Fakultet za menadžment

Seminarski rad iz predmeta Upravljanje finansijama

Tema: Berzansko poslovanje

Mentor:

Student:

SADRŽAJ

Uvod ….............................................................................................................……………… 3

1. Berza – pojam i razvoj …..........................................................................................……. 4

1.1.

Vrste berzi ……..........................................................…………………………… 5

2. Funkcionisanje berzi .......................................................................................................... 7

2.1.

Zakonske regulative poslovanja berzi …................................................................ 8

2.2.

Statut berze ………………..................................................................................... 8

2.3.

Pravila berze ……………………………………………………………………... 9

2.4.

Dozvola za rad …………………………………………………………………... 9

2.5.

Prijava za upis berzanski sudski registar ………………………………………. 10

2.6.

Organi berze ……………………………………………………………………. 10

3. Berzansko poslovanje ………………………………………………………………..… 11

3.1. Berzanska tržišta u svetu ……………………………………………………….. 12
3.2. Beogradska berza ………………………………………………………………. 14

3.2.1. Poslovanje Beogradske berze na dan 28.11.2012. ……………………..... 15

4. Berzanski posrednici …………………………………………………………………… 17

4.1.

Sistem berzanskog posredovanja ………………………………………………. 18

5. Finansiski derivati ……………………………………………………………………… 19
6. Način rada finansiske berze ………………………………………………………….… 20

6.1.

Dugoročne hartije od vrednosti ……………………………………………….... 20

6.2.

Berza efekata ………………………………………………………………….…20

6.3.

Način trgovine na berzi ………………………………………………………… 21

6.4.

Zaključivanje i realizacija posla ……………………………............................... 22

6.5.

Formiranje kursne liste ………………………………………………………… 22

6.6.

Berzanska kontrola i prestanak berze sa radom ……………………………...… 22

Zaključak …………………………………………………………………...………………. 24
Najznačajniji berzanski pojmovi ……………………………………………………............ 25
Literatura …………………………………………………………………………………… 27

1. BERZA – POJAM I RAZVOJ

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim

pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. To je institucija
finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog
finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni
poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije
od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske
institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Berza je prostor na kome se trguje dugoročnim fnansijskim instrumentima i u vlasništvu

je države ili učesnika u berzanskoj trgovini. Ona je veoma organizovana institucija sa
specifčnim načinom rada i delovanja. Berza je institucija sa javnim ovlašćenjima, što znači da
donosi obavezujuća pravila berzanske trgovine za učesnike i da vrši kontrolu njihovog
ispunjavanja.Prve berze bavile su se nekom vrstom prometa dokumenata, izdatim na osnovurobe,
uz pismenu obavezu o budućoj naplati u robi ili novcu, koja je promenila vlasnika pre roka
dospeća.

U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se održavali susreti trgovine, u Tuluzu,

Veneciji,   Bolonji,   Đenovi,   Marselju,   itd.   u   kojima   su   se   u   tačno   određenom vremenu   i   na
određenom prostoru obavljale trgovačke transakcije. To znači da trgovinski poslovi koji su se
javljali kao potreba, dovode do nastanka berzi kako bi sena lakši, sigurniji i organizovaniji način
obavljala   trgovinu.   Na   berzi   su   se   sastajali   kupci   i   prodavci,   pogađali   oko   cene   i   sami
uređivaliuslove i način isporuke i plaćanja. Daljim razvojem trgovine, susreti između trgovaca
postaju sve redovniji i češći, gde nije mogao da dođe ko hoće, već ko ispunjavaodređene uslove.
U to vreme određuju se standardi i kriterijumi, kako za učesnikena berzi, tako i za robu kojom se
trguje.   Trgovina   se   ograničava   na   mali   broj   važnih   proizvoda   i   prodaje   se   roba   koja   nije
donešena na tržište, koja je po vrsti i kvalitetu unapred određena, odnosno poznata. Pristupa se
standardizaciji roba, što omogućuje olakšano obavljanje trgovin-skih transakcija i onda kada ona
nije na tržištu i kada je trgovac trenutno nema, jer je siguran da će moći da nabavi robu poznatog
kvaliteta.

Naziv „berza“ vezuje se za ime jednog bankara i porodicu Van den Boerse iz Briza i za

grb koji je bio utisnut iznad vrata njihovog hotela, a imao je oblik kese (lat.bursa). U to vreme
trgovci Briza okupljali su se u hotelu porodice Van den Burse. Imajući u vidu gde se okupljaju i
grb, trgovci počinju da upotrebljavaju reč„berza“ za svoje sastanke.Sastanci trgovaca, na kojima
su bili njihovi prijatelji i partneri u Brizu smatraju se prvim berzanskim sastancima na
kojima su zaključivani poslovi hartijama od vrednosti kao i robom. Kasnije reč berza usvaja
se u svim drugim gradovima gde se one osnivaju. U XV veku imamo prve organizovane
berze, sa redovnim sastancima.

Godine 1460. u Anversu osnovana je prva berza, a 1531. godine smeštena je uposebnu

zgradu koju je opština dodelila sa natpisom da je zgrada namenjena tr-govcima svih naroda i
jezika. Zatim dolazi 1566. godina, kada je berza osnovana u Londonu, a 1563. godine u Parizu, i
1724. godine je osnovana Njujorška berza. Kraljevina Srbije donosi 1886. godine Zakon o

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0

22.11.2012.

javnim berzama, a 1894. Godine osnovana je Beogradska berza. Ova berza bila je prva na
Balkanu i bila je mešovitog tipa, na kojoj se trgovalo valutama, devizama, gotovinom i zlatom.
Berza je prestala sa radom 1941. godine, a 1953. godine prestala je i formalno da postoji
naosnovu odluke Vlade.

