Pravni fakultet za
privredu I pravosudje
u Novom Sadu
Seminarski rad iz predmeta
Privredno pravo
Tema:
BERZA HARTIJA OD VREDNOSTI
student: Vlada Jevtic
broj indeksa: 1127/13
email: [email protected]
SADRZAJ:
ISTORIJSKI RAZVOJ BERZE HARTIJA OD VREDNOSTI
ZNACAJ BERZE
OSNOVNA OBELEZJA I PRAVNI ZNACAJ BERZE
VRSTE BERZE, KARAKTERISTIKA I SISTEMI OSNIVANJA
OSNIVANJE I DELATNOST BERZE
ORGANIZOVANJE TRGOVINE HARTIJAMA OD VREDNOSTI
TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA BERZI
BERZANSKI POSLOVI
VRSTE BERZANSKOG POSLA
ZAKLJUCENJE BERZANSKOG POSLA
IZVRSENJE BERZANSKOG POSLA
NADZOR NAD POSLOVANJEM BERZE I UCESNIKA NA BERZANSKOM TRZISTU
PRESTANAK RADA BERZE
ISTORIJSKI RAZVOJ BERZE HARTIJA OD VREDTNOSTI
Mnogi istoricari iznose da svi dokazi upucuju na to da je Mediteran kolevka
berze. Srednjovekovni Italijanski gradovi - države i to najpre Venecija a zatim i
ostali Firenca, Ðenova, Verona i drugi, emitovali su prve dužnicke hartije od
vrednosti kako bi podmirili stalne finansijske potrebe i ujedno izbegli povecavanje
nepopularnih poreza. Otvaranjem novih pomorskih ruta i otkricem Amerike,
trgovina je pocela da se koncentriše na odredenim mestima. Prostor današnje
Belgije i grad Briž dobili su znacajno mesto jer su se nalazili na putu koji je
premošcavao trgovinu sa jedne strane Mediterana a sa druge Baltika. Veliki deo
trgovanja se odvijao u hotelu „Placa de la Bourse“ (nazvanom po familiji Van der
Bourse) koje je postalo sininonim za organizovano tržište hartijama od vrednosti
širom kontinentalne Evrope. U kuci Burzovih se trgovalo uglavnom obveznicama i
novcem i sve do 1 500 godine prestavljala je centar ove trgovine.
Berza potice od latinske reci
bursa
sto znaci kesa, odnosno u postklasicnom
latinskom jeziku rec
bursa
znaci I sastanak a ponekad I udruzenje. Ima shvatanja
da termin
berza
potice od francuske reci
bourse
I oznacava kesu za novac.
U XV veku imamo prve organizovane berze, sa redovnim sastancima.
Godine 1460, u Anversu osnovana je prva berza, a 1531. godine smestena je u
posebnu zgradu koju je opstina dodelila sa natpisom da je zgrada namenjena
trgovcima svih naroda i jezika. Zatim dolazi 1566. godina, kada je berza osnovana
u Londonu, a 1563. godine u Parizu, i 1724 godine je osnovana Njujorska berza.
Kraljevina Srbije donosi 1886. godine Zakon o javnim berzama, a 1894. godine
osnovana je Beogradska berza. Ova berza bila je prva na Balkanu i bila je
mesovitog tipa, na kojoj se trgovalo valutama, devizama, gotovinom i zlatom.
Berza je prestala sa radom 1941. godine, a 1953. godine prestala je i formalno da
postoji na osnovu odluke Vlade 1). Berza se osniva kao akcionarsko drustvo ili
drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.
Američka berza je osnovana u Nju Jorku, kako bi obezbedila tržište za
hartije od vrednosti koje se nisu nalazile na listingu njujorške berze. Američka
berza se smatra nacionalnim tržištem i na njoj se obavlja trgovina na sličan način
kao na njujorškoj berzi. Danas se na njenom listingu nalazi oko 900 firmi. Od 1985.
obim trgovine na berzi je rastao po godišnjoj stopi od 10%. Trgovina na berzi
predstavlja oko 1% ukupne trgovine akcijama u SAD. Na berzi se tradicionalno
trguje akcijama manjih i manje poznatih firmi, na šta ukazuju i zahtevi za listing
(tržišna vrednost akcija u javnom posedu firme mora biti veća od 3 miliona
dolara).
