B E R Z E
Seminarski rad iz predmeta finansijska trzista
U V O D
Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više finansijskih institucija
obavlja svoje aktivnosti na različitim tržištima, nudeći široku lepezu finansijskih usluga.
Pa ipak neke razlike između finansijskih institucija su se još uvek zadržale.
Kao učesnici na tržištu kapitala u svim zemljama gde postoji i funkcioniše ovo
tržište javljaju se
Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
Posrednici,
Država u ulozi regulatora i kontrolora.
POSREDNICI – kvantitativno posmatrano ova grupacija učesnika je najmalobrojnija, ali
kvalitativno posmatrano posrednici kao učesnici na tržištu kapitala, zbog velikog uticaja
na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju najvažnije mesto naspram ostalih
učesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednički sektor, uprkos
značajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen
efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.
Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-
finansijsku strukturu, onda bismo sve posrednike kao učesnike tržišta kapitala mogli da
svrstamo u sledeće 3 gupe:
1. BERZE, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
2. institucionalne investitore – osiguravajuća društva, penzioni fondovi i
investiciona društva
3. banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici između investitora i
korisnika kapitala.
Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao učesnici na tržištu kapitala
mogu javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili čistog posrednika, ali
samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.
BERZE
Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi
obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i
mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim
finansijskim instrumentima.
Reč koja označava lokaciju za specifičnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj
Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u čijoj je zgradi obavljana trgovina
vrednosnim papirima.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u
trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća
pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze
donose posebna pravila.
Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na
kojima se vrši prodaja određenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr.
robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovačkih efekata, odnosno hartija od
vrednosti kao što su akcije, obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini
zemalja. Mešovite berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se
istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tačno
određene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za
vunu i za pamuk, a takođe postoji i njujorška berza za vunu i pamuk.
Kod nas je posebno afirmisana produktna poljoprivredna berza u Novom Sadu
koja je počela sa radom još 1958. godine.
U SRJ donet je poseban Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim
posrednicima 1994. godine. Ovim zakonom se uređuje osnivanje i poslovanje berzi i
berzanskih posrednika. Zakonom je predviđena delatnost berzi i i utvrđuje da se na njoj
trguje žiralnim novcem, menicom, čekom, akcijama, i drugim hov, kao i devizama,
kapitalom, zlatom i dr. plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima.
Ovim zakonom se predviđa da se kod nas može osnovati finansijska i robna berza,
s tim što ako se trgujejednom vrstom tržišnog materijala, osniva se
specijalizovana
berza,
a kada se trguje sa više vrsta tržišnih materijala osniva se
mešovita
berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku berzu mogu
osnovati banka, poštanska štedionica, osiguravajuće društvo, savezna država, kao i
republika članica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove
proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika članica. Strana banka, ili neko
drugo strano pravno lice, može biti osnivač finansijske, odnosno robne berze pod
uslovima reciprociteta.
Mejkera
, odnosno moraju u svakom momentu biti spremni da kupe ili prodaju hov za
koju su specijalizovani, čak i u slučaju velikih kolebanja u ponudi i tražnji.
Najviše pažnje posvećujemo efektivnim berzama na kojima se trguje dugoročnim
hartijama od vrednosti. Ni na jednoj efektnoj berzi u svetu, u okviru zvanicnog
berzanskog prometa, nije dozvoljeno trgovanje sa svim hartijama od vrednosti, vec samo
sa onim za koje su prethodno dobili dozvolu od stalne i nadležne berzanske komisije.
Da bi se trgovalo određenim finansijskim instrumentom, a berze trguju uglavnom
akcijama i obveznicama, taj instrument mora najpre biti primljen na berzu. Prijem se
naziva Listing. Uslovi za prijem su strogi.
Kao primer možemo dati Njujoršku berzu (
New York Stock Exchange
), kao
najpoznatiju i dugo vremena najveću berzu na svetu. Gotovo 80% američkog posovanja
hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao finansijski intrument,
njegov emitent mora imati:
prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil $, ili za
prethodne 3 godine ukupno,
neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok njihova
ukupna tržišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po 100
akcija, ili najmanje 2.200 akcionara sa prosečnim obimom mesečne
trgovine od 100.000 akcija.
Imajući u vidu navedene uslove, koji svakako održavaju i snagu američke
privrede, nije ni čudo što je Njujorška berza najveća na svetu. Prema nekim podacima, u
toku 2001. godine, prosečan dnevni promet na ovoj berzi je iznosio 1.240,0 miliona
akcija, a verdnost prosečne dnevne trgovine bila je 42,3 milijardi dolara.
NYSE okuplja 2.798 kompanija čije su hartije od vrednosti primljene na trgovinu,
sa oko 51 milion individualnih investitora i 2000 institucionalnih investitora koji su kupci
i prodavci ovih hov.
NYSE deluje na aukcijskom principu, gde brokeri trguju jedan sa drugim na
osnovu otvorenog licitiranja.
Kontrolu nad poslovanjem berze vrši država, najčešće kroz komisiju za hov.
Pravilima ovakve institucije utvrđuju se uslovi u kojima berza može obustaviti rad, a to
su uglavnom neregularni tržišni uslovi. Berza, s druge strane, uređuje prestanak trgovine
određenim instrumentima ukoliko ne budu ispunjeni utvrđeni uslovi za listing.
Berza može biti organizovana, prema metodu trgovine, kao
aukciono
ili
kontinuirano
tržište.
Aukciono tržište (Call Market) je berza na kojoj se nalozi klijenata za kupovinu ili
prodaju grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija može biti
usmena (izvikivanjem) ili pismena (kroz delatnost specijalista koji usaglašavaju ponudu i
tražnju u svojim knjigama). Rezultat aukcije je utvrđen kurs instrumenta. Kurs je fiksiran,
