Berze i berzansko poslovanje
-
Finansiske sistem i finansiski subjekti
.
Osnovna delatnost
finansiskih institucija koncentrisana je na držanje i
operacije finansiskih instrumenata. Osnovne finansiske institucije su banke i
fondovi za kreditiranje.
Finansiske institucije
obavljaju funkcije
prikupljanja novčanih sredstava,
usmeravaju ih u finansiske plasmane i vrše različite finansiske usluge.
Većina finansiskih institucija su finansiski posrednici
. Najvažnija finansiska
institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka banaka).
Najvažnije
nebankarske
finansiske institucije su: penzijoni fondovi,
osiguranje, investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansiske
kompanije, brokersko-dilerske kuće, trust ustanove i dr.
- Finansiski instrumenti na finansiskom tržištu.
Za analizu finansiskih instrumenata u razvijenim kapitalističkim privredama,
kao i u našoj privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po načinu formiranja, oblicima upravljanja,
odlučivanjao njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi
oblik.
U analizi strukture finansiskih instrumenata po sektorima, sve finansiske
instrumente možemo grupisati na sledeće sektore.
1. Sektor privrednih preduzeća,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansiskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
Kakvi postoje
finansiski instrumenti u savremenom finansiskom
sistemu,
preko kojih on funkcioniše. Da navedemo
osnovne
:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oročeni, ograničeni),
2. Čekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnički zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnička potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjučersi,
16. Forvardsi i sl.
- Kamata kao cena novca
1
.Cena novca – Kamata
. Kamata je u osnovi cena upotrebe zajmovnog
kapitala, jer se uglavnom plaća iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni
kapital. Ona predstavlja redovno deo bruto profita, zbog čega je redovno
manja od njega.
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2
.Funkcije kamate
. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi
privredi i finanasiskom sistemu. Najznačajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansiskog tržišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.
3.
Vrste kamatnih stopa
. Postoje različite vrste kamatnih stopa u finansiskom
sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne
kamate), kratkoročne i dugoročne kamatne stope, kamate prema vrsti
poslova (različiti krediti poslovnih banaka, krediti centrlne banke,
međunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr.
Kamata je redovno deo viška vrednosti, odnosno bruto profita, te je u
normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne
stope.
4.
Mehanizam kamatne stope
.
Eskontna stopau stvari znači kamatnu stopu po kojoj centralna banka
odobrava kredite poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog
novca.
