Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet ’’Mihajlo Pupin’’
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
Ekonomika preduzeća
TEMA:
Benčmarking kao predpostavka razvoja
konkurentnosti
PREDMETNI NASTAVNIK:
STUDENTI:
Dr Đorđević Dejan Tadić Dijana IM 4/12
ASISTENT:
Zagorac Dajana IM 16/12
Zakin Mila
Hartih Marika IM 1/12
Zrenjanin, Mart 2015.
SADRŽAJ:
UVOD..................................................................................................................................................2
1. ISTORIJSKI RAZVOJ BENČMARKINGA..............................................................................3
2. POJMOVNO ODREĐIVANJE BENČMARKINGA.................................................................4
3. PROCES BENČMARKINGA....................................................................................................5
4. VRSTE BENČMARKINGA……………………………………………………………..……6
4.1. Kompetitivni benčmarking ………………………………………………………………...6
4.2. Funkcionalni benčmarking…………………………………………………………………7
4.3. Interni benčmarking………………………………………………………………………..7
4.4. Generički benčmarking…………………………………………………………………….7
5. ASPEKTI BENČMARKINGA……………………………………………..……………..…..8
5.1. Definisanje aspekata benčmarkinga………………………………………………………..8
5.2. Etički aspekti benčmarkinga……………………………………………………………….8
5.2.1. Poslovna etika i pojava neetičkog ponašanja u kompanijama…………………………...8
5.2.2. Poslovna etika i benčmarking…………………………………………………………….9
6. ZNAČAJ BENČMARKINGA…………………………………………………………...……10
7. NEDOSTACI BENČMARKINGA…………………..…………………………………….…11
8. MESTO I ULOGA BENČMARKINGA…………..………………………….........................13
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................................14
LITERATURA....................................................................................................................................15
1
1. ISTORIJSKI RAZVOJ BENČMARKINGA
Koren pojma benčmarkinga nije sasvim poznat. Pojam benčmark
potiče od građevinske
terminologije i označava spravu za određivanje određenih visina različitih tačaka zemljine površine
(nivelir).
Postoje podaci koji dosežu do starog Egipta i upućuju na korišćenje nivelira. Benčmarking je bio
poznat i u Kini u 4. veku pne., kao i u Staroj Grčkoj. Mogli bi zaključiti da je čovek vekovima (na
kom god kontinentu ili intelektualnom razvoju bio, procenjivao moć i slabost drugih.
Da bi se shvatila konkurencija, njen način rada i funkcionisanje konkurentskih proizvoda ili usluga,
benčmarking se upotrebljava u poslovanju od ranih 1900-ih. posmatrajući poslovanje najboljih
kompanija u svetu.
Japan je benčmarkingu dao jedan novi sadržaj. Postupak se sastojao od sledećih koraka:
- istraživanje podataka i diferenciranje najboljih,
- kontaktiranje najboljih i ugovoranje posete,
- organizovanje posete, pažljivo analiziranje i ocenjivanje informacije,
- da bi postigli konkurentsku prednost, potrebno je usvojiti naučeno i prilagoditi ga japanskim
kompanijama.
Japanske kompanije, danas koriste benčmarking za pronalaženje najboljih rešenja, koja dovode do
najboljih učinaka, a njihova primena zaostaje za kompanijom koja se prati zbog vremena potrebnog
za implementaciju rezultata procesa benčmarkinga.
Zbog velikih razlika u poslovanju svojih organizacionih jedinica, raspoređenih po različitim
lokacijama, ranih 60-ih IBM je počeo sa benčmarking aktivnostima. Glavna svrha bila je da se
utvrde interni standardi poslovanja kompanije. Tih 60-ih godina, IBM je doneo zaključak o
smanjenju troškova i poboljšanju kvaliteta (prihvatanjem najboljih iskustava postigao je
međunarodnu konkurentsku prednost).
70-ih godina 20. veka XEROX je odlučio da sledi IBM–ov primer, komparirajući svoj proizvod sa
onima iz japanske afilijacije FUJI-XEROX, kupujući japanske aparate i rastavljajući ih (kako bi
dobili uvid na koji su način konkurentski fotokopir aparati proizvedeni). Na ovaj način XEROX je
naučio kako da smanji svoje proizvodne troškove, poboljša svoje proizvode i smanji cenu istih.
