СЕМИНАРСКИ РАД

БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ

САДРЖАЈ:

УВОД.............................................................................................................................................................3

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНДЕКСА..............................................................................................................4

2. DOW JONES ИНДЕКСИ........................................................................................................................8

2.1. DOW JONES ИНДЕКС ИНДУСТРИЈСКОГ ПРОСЕКА (DJIA 30)....................................9

2.2. DOW JONES ИНДЕКС ЗА ТРАНСПОРТ (DJTA)................................................................9

2.3. DOW JONES ИНДЕКС УСЛУЖНИХ ДЕЛАТНОСТИ (DJUA)........................................10

2.4. DOW JONES ИНДЕКС КОРПОРАТИВНИХ ОБВЕЗНИЦА (DJCI)................................10
2.5. DOW JONES ИНДЕКС STOXX...........................................................................................10

3. STANDARD & POOR’S ИНДЕКСИ....................................................................................................11

4. ИНДЕКСИ АУТОМАТСКЕ КОТАЦИЈЕ НАЦИОНАЛНОГ УДРУЖЕЊА ДИЛЕРА И БРОКЕРА

У САД.........................................................................................................................................................12

5. FINANCIAL TIMES ИНДЕКСИ...........................................................................................................13

6. ИНДЕКСИ ТОКИЈСКЕ БЕРЗЕ NIKKEI И TOPIX.............................................................................14
7. ИНДЕКСИ ПАРИСКЕ БЕРЗЕ..............................................................................................................15

8. ДРУГИ ЗНАЧАЈНИ БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ...................................................................................16

9. ИНДЕКСИ БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ........................................................................................................19

ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................................21

ЛИТЕРАТРА...............................................................................................................................................22

берзанских материјала, а други берзански посредници могу трговати тако што дају налоге
овлашћеним лицима да обављају послове на берзи у њихово име.

Берза је високо организовано и стриктно регулисано тржиште, где се пословање

одвија по строгим и унапред дефинисаним правилима, регулативама и процедурама. Ова
правила трговања морају бити стандардизована и унапред позната свим учесницим у
берзанској трговини.

Берзански послови се обављају под контролом берзанских органа и њене управе,

као и под надзором државе и њених органа, који контролишу рад берзи због тога што
берзе утичу на пословање укупне националне привреде. У време просперитета имају
позитивне, а у кризама могу имати изузетно негативне утицаје на пословање целе
националне привреде. Брз и еикасан развој берзе и берзанског пословања шири тржишну
привреду и има благотворан утицај на робно и финансијско тржиште привреде.

Такође све берзе имају сопствене берзанске композитне индексе путем којих се

мере и упоређују кретања на берзи, посебно берзанске цене. Индекси су веома битни
елемент сваке берзе и веома су битан показатељ берзанског пословања. Више о
берзанским индексима следи у наставку рада.

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНДЕКСА

Берзански индекс представља просек цена хартија од вредности изражен у односу

на раније утврђену базичну тржишну вредност. Индекси се користе за анализу рада берзе.
Берзански индекси се израчунавају стављањем у однос просека цена одређеног броја
акција у датом тренутку са просеком цена истих акција из неког претходног периода. У
индексу се налазе најрепрезентативније акције појединих тржишта.

Постоје три фактора по којима се берзански индекси разликују: по бројчаној

заступљености акција које индекс представља, по релативној тежини која се даје акцијама
и по коришћеној методи приликом израчунавања просека. Представљају један од
најзначајнијих показатеља развоја финансијског тржишта, али и привреде у целини.

Берзански индекс и његово кретање је показатељ понашања одређеног тржишта.

Они нам показују каква је привредна активност фирми које се котирају на берзи у неком
периоду. То је најопштији показатељ на основу којег можемо видети како се кретао однос
понуде и тражње ХОВ тог дана на берзи. Уколико су цене ХОВ драстично скочиле то ће
довести до позитивних ефеката на берзански индекс и обратно. У просперитету индекси
расту, а у кризама индекси опадају.

Берзански индекси указују на кретање берзанских цена, односно мере промене

берзанских курсева. Велики број организација у свету утврђује и објављује ове индексе
свакодневно.

Берзански индекси су значајни зато што се користе:

•

као показатељи при процени перформанси појединачних портфолиа,

•

за креирање и контролу фондова на индексе,

•

за утврђивање фактора који утичу на агрегатне промене цена хартија од вредности
и других роба, односно за мерење тржишног приноса у економским студијама,

•

за предвиђање кретања цена у будућности,

•

као представници тржишног портфолиа ризичних роба при израчунавању
систематског ризика.

Берзански индекси могу бити тако конструисани да одражавају кретања на целом

тржишту или на појединим деловима тржишта (кретање појединих делатности или
појединих хартија од вредности). У највећем броју случајева берзански индекси су прави
индекси. Ипак, постоји известан број индекса, који иако се овако зову, заправо
представљају пондерисан или непондерисани просек цена хартија од вредности.

Берзански индекси одражавају укупна кретања на тржишту, те је важно размотрити

факторе   који   су   значајни   приликом   израчунавања   индекса   који   треба   да   репрезентује
укупно   тржиште.   У   том   смислу,   најзначајнији   фактори   су:   величина   узорка,   порекло
узорка, репрезентативност, пондерисање и јединица мере. Ако узорак обухвата мали део
тржишта може се доћи до ваљаних параметара о понашању целог тржишта, само ако је
узорак правилно одабран, јер повећањем узорака, који обухвата део тржишта, доћи ће до
већих трошкова него користи од повећања узорка и тај узорак не би био показивао реално
стање. Зато узорак треба да буде репрезентативан за цело тржиште, јер ће у супротном
његова величина бити без значаја. Већи узорак неће бити бољи од мањег узорка. Узорак се
може креирати потпуно случајним избором или техником намерног избора и укључивања
у узорак, како би се обухватиле карактеристике тржишта. Већи узорак даје јаснију слику
шта ради основна популација, али ако је узорак превише велик и различит, он неће бити
упоредив   и   интересантан   специјализованим   инвеститорима.   Узорак   треба   да   буде
репрезентативан за све делове популације. Узорак хартија не треба да садржи само хартије
великих   фирми   или   фирми   из   исте   делатности.   Приликом   креирања   узорка   веома   је
значајно   сваком   елементу   узорка   дати   одговарајући   пондер,   при   чему   се   користе   три
основне   шеме   пондерисања,   и   то:   ценовни   пондери   (пондери   засновани   на   цени),
вредносни пондери (пондери засновани на вредности) и пондери исте вредности (или нико
нема пондер или сви имају пондер). Индекс треба да буде исказан у одређеним јединицама
које су разумљиве и које дају одговор на релавантна питања.

Индекс може бити израчунат као проста аритметичка средина свих хартија од

вредности у узорку, као промена у односу на базни индекс или као геометријска средина
свих хартија од вредности у узорку.

Према начину пондерисања разликујемо следеће индексе:

•

ценовно пондерисни индекси,

•

вредносно пондерисани индекси,

•

непоендерисани индекси

В. Б. Арсић, Тржиште хартија од вредности, Београд, 2011. године, стр 197

Д. Шошкић, Б. Живковић, Финансијска тржишта и институције, Београд 2011. године, стр 357

приближно 60% укупне тржишне вредности берзи акција ових земаља. Сви индекси за
пондер имају тржишну вредност.

Dow Jones светски индекс акција (Dow Jones World Stock Index) je уведен јануара

1993. године. Он се састоји од више од 2.200 светских компанија и организован је тако да
су све компаније сврстане у 120 индустријских група. Индекс обухвата 33 земље које
представљају више од 80% вредности ових земаља. Земље су груписане у 3 региона:
Азија/Пацифик, Европа/Африка и Америка. Индекс сваке земље се израчунава у локалној
валути, као и у америчким доларима. Индекс дневно објављују Wall Street Journal (САД),
Wall Street Journal Europe и Asian Wall Street Journal, као и недељник Barron’s.

Постоје и глобални индекси обвезница, који су настали током претходних година

због раста величине и значаја глобалног тржишта обвезница. На овом тржишту
доминирају индекси америчких фирми Lehman Brothers, Merrill Lynch, J. P. Morgan и
Salomon Brothers.

Велики број берзанских индекса је настао током осамдесетих година прошлог века,

посебно   у   земљама   у   развоју,   чија   се   финансијска   тржишта   убрзано   развијају.   Сваки
берзански индекс полази од базног временског периода посматрања и базне вредности.
Базна вредност индекса се обично индексира са 1, 10, 100 или 1000, чиме се обезбеђује
висока   информативност   индекса   и   упоредивост   података   временске   серије   базних
индекса.   Као   пондери   при   израчунавању   берзанских   индекса,   обично   се   користе   цене
одабраних акција или њихове тржишне капитализације (производ цене и броја ХОВ).

Према настанку , сви берзански индекси се могу поделити у три групе:

1. индекси које конструишу и објављују специјализоване институције (консалтинг

фирме, брокерско – дилерске фирме, часописи) које субјективно бирају које ће
хартије ући у структуру индекса,

2. индекси које конструишу специјализоване институције, али на основу објективних

критеријума за избор хартије која ће ући у структуру индекса,

3. индекси које утврђују сама тржишта , обухватајући све хартије којима се тргује.

У најзначајније берзанске индексе у свету, који су уједно и индекси акција, спадају:

Dow   Jones  индекси,  Standard&Poor’s  индекси,   Мооdy’s  индекси,  Value   line  индекси,
Индекси америчке берзе, Индекси националног удружења дилера хартија од вредности
(NASDAQ),  Barron’s  индекси,  Financial  Times  индекси,  Nikkei  индекс   и   др.   Са   друге
стране,   најпознатији   берзански   индекси   обвезница   су:  Dow  Jones  индекси,  Salomon
Brothers индекси и Standard&Poor’s индекси.

Берзански индекси се објављују у финансијској штампи и користе се за разна

истраживања, за различите студије и као основа за инвестиционе стратегије и планове.

Берзански индекси представљају индикаторе различитих трендова. Берзански

индекси који су дати у облику табела и графикона битни су за праћење историјског нивоа
цена на одређеним тржиштима. Берзански индекси су корисни због тога што инвеститори
који поседују неколико хартија на датом тржишту или дате делатности, могу брзо добити
индикацију о томе како ће кретања на тржишту утицати на вредност њиховог портфолиа.
Берзански индекси су корисни и за историјску анализу, на основу које аналитичар може