Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
PREDMET: FINANSIJSKO TRŽIŠTE
I BERZANSKI MRNADŽMENT
TEMA: B E R ZA I B E R Z A N S K O
P O S L O V A NJ E
Beograd, Jun 2012. godine
1
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
1. U v o d
Tržište kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja
faktor globalizacije nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se omogućava investitorima iz gotovo celog sveta da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno na investiranje u hartije od vrednosti.
Tema rada jesu berze kao posebne organizacije, na kojima se
efektivno obavljaju transakcije sa instrumentima dugoročnih hartija od vrednosti i akcijskog kapitala. Neophodno je objasniti pojam, elemete i princip rada na berzi kako bi se lakše shvatila svrha postojanja finansijskih instrumenata (efekata) kao i značaj i funkcije berze bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i čestih nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima.
Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od
vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću
ponuda i tražnja i određuju cene raznih dobara. Razvoj tehnologije
Beograd, Jun 2012. godine
2
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim
oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu... Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe. Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.
3. K a r a k t e r i s t i k e b e r z e
Na berzi se radi po strogim i u napred utvrđenim pravilima. Rad
berze odvija se na sastancima koji se održavaju u tačno odreženo vreme. Berzanski poslovi se obavljaju preko posrednika ili neposredno preko članova berze. Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci
Beograd, Jun 2012. godine
4
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
ili berzanski posrednici. Svi poslovi obavljaju se preko ovlašćenih berzanskih trgovaca, a drugi brokeri i dileri moraju trgovati davajući naloge ovlašćenim trgovcima. Berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave kao i pod nadzorom države i njenih organa. Poslovi se obavljaju na najbrži mogući način putem aukcije, uz korišćenje velikog broja berzanskih skraćenica i oznaka ili pak elektronski, što je praksa dvadeset prvog veka. Berza je organizovani prostor i u institucijalnom smislu , to je poslovni objekat u okviru koga se trguje sa berzanskim materjalom.
S obzirom na spesofičnost organizacije i načina poslovanja na
berzi, berza kao nerazdvojni deo tržišta i tržišne privrede uopšte, predstavlja jedan izuzetno važan segment, od čijeg poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost ukupnog tržišta, odnosno tržišne privrede određene zemlje i svetske privrede u celini, zbog toga berzu zovi najznačajnijom tržišnom istitucijom. Da bi se roba mogla uključiti u promet na berzi mora biti registrovana , zto znači da mora da prođe rigorozne kriterijume koje prepisuje država i berza. Uključivanjem određene robe i materjala na berzu zove se berzanski listing. Sve berze imaju sopstvene berzanske kompozitne indekse putem kojih se mere i upoređuju kretanja na berzi, posebno berzanske cene (kotacije).
Robne ili produktivne berze mogu biti zajedno sa berzama efekta a
mogu biti posebno organizovane.
Beograd, Jun 2012. godine
5
VISOKA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
Treci, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste. Na kome ovlašćeni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u odredjenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca nalaze se preradjivači, krajnji potrošači i primarni proizvodjači kojima berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.
4.1. Berzanski poslovi
Poslovanje berze obuhvata ukupnos poslova koje ona obavlja u cilju
organizovanja berzanske trgovine, a u skladu s zakonskim i berzanskim pravilima.
Najvažnije faze berzanskog poslovanja su: 1. registracija predmeta kojim se trguje na berzi, odnosno njihovo
stavljanje na listing berze. Zadatak listinga je da na berzi bude strandardizovan i što kvalitetniji berzanski materijal.
2. kotiranje berzanskog materjala vrši se kroz pogodbu, trgovanje,
kupovinu ili prodaju.
3. zaključenje berzanskih poslova za svaki posao pravi se zaključnica, kao
ugovor o kupoprodaji.
4. izvršenje berzanskih poslova uključuje saldiranje u okviru klirinške