Danas se mnoge kompanije u svetu oslanjaju na rad IBM-a i XEROX-a, kao pionira benčmarkinga u
cilju neprestanog poboljšavanja pozicije na svetskom tržištu.
3
2. POJMOVNO ODREĐIVANJE BENČMARKINGA
Izraz benčmarking još uvek nema odgovarajući prevod na srpskom jeziku. Neki prevode
benčmark
kao glavni broj, koji se može koristiti za komparativne svrhe. Postoji veliki broj autora koji
benčmarking i njegovu široku primenu različito definišu, ali u osnovi zajednička je konstanta
-unaprediti poslovanje i postati bolji od najboljeg.
Jedna od mogućih definicija benčmarkinga je: Potraživanje za ljudima i organizacijama koje su
najbolje u delatnostima kojima se bave i stavljanje njihovog znanja, prilagođenog i opremljenog, u
funkciji sopstvenog uspešnog poslovanja.
David T. Kerns
, izvršni direktor korporacije Xerox,
definiše benčmarking kao „
Kontinuirani proces merenja proizvoda, usluga i postupaka prema
direktnim konkurentima ili kompanijama, poznatim kao najboljim u delatnostima kojima se bave
“.
Kao različita pojavljuje se definicija
Karen D. Schwartz
, prema kojoj
benčmarking nije ništa drugo
već poređenje rezultata poslovanja kompanije sa konkurentskim rezultatima poslovanja
.
Zbog svega gore navedenog ne treba se iznenaditi što se benčmarking smatra najjačim sredstvom
razvoja, ali mora da se sprovodi na ispravan način, da ne bi došlo do pogrešnih interpretacija.
Benčmarking predstavlja tehniku ocene konkurentske sposobnosti preduzeća. Radi se o
kontinuiranom procesu merenja proizvoda i usluga i poslovne prakse u odnosu na najznačajnije
konkurente, ili one konkurente koji su za preduzeće interesantni.
Cilj benčmarkinga je da se u organizaciji unaprede procesi i poslovi, postave novi standardi rada
koji će doprineti da se i sama organizacija razlikuje i izdvoji od konkurencije. U suštini
benčmarkinga leži jasna, prirodna i razumljiva želja: DA SE UČI OD ONIH KOJI SU U NEČEMU
BOLJI OD NAS. Samim tim, cilj benčmarkinga je smanjivanje grešaka, snižavanje troškova i
povećanje zadovoljstva potrošača, što utiče na povećanje profita i zauzimanje što stabilnije tržišne
pozicije. Drugim rečima, benčmarking se usredsređuje na neprekidno poboljšanje poslovanja uz
posmatranje okruženja i orijentaciju na prave probleme.
Glavni zadatak benčmarkinga jeste učenje na osnovu tuđih pozitivnih iskustava i prevođenje tih
iskustava u prihvatljive i ostvarljive standarde - “
benchmarks
”, koji mogu da se upotrebe za
merenje uspešnosti poslovanja, kao i za određivanje napora koji je potrebno uložiti da bi se razlike u
performansama prevazišle.
Glavni pokretači benčmarkinga su:
1. Globalna konkurencija
– sve vodeće kompanije u svetu shvataju da moraju da dostignu,
unaprede i prevaziđu poslovnu praksu svojih konkurenata, kao preduslov tržišnog opstanka.
2. Povećano interesovanje za dobijanje nagrada za kvalitet
– u svetu postaje sve značajnije
dobijanje neke od nagrada za kvalitet, kao što su
Deming Prize
(Japan),
Malcolm Baldrige
National Quality Award
(SAD)
, European Quality Award
(Evropa).
Ove nagrade se
dodeljuju najboljim kompanijama. A sa druge strane, kompanije koje žele da konkurišu,
moraju da podnesu dokaz da vrše analizu konkurencije i izvršenu benčmarking studiju.
3. Prodor ka poboljšanju
– kompanije moraju da ostvare velika poboljšanja da bi se održala u
trci sa konkurencijom. Koncept TQM je uticao na posmatranje i ispravljanje loših
4
