Akademija za poslovnu ekonomiju Čačak,
Maj, 2010.
SEMINARSKI RAD
BENČMARKING
PREDMET: Operativni i strateški menadžment
Mentor: prof. Milan Grujić
Student: Dragana Pačanin
Br. Indexa: 62/09
S A D R Ž A J
1. UVOD
2. ŠTA JE BENČMARKING?
3. BENČMARKING- KAKO JE SVE POČELO?
4. OBLICI BENČMARKINGA
4.1 Benčmarking performanse
4.2 Benčmarking procesa
4.3 Strategijski benčmarking
5. TIPOVI BENČMARKINGA
5.1 Interni benčmarking
5.2 Konkurentski benčmarking
5.3 Funkcionalni benčmarking
5.4 Generički benčmarking
6. FAZE ILI KORACI U BENČMARKINGU
7. POTREBA UVODJENJA BENČMARKINGA, PREDNOSTI I NEDOSTACI
7.1 Nedostaci benčmarkinga i kako ih ukloniti
8. KOLIKO JE BENČMARKING ETIČAN?
2
2. ŠTA JE BENČMARKING?
Benčmark je reč engleskog porekla (izv. benchmark) i u bukvalnom prevodu znači standard, vrednost ili
reper prema kome se mere ili uporedjuju druge vrednosti. Sama reč je složenica sastavljena iz:
Bench
- eng- klupa (sedište)
Mark
- eng - znak, oznaka, potrebni standard, nivo
Benchmark:
standard, referentna tačka, geometrijski znak, prethodno determinisana pozicija, reper,
referentni okvir, model.
U privrednom smislu benčmarking je koncept posvećen unapredjenju rada i kvaliteta koju najčešće
koriste uspešne kompanije. Kao tehnika, benčmarking je osmišljeni sistematski pristup unapredjenja
procesa i aktivnosti u organizaciji, koji se odvija kroz njihovo uporedjivanje sa istim ili sličnim
procesima, koji se objektivno smatraju najboljim, bilo da se ti procesi odvijaju u drugim delovima
organizacije ili van nje. Benčmarking se sastoji u otkrivanju, utvrdjivanju i razumevanju procesa i
poslova koji se na nekom drugom mestu obavljaju na bolji ili najbolji način i njihovom prenošenju i
prilagodjavanju na druge, (iste ili slične) procese u organizaciji. Cilj benčmarkinga je da se u organizaciji
unaprede procesi i poslovi, postave novi standardi rada koji će doprineti da se i sama organizacija
razlikuje i izdvoji od konkurencije. U suštini bencmarkinga leži jasna, prirodna i razumljiva želja: da se
uči od onih koji su u nečemu bolji od nas.
Ciljevi moraju biti dovoljno visoko postavljeni, jer se u suprotnom neće se izaći iz okvira prosečnog,
blagog i neznatnog poboljšanja poslovanja.
Benčmark objekat
jeste objekat kompanije koji je potrebno unaprediti. Proces, aktivnost, funkcija,
podsistem ili čak cela kompanija mogu se javiti kao benčmark objekat. Odluku o izboru benčmark
objekta donosi menadžment kompanije.
Postupak bencmarkinga
obuhvata studiozno učenje, suštinsko razumevanje procesa u sopstvenoj i u
izabranoj kompaniji, kao i prenošenje stečenih znanja i iskustava u sopstvenu kompaniju. Danas postoje
mnogobrojne definicije i tumačenja pojma benčmarking. Uslovno rečeno, benčmarking se može
posmatrati kao kopiranje, neka vrsta špijunaže i otkrivanje strogo čuvanih tajni konkurenata.
Osamdesetih godina prošlog veka definicija benčmarkinga dobija u širini i fokusu. Različiti autori daju
različite definicije, pri čemu sve imaju zajedničku crtu - unaprediti poslovanje prema rešenjima najboljih i
postati bolji od najboljeg.
Neke od značajnijih definicija benčmarkinga dali su sledeći autori:
Robert C: Camp, (menadžer Xerox korporacije, autor knjige: Potraga za najboljim industrijskim
praksama):
„Benčmarking je potraga za najboljim praksama u industriji koje vode superiornijim performansama.“
Philip Kotler:
„Benčmarking je umeće utvrdivanja kako i zašto neki pojedinci ili preduzeća posluju bolje od drugih.“
4