Berza se osniva kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovor-

nošću.   Mogu   je   osnovati   država   i   pravna   lica   koja   imaju   dozvolu   za   obavljanje   delatnosti
brokerskog   –   dilerskog   društva.   Za   osnivanje   berze   potrebni   su   subjektivni,   materijalni   i
kadrovski uslovi. Na berzi može da se trguje akcijama, obveznicama i drugim hartijama od
vrednosti   koje   odredi   Komisija   za   hartije   od   vrednosti,   koja   ujedno   i   kontroliše   rad
berzi tokom celog perioda njenog poslovanja.

1.1. Vrste berzi

U zavisnosti od vrste berzanskog materijala, iako one funkcionišu po istim pravilima, berze se
mogu podeliti na:



Finanasijske (efektivne) berze



Robne (produktne) berze

Finansijske berze

su institucije na kojima se trguje finansijskim instrumentima: novcem,

hartije od vrednosti, hartijama od vrednosti, finansijskim derivatima i drugim finansiskim
materijalima.

Finansijske berze mogu biti

univerzalne

specijalizovane

. Na univerzalnim finansijskim

berzama se trguje raznim finansijskim materijalom. Na specijalizovanim finansijskim berzama se
trguje samo određenim berzanskim materijalom, npr. dugoročne hartije od vrednosti ili devizne
berze, kao i berze zlata i drugih plemenitih materijala.

Najpoznatije finansijske berze u svetu su: NYSE- Njujorška berza, LSE-Londonska berza,

AMEX-Američka berza, FSE-Frankfurtska berza, TSE-Tokijska berza, NYX-Pariska berza i
druge. U Srbiji je to Beogradska berza – „Beleks”.

Slika 1. Jedna od prostorija za trgovanje Njujorške berze
(Izvor:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%D1%9

8%D0%BE%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B1
%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B0

22.11.2012.

)

robnim berzama

se trguje određenim vrstama roba (

poljoprivrednim, industrijskim i sl.), ali često puta preko

Đurović S., Đurović M.,

Sve o berzanskom poslovanju i hartijama od vrednosti,

Privredna akademija, Novi Sad,

2006., strana 10

Jerinić D., Štefanides V. ,

Finansijski menadžment

,“ Cekom books“, Novi Sad, 2010., strana 255

Funkcije, odnosno osnovni zadaci svih berzi bez obzira na vrste, mogu se svrstati u četiri

grupe:



stvaranje likvidnog tržišta



obezebeđenje uslova za formiranje objektivne tržišne cene



indirektna pomoć u finansiranju privrede i



informisanje i zaštita investitora.

Likvidno tržište

postoji ako je učestalost transakcija velika, ako je razlika između cene

ponude i cene tražnje mala, ako se nalozi za trgovanje mogu izvršiti brzo i ako je razlika u
promenama cena između transakcija minimalna. Likvidno tržište omogućava investitorima laku
promenu oblika finansijske aktive u druge oblike. Uslov likvidnog tržišta na berzi je veliki broj
učesnika u trgovanju, kao i veliki broj hartija od vrednosti koje se nude i koje se traže na tržištu.

Formiranje objektivne tržišne cene

proizilazi iz zadatka berze da obezbedi koncentraciju

ponude i tražnje, kako bi njihovo sučeljavanje dovelo do što objektivnije cene predmeta
trgovanja. Na berzi su moguće razne manipulacije učesnika. S’hodno tome potrebno je da berza
prati tržište, aktivnosti učesnika i blagovremeno reaguuje na eventualne nepravilnosti i
manipulacije. Kontrolu i eventualno sankcionisanje poslova koji nisu u skladu sa normalnim
posovanjem kod nas sprovodi komisija za hartije od vrednosti.

Indirektna pomoć u finansiranju privrede

odnosi se na ulogu koju berza ima u stvaranju

objektivnog, likvidnog i efikasnog tržišta hartija od vrednosti. Svest investitora o mogućnosti
brzog i lakog vraćanja sredstava sa prinosom, prostom prodajom hartije od vrednosti na
primarnim tržištu, doprinosi da se sredstva upućuju na račun kompanija za njihovo buduće
finasiranje. Saznanje kompanije da na tržištu postoji izražena tražnja za njenim hartijama navodi
kompaniju da razmišlja o novim projektima za koje postoji velika izvesnost da budu finansirani
iz nove emisije hartija od vrednosti, čime kompanije uvećavaju svoj kapital.

Funkcija berze u informisanju i zaštiti investitora

se osnosi na rad berze tako što svojom

regulativom obavezuje emitenta hartije od vrednosti da redovno izveštava javnost o svim
relevantnim činjenicama, koje mogu imati uticaja na cenu hartije od vrednosti. Takođe, sama
berza redovno obaveštava javnost preko svoje kursne liste o svim informacijama sa samog
tržišta. Berza svojom ulogom nadzora nad aktivnostima emitenta i posrednika na tržištu kao i
svojim pravilima kojima obezbeđuje ravnopravnost učesnika i zabranu eventualnih manipulacija.
Ona direktno utiče na blagovremeno i tačno informisanje javnosti kao i na zaštitu investitora u
hartije od vrednosti.

2..1. Zakonske regulative poslovanja berze

Jerinić D., Štefanides V., ,

Finansijski menadžment

,“ Cekom books“, Novi Sad, 2010., strana 258-260