Tokijska berza je akcionarsko društvo koje omogućava trgovinu hartijama
od vrednosti pod pokroviteljstvom premijera Japana. Radi se o ključnoj instituciji
na sekundarnom tržištu, čije su osnovne funkcije: obezbeđenje kontinualne
trgovine, nadzor nad trgovanjem, listing hartija, nadzor nad hartijama na listingu i
nadzor nad radom učesnika u trgovini.Berzanski prostor je bio zatvoren krajem
aprila 1999. godine i ponovo je otvoren maja 2000. godine. Ovaj prostor se danas
sastoji od tržišnog centra, otvorene platforme, pozornice za prezentaciju,
dvorane, media centra, informacione terase, izložbenog trga i istorijskog
muzeja.Tokijsku berzu čine berza akcija i tržište akcija firmi sa brzim rastom. Berza
je 2001. godine formirala novo tržište berzanskih fondova, odnosno fondova ili
investicionih trustova koji poseduju portfolie akcija i koji prate kretanje osnovnog
indeksa akcija.Na tokijskoj berzi se trguje: domaćim i inostranim akcijama, čistim i
konvertibilnim obveznicama, obveznicama sa varantima, varantima, opcijama na
akcije i indekse i fjučersima i opcijama na fjučerse.Tokijska berza utvrđuje veći
broj indeksa, od kojih su najpoznatiji TOPIX i Nikkei indeksi. TOPIX predstavlja
kompozitni indeks svih akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze. Što se
tiče Nikkei indeksa, radi se o indeksu koji se utvrđuje za 225 akcija kojima se trguje
u okviru prvog odeljka berze.
Londonska berza predstavlja globalno finansijsko tržište na kome istupaju
neke od najsnažnijih kompanija u svetu. Radi se o berzi koja je razvijana tokom
više od 300 godina. To je jedna od najstarijih berzi u svetu. Počeci berze su u XVII
veku u jednoj londonskoj kafeteriji, u kojoj su se okupljali investitori i trgovci kako
bi uložili kapital, odnosno došli do neophodnog kapitala za finansiranje velikih
putovanja i poslovnih poduhvata. Londonska berza sama utvrđuje pravila
ponašanja članica u poslovanju sa klijentima i kontroliše njihov rad. To je
hartijama preko elektronskog sistema za trgovinu. Na „novom“ tržištu se trguje
hartijama kojima se ne trguje na zvaničnom tržištu. Cilj ovog tržišta je da omogući
malim i srednjim inovativnim preduzećima i/ili preduzećima sa velikim
potencijalom za rast, da dođu do kapitala. Ovo tržište karakteriše aktivna tržišna
uloga berze u održavanju likvidnosti, privrednog povezivanja sa berzama u Evropi.
Znacaj
Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti –
akcijama i obveznicama. Zakon predvidja da se trgovanje akcijama može obavljati
samo na organizovanom tržištu. Po Zakonu o trzistu hartija od vrednosti I drugih
finansijskih instrumenata iz 2006.: “Organizovano tržište je tržište hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se
po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim
finansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator tržišta i nad kojim
nadzor vrši Komisija.”
Razvoj tehnologije omogucio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek
na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali berza i
dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Berza ne
kupuje, niti prodaje, samo obezbeduje uslove za ravnopravnost ucesnika
trgovanja. Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili
ucesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašcenjima, odnosno mogu
donositi obavezujuca pravila trgovine za ucesnike i vršiti kontrolu njihovog
ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja
delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim
instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom
tržištu.Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od
vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i
kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza.Vanberzansko tržište je
tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim
instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator
