VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKONIH STUDIJA
NOVI SAD
Seminarski Rad
Tema: FINANSIJSKE BERZE I RIZICI
Profesor
:
Željko Račić Student: Ivana Vlahović
Asistent
:
Dajana Ercegovac SS BBP 2018/130005
Novi Sad
2
SADRŽAJ:
UVOD......................................................................................................................3
1.NASTANAK BERZE......................................... .................................................4
2.BERZANSKI POČECI,NASTANAK I RAZVOJ...............................................5
3.PROCEDURE I METODE TRGOVANJA NA BERZI...................................6-7
4.FUNKCIJE BERZE..............................................................................................8
5.ELEKTRONSKE BERZE .........................................................................9-10
6.RIZIK U FINANSIJSKOM POSLOVANJU ...............................................11-12
7.PRIRUČNI BERZANSKI REČNIK…………………………………………...13
ZAKLJUČAK..................................................................................................14-15
LITERATURA......................................................................................................16
4
1. NASTANAK BERZE
U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju
„šta je to berza“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja
za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. U počecima
berzanskog poslovanja ona se nalazila na mestima gde su se skupljali trgovci i poslovni ljudi
jednoga grada i regiona. Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za
Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi
trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu svaka slična
institucija i dobila ime.
Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima
trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Odnosno,
berza predtavlja oraganizovan proctor na kome se kupuje I prodaje roba, novac, HOV I
finansijskim derivatima.
2
Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim
osobinama bude poptuno identičan u malim i velikim količinama. Standardizacija i tipizacija su
neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo
“poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje. • Mesto
susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova
gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta, međusobno
povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24
čjasa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa
radom.
2.BERZANSKI POČECI, NASTANAK I RAZVOJ
2
Prof.Dr Nenad M. Vunjak, Prof. Dr Ljubomir Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Subotica 2009, str. 275
5
Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga
nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih
tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.
Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Briž i XVI
vek. Međutim, današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci Njujorške berze vezuju se
za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji predstavlja
osnivački akt najveće svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801, osnovana je još jedna
velika berza – Londonska. Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su
tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI
veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja
kredita, emitovale potvrde (preteče akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih
putovanja. Time su kupci „potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja,
a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo
da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj
elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma kapitala
koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih
projekata. Drugi bitan element jeste premošćavanje vremenskog perioda od ulaganja do
profitiranja, što se često u literaturi označava kao kapitalizacija očekivanja. Odnosno, mogućnost
prodaje Hov pre nego ona dospe na realizaciju.
Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadašnje konture: zgradu, pravila poslovanja,
organe upravljanja, arbitražu itd. Država se (1929-1933) umešala u ono što je do tada bilo
autonomno berzansko pravo nastojeći da poveća sigurnost poslovanja a da pri tom ne ugrozi
osetljivi berzanski mehanizam. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do snažnog razvoja berzi
finansijskih derivata (fjučersa i opcija). Naglom kompjuterizacijom berzanskog poslovanja,
„mesto“ kao sastavni deo definicije berze gubi na značaju. Sada se može trgovati sa bilo kog
mesta
elektronskim putem
gotovo kontinualno u vremenu .I pored ovih promena berza je
zadržala svoje osnovne funkcije.
