SADRŽAJ
1.UVOD…………………………………………………………….……………………………3
2.POJAM, NASTANAK I RAZVOJ BERZE……………………………………………………4
3.VRSTE BERZI…………………………………………………...……………………………..5
3.1.Robne (produktne) berze…..………………………………………..………………………6
3.2. Novčana (devizna) berza...…………………………………………...…………………….7
3.3 Berrze usluga………………………………………………………………………………7
4.BERZE EFEKATA…….……………….………………………………………………..…7
5.BERZANSKO POSLOVANJE I FUNKCIONISANJE BERZI..……………………………..9
5.1.Berzanske krize………………………………………………..……………………….…11
5.2. Beogradska berza……………………………………………………………………...…12
6.ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………….13
7.LITERATURA………………………………………………………………………………...14
3
1.
UVOD
Berzansko poslovanje predstavlja definisani skup pravila ponašanja učesnika na
organizovanom tržištu berze. Globalno su utvrđena načela na kojima su definisana pravila
poslovanja na svim svetskim berzama. Na berzi kao organizovanom tržištu kapitala svi učesnici
trgovanja moraju da poštuju definisana pravila poslovanja. U svetu su prema različitim tipovima
zakonodavstva koji su u upotrebi, definisani i različiti tipovi institucionalnog organizovanja
berze. Berze i berzansko poslovanje predstavljaju interesantnu naučnu disciplinu, koja je sve
zastupljenija u nastavnim programima.
Povećanje obima kako strani tako i domaćih ulaganja u zemljama u tranzicij i obezbeđivanje
uslova da se retki kapital produktivno investira, zavisi od odgovarajućeg funkcionisanja
finansijskog sektora, i to posebno od funkcionisanja berze. Berze su pre svega, tržišta na
kojima se trguje sa novim emisijama dugoročnih vredsnosnih papira kao što su obveznice i
akcije, ali šire gledana, i sa kratkoročnim instrumentima tržišta novca. Danas, posebno u
industrijski razvijenim zemljama, inovacije koje se uvode kao i novi instrumenti čine
razliku između berzi i ostataka finansijkskog sistema potpuno veštačkom. Velike brokerske
kuće su shvatile da je dosšlo njihovo vreme i nude svoje usluge. Ovlašćeni brokeri, sada imaju
mnogo više posla. Sada se prelazi na moderniji i lakši način poslovanja putem kompjuterske
tehnologije.
Značaj berzi u današnjim uslovima nije samo u obimu prometa roba, uloga,
kapitala i novca koje se preko njih obavlja, već i u tome što se na ovom tržištu dnevno utvrđuju
cene roba, usluga, kapitala i novca, koje praktično primenjuju i na sve kupoprodajne
transakcije koje se obavljaju u direktnim kontaktima komitenata. Tako je način obrazovanja cena
na berzama istovoremno i instrument obrazovanja domaćih i svetskih cena uopšte. Kretanje
ovih cena, koje se prate kroz posebne berzanske biltene i preko berzanskih indeksa, je
istovremeno i vrlo važan indikator kretanja nacionalnih i svetskih ekonomskih aktivnosti.
anas, posebno u industrijski razvijenim zemljama, inovacije koje se uvode kao i novi
instrumenti čine razliku između berzi i ostataka finansijkskog sistema potpuno veštačkom.
Berze su veoma važne kada je u pitanju povezivanje institucija kojima je potreban kapital,
institucionalnim i individualnim investitorima, uz posredstvo brokera, dilera i onih koji
4
Prve organizovane berze, sa redovnim sastancima javljaju se u XV veku. Smatra se da je prva
berza osnovana u Anversu 1460.godine U Londonu berza je osnovana 1566.godine, a u Parizu,
robna berza je osnovana 1563.godine, a efektna berza odlukom kraljevskog saveta
17.sep.1724.godine. Kao godina početka Njujorške berze uzima se 1817.godina kada su se
brokeri i dileri formalno organizovali, doneli regulativu i uselili se u zgradu WALL STREET
br.40. Na osnovu Zakona o javnim berzama Kraljevine Srbije iz 1886. godine osnovana
je Beogradska berza (prva berza na Balkanu) 1894.godine. To je bila berza mešovitog tipa na
kojoj se trgovalo valutama, devizama, efektima, zlatom i produktima. Berza predstavlja
institucionalno organizovan prostor, sa preciziranim pravilima ponašanja i poslovanjaučesnika
koji trguju hartijama od vrednosti tržišta kapitala odnosno efektima. Dakle, berza efekata je
visoko organizovana specijalizovana institucija kapitala, neprofitna institucija u vlasništvu
države ili učesnika u trgovini. To je ujedno i mesto na kome se koncentriše ponuda i tražnja za
kapitalom. Osnovna funkcija berze jeste u smirivanju tržišnih oscilacija i utvrđivanje realnih
vrednosti hartija od vrednosti koje su emitovaliemitenti (država, lokalna vlast, korporacije i dr.)
jedne nacionalne ekonomije. Berza označava kupovinu i prodaju efekata, s jedne strane, kao i
mesto na kome se transakcija odvija, s druge strane.
3.VRSTE BERZI
Postoji veliki broj berzanskih tržišta na kojima se razmenjuju instrumenti dobijeni na bazi
osnovne robe ili hartije od vrednosti, a ne razmenjuju se osnovna roba ili sama hartija od
vrednosti.Tržišta ove vrste najrazvijenija su u SAD. Berze se prema načinu nastanaka dele na:
1. Spontane;
2. Zakonom zasnovane.
Javnopravne berze osniva država i one se nazivaju nesamostalne berze zbog svoje vezanosti
za državu. Ove berze postoje u državama sa evropskim pravnim sistemom – Belgija, Italija,
Španija i Portugalija i zato se ovaj tip berzi naziva još kontinentalnim. Privatnopravne berze
postoje u državama anglosaksonskog pravnog sistema – Engleska, SAD i one se nazivaju
anglosaksonskim tipom.Zbog samostalnosti u radu u osnovu na državu nazivaju se još i
samostalnim berzama. Mešovite – na njima se trguje i finansijskim instrumentima i robom.
Mešoviti tip berze – kako i sam naziv govori, predstavlja mešavinu anglo-saksonskog i
6
