнови и регенерацији
ћелија. У свим процесима који се дешавају у организму учествују протеини са својим
специфичним саставом. Регенерација изумрлих ћелија која се обавља заменом са
протеинима карактеристична је за ћелије крви, срца, бубрега, коже костију итд.“ (Диклић
и сар. 2001: 42) Неки ензими имају посебно значајне улоге у организму, попут глобулина
који преноси кисеоник и омогућава нам дисање.
Дакле, по свему реченом можемо закључити да протеини имају животодавну
функцију у нашем телу, па је стога важно уносити протеине и аминокиселине у организам
исхраном. „Аминокиселине које се морају уносити храном и које организам не може сам
да синтетизује називају се есенцијалне аминокиселине. Пошто се један део аминокиселина
може уносити само исхраном важно је имати разноврсну, балансирану и здраву исхрану.
Претерани унос протеина у организам није здрав, па се препоручује редукција поготово у
старости.“ (Група аутора, 2005: 52) Међутим, око протеинске исхране потребно је
посаветовати се са нутриционистом, поготово код спортиста који због изградње мишићне
масе уносе велике количине протеина како би добили жељени изглед.
Протеини или беланчевине су макромолекуле искључиво или претежно изграђене
од аминокиселина, а по типу пептида. Заправо су то макромолекули састављени од
полипептидних ланаца, али толико великих и са посебном унутрашњом структуром да се
квалитетно другачије пнашају и од највећих синтетски добијених полипептида.
Договорено је да се полипептиди који имају већу молекулску масу од 1000 Далтона
