БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ И ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА
3
УВОД
Берза је пословно организован простор на коме се по утврђеним
правилима тргује вриједносним папирима. Берза је институција финансијског
тржишта. Берзанско пословање нашим трговцима било је познато још прије
оснивања прве домаће берзе. Берзанско пословање подразумјева
евидентирање материјала којим се тргује на берзи, утврђивање цијене
тржишног материјала, извршавање обавеза учесника на берзи и јавно
објављивање података о пословању на берзи. Финансијска тржишта
представљају најзначајнији фактор укупног економског и привредног система у
развијеним земљама. Финансијска тржишта могу се посматрати у ужем и
ширем смислу. У ширем смислу финансијска тржишта постоје свуда гдје се
обављају финансијске трансакције, а у ужем смислу могу се дефинисати као
организована мјеста на којима се сусреће понуда и тражња.
БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ И ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА
4
1.
БЕРЗА И БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ
1.1. Берзе – Појам и подјела
Берза је посебно стално тржиште на коме се по утврђеним правилима
купује и продаје одређена роба. У берзанске трансакције спадају: новац,
девизе, вриједносни папири, као и разне врсте робе. Берзанске послове
обављају чланови берзе са брокерима. Према предмету берзанског
пословања, берзе могу бити:
ефективне берзе;
девизне берзе;
новчане берзе;
робне берзе.
Предмет пословања на ефектној берзи чине разни облици вриједносних
папира. Овај тип финансијског тржишта обезбјеђује предузећима и
појединцима релативно брзу промјену структуре улагања. На девизним
берзама усклађује се понуда и тражња и утврђује се девизни курс. Новчане
берзе обухватају трговину новцем и краткорочним хартијама од вриједности.
Робне берзе су тржишне институције на којима се тргује замјењивом робом са
позивом на стандард, назив и поријекло. Могу бити специјализоване или
мјешовите.
БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ И ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА
6
остају у трезору, а појединац добија потврду о власништву. Сви ови послови
завршавају се у брзом ритму због сигнала рукама, али се такође не могу
замислити без компијутерске технологије. Трговина се такође може обављати
и изван берзанске „куће“ у посебним собама. На лицима експерата, који мотре
на сваку промјену бројки, стално је присутна напетост. Берзе су подложне
потресима. Познати су „црни понедељак“ из 1887. године и „црни петак“ из
1989. године, тада је завладала паника међу берзанским актерима.
1.2.2. Учесници и праћење вриједносних папира
Учесници у берзанском пословању су дилери и брокери. Да би
обављали овај посао морају да испуне строго одређене услове. Брокер је лице,
које као агент испуњава све налоге за другог, уз одређену провизију. Дилер је
правно или физичко лице које послује у своје име и за свој рачун. Такође
имамо и специјалисте, који истовремено дјелују и као дилери и као брокери,
значи и за другог и за свој рачун. На берзама се обављају процеси котирања и
нотирања. Котирање служи да покаже способност вриједносног папира да се
појави у берзанској трговини. Нотирање је биљежење курса вриједносних
папира, сваког берзанског дана, на берзанском састанку. За сваку нотирану
акцију на берзи утврђује се јединични курс.
1.3. Берзанско пословање
Под берзанским пословањем подразумјева се:
-
евидентирање тржишног материјала којим се тргује на берзи;
-
утврђивање каматних стопа, курсева и цијена тржишног материјала;
-
трговина тржишним материјалом;
БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ И ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА
7
-
јавно објављивање података о пословању на берзи;
-
извршавање обавеза учесника на берзи по пословима закљученим на
берзи.
Пит (ринг) је дворана у којој се обављају берзанска пословања. Ту се
тргује са вриједносним папирима који се могу котирати. Лот је најмањи број
вриједносних папира са вишеструком количином тог најмањег броја.
Представља пакет од сто папира. Тржиште хартија од вриједности окупља
продавце и купце ради власничког капитала путем акција и обвезница. На
примарном тржишту хартија од вриједности трансакције представљају почетну
продају хартија емитента јавности. Емитент прима новац да промјени структуру
капитала, а купац добија хартије за личне инвестиције. На секундарном
тржишту хартија од вриједности врши се процес купопродаје емитованих
хартија од вриједности. На тзв. паркету сусрећу се трговци који имају
овлашћења берзанских посредника. Трговина се одвија „лицем у лице“
непосредним надметањем. Заинтересовани трговци, на паркету формирају
кругове, а шпекуланти одлазе да прате рад својих брокера. Осим трговине на
паркету постоји и алтернативни вид промета акција, тзв. тржиште преко
шалтера. Он садржи велики број посредника. Трговина хартија од вриједности
на овом тржишту односи се на акције оних компанија које нису на листи
компанија чије су акције котирају на берзи. И у првом и другом виду трговине
хартија од вриједности главну ријеч воде берзански агенти. Купопродаја
вриједносних папира може се обављати на три начина:
први: путем директне купопродаје;
други: путем берзе вриједносних папира;
трећи: путем купопродаје вриједносних папира на шалтеру.
БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ И ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА
9
берзи прати политика објављивања курсева. Сарадњу међу берзама на
националном и међународном нивоу је условило објављивање берзанских
курсних ознака. Берзански индекс представља просијек цијена хартија од
вриједности у односу на тржишну вриједност, као показатељ у ширим
анализама функционисања берзе. Берзански индекси се разликују по:
-
коришћеним методама обрачуна;
-
вриједности која се даје акцијама;
-
бројчаној заступљености акција које индекс представља.
1.4. Берзе и берзанско пословање у србији
1.4.1. Берзе – Предмет пословања, посредници и учесници
На берзи се тргује различитим тржишним материјалима. Ту спадају
акције и друге хартије од вриједности, капитал, девизе, мјенице, чекови,
жирални новац, роба и финансијски деривати, злато и други племенити
материјали.
Под
капиталом
се подразумијевају новчана средства чија је потрошња
одложена на рок дужи од једне године, којима се тргује на берзи и изван ње.
Под
жиралним новцем
подразумијевају се слободна средства на жиро
рачуну којима се тргује на берзи и изван ње.
Берзански посредници су: Поштанска штедионица, осигуравајућа
друштва и банке које за обављање трговине добијају сагласност Народне
банке Србије, затим други берзански посредници брокерског и дилерског
начина трговине.
Под другим берзанским посредницима брокерског и дилерског начина
трговине подразумјевају се:
