VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO NIŠ
PREDMET: FINANSIJSKA TRŽIŠTA
SEMINARSKI RAD
TEMA: BERZANSKO POSLOVANJE U REPUBLICI SRBIJI
MENTOR:
STUDENT:
Prof. dr Milica Cvetković
Anđela Ignjatović 322-008-19
NIŠ,2020.
Sadržaj:
Uvod................................................................................................................................................1.
1. Pojam berze.................................................................................................................................2.
2. Karakteristike berze.....................................................................................................................3.
3. Princip rada berze........................................................................................................................3.
4. Vrste berzi....................................................................................................................................4.
4.1. Efektne berze (tržište kapitala).................................................................................................5.
4.2. Devizne berze (devizno tržiste)................................................................................................6.
4.3. Robne berze..............................................................................................................................7.
5. Beogradska berza.........................................................................................................................8.
Zaključak.......................................................................................................................................16.
Literatura.......................................................................................................................................17.
Uvod
Berza prestavlja institucionalizovano mesto razmene na kojem pojedini članovi obavljaju robnu
razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu
njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim
instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1.
Reč BERZA potiče od latinske reči BURSA – kesa. Prvobitne berze bile su tržiste novca,
mesto gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2.
Reč berza potiče od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali u
Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi obavljana
trgovina hartijama od vrednosti.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno
one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa
javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti
kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i
srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene
nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije
od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu
akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom
vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki
broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake
kvaliteta
1
.
2. Karakteristike berze
1
Dr Jovan Savić, Dr. Goran Kvrgić, Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Beograd 2011
Na berzi se radi po strogim i u napred utvrđenim pravilima. Rad berze odvija se na sastancima
koji se održavaju u tačno odreženo vreme. Berzanski poslovi se obavljaju preko posrednika ili
neposredno preko članova berze. Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili
berzanski posrednici. Svi poslovi obavljaju se preko ovlašćenih berzanskih trgovaca, a drugi
brokeri i dileri moraju trgovati davajući naloge ovlašćenim trgovcima. Berzanski poslovi se
obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave kao i pod nadzorom države i njenih organa.
Poslovi se obavljaju na najbrži mogući način putem aukcije, uz korišćenje velikog broja
berzanskih skraćenica i oznaka ili pak elektronski, što je praksa dvadeset prvog veka. Berza je
organizovani prostor i u institucijalnom smislu , to je poslovni objekat u okviru koga se trguje sa
berzanskim materjalom.
S obzirom na spesofičnost organizacije i načina poslovanja na berzi, berza kao
nerazdvojni deo tržišta i tržišne privrede uopšte, predstavlja jedan izuzetno važan segment, od
čijeg poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost ukupnog tržišta, odnosno tržišne privrede
određene zemlje i svetske privrede u celini, zbog toga berzu zovi najznačajnijom tržišnom
istitucijom. Da bi se roba mogla uključiti u promet na berzi mora biti registrovana , zto znači da
mora da prođe rigorozne kriterijume koje prepisuje država i berza. Uključivanjem određene robe
i materjala na berzu zove se berzanski listing. Sve berze imaju sopstvene berzanske kompozitne
indekse putem kojih se mere i upoređuju kretanja na berzi, posebno berzanske cene (kotacije).
Robne ili produktivne berze mogu biti zajedno sa berzama efekta a mogu biti posebno
organizovane.
3. Princip rada berze
Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama berza sa
svojim službama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen
prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje
predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno
propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su
boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na
parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za
kojim pultom. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova. Ne retko je predmet
trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna u kom vremenu se trguje kojim materijalom
(Madjarska berza).
Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog
trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski
