VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
SEMINARSKI RAD
Vrste statističkih obeležja
Predmet:
STATISTIKA
Mentor: Studenti:
Mr Gordana Prlinčević Milić Mirjana 157/15
Popović Nataša 158/15
Blace, maj 2016
SADRŽAJ
Strana
UVOD
..........................................................................................................3
1. STATISTIKA KAO NAUČNA DISCIPLINA
.....................................4
2. STATISTIČKO ISTRAŽIVANJE
.........................................................5
3. VRSTE STATISTIČKIH OBELEŽJA
..........................................…..7
3.1. Kvalitativna obeležja ......................................................................... 8
3.2. Kvantitativna obeležja......................................................................11
3.3. Vremenska obeležja.........................................................................12
ZAKLJUČAK
...........................................................................................14
LITERATURA ...........................................................................15
2
podataka, prezentuje i vrši analizu podataka i zatim interpretira rezultate sprovedene
analize.
1.
STATISTIKA KAO NAUČNA DISCIPLINA
Kao naučnu disciplinu statistiku možemo podeliti na: deskriptivnu ili opisnu i
inferencijalnu ili prosuđivačku statistiku.
Deskriptivna ili opisna statistika, zasniva se na potpunom obuhvatanju
statističkog skupa. Skup masu podataka organizovano prikuplja, bira, grupiše, analizira i
interpretira dobijene rezultate. Na ovaj način se sirova statistička građa svodi na
razumljiviju i jednostavniju formu. Ako statističke metode i tehnike primenimo na
celokupan statistički skup dobićemo populaciju (osnovni skup). Brojčani statistički podaci
treba da budu prikazani jasno, sažeto i na taj način oni koji donose odluke mogu brzo da
dobiju bitne karakteristike podataka radi njihovog uključivanja u proces odlučivanja.
Inferencijalna ili prosuđivačka statistika ne posmatra sve podatke, već se bavi
stvaranjem sudova na osnovu uzorka podataka izabranog iz celog skupa. Na osnovu njega
će se, uz primenu odgovarajućih statističkih metoda i tehnika doneti zaključci o čitavom
statističkom skupu. Uvek je prisutan određeni stepen rizika kad se koriste rezultati iz
uzorka, pa je poželjno da uzorak bude izabran na slučajan način i da bude reprezentativan.
Drugim rečima, ako nađemo razliku između dva uzorka, želeli bismo da znamo, da li je to
“stvarna” razlika (tj. da li je ona prisutna u populaciji) ili je samo slučajna razlika (tj. može
da bude rezultat greške slučajnog uzorkovanja). Svaki zaključak dobijen na osnovu
podataka uzorka i prosuđivanjem pripisan populaciji iz koje je uzorak izvučen, mora biti
izražen terminom verovatnoće. Verovatnoća je jezik i sredstvo merenja nesigurnosti u
našim statističkim izračunavanjima.
Inferencijalna statistika može se koristiti za objašnjavanje neke pojave ili za
proveru validnosti (verodostojnosti) tvrdnje. U slučajevima takvog korišćenja
inferencijalne statistike, ona se naziva eksplorativna analiza podataka ili konfirmativna
analiza podataka. Inferencijalna statistika pripada grupi indikativnih metoda u kojima se
zaključci donose tako što se ide od opšteg ka posebnom.
4
2.
STATISTIČKO ISTRAŽIVANJE
Statistika istažuje pojave koje su po svojoj prirodi varijabilne, koje imaju masovni
karakter i čije ponašanje u masi, na našem nivou intelektualnog razvoja, nije unapred
određeno egzaktnim uzročno posledičnim zakonitostima. Posmatranjem i analiziranjem
pojava na velikom broju tih slučajeva, statistika donosi određene zaključke o masovnom
ponašanju tih pojava.
Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje
podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. Statistika koristi posebne metode i
tehnike, koje primenjuje u raznim segmentima društva, a u ekonomiji te metode se koriste i
na makro i na mikro nivou.
Statistiku možemo podeliti na
3
:
1. teorijsku statistiku, koja se ne bavi stvarnim podacima, već definiše i
nadograđuje opšte pojmove i naučne okvire,
2. primenjenu statistiku, koja koristi teorijske i naučne statističke pojmove u
analizi stvarnih podataka iz različitih područja.
Statističke metode i tehnike su osnova za sprovođenje statističke analize prirodnih i
društvenih pojava. Predmet izučavanja statistike su zakonitosti koje se javljaju u masovnim
pojavama. Zadatak statistike je da utvrdi zakonitosti u masovnim i slučajnim pojavama i da
ih iskaže brojčano. Masovne pojave su skupovi istovrsnih elemenata koji imaju jednu ili
više zajedničkih karakteristika. Ovakva skupina naziva se statističkom masom ili
statističkim skupom.
Statistički skup je osnovni pojam u statistici. Skup svih elemenata na kojima se
određena pojava statistički posmatra nazivamo statističkim skupom (populacija, osnovni
skup). Statistički skup sastoji se od jedinica kojima se meri jedno ili više svojstava
3
Kvrgić, G.:
Osnovi finansijske statistike
, Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2008, Čačak,
str. 4.
5
