MASTER RAD BERZANSKO POSLOVANJE
U SRBIJI
1
UVOD
Razvoj tržišta kapitala podrazumeva uvođenje novih instrumenata na tržište, novih
institucija koji mogu doprineti jačanju tržišne infrastrukture, ali i promene svesti i načina
razmišljanja i odlučivanja. Za to je neophodno znanje ali i zakonska regulativa. Sa ciljem da se
reguliše ova oblast uspostavljen je novi zakonodavni okvir - Zakon o tržištu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata ( donet 2006. godine, menjan više puta) i novi regulatorni okvir-
Komisija za hartije od vrednosti. Problem je što propisi o finansijskom tržištu ne sadrže dovoljno
precizne odredbe, nekada su komplikovani za primenu i nisu usklađeni sa povezanim sistemskim
zakonima.
I pored nedovoljne razvijenosti finansijskog tržišta u Srbiji mogu se primetiti pozitivne
promene: kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Važnu
ulogu na tržištu kapitala ima i kastodi funkcija, koju uglavnom obavljaju banke.
Berzansko poslovanje u Srbiji trenutno je marginalizovano. Od 100 najvećih kompanija u
Srbiji, većina nisu akcionarska društva, a ako jesu - ne kotiraju se na Beogradskoj berzi. Samo
šest većih preduzeća se pojavljuje na Berzi i njihovim akcijama se trguje. Trenutno su
najvrednije akcije AIK banke i iznose 250 miliona evra. To će se svakako promeniti prodajom
kapitala velikih državnih kompanija, npr. Telekoma, a sredinom godine bi trebalo da se akcije
NIS-a pojave na Berzi.
Nemamo tradiciju akcionarstva (prekinuta je posle II svetskog rata) i nismo edukovani po
tom pitanju, što se najbolje videlo prilikom podele besplatnih akcija NIS-a - skoro pet miliona
ljudi dobilo je hartije od vrednosti, a uglavnom ne zna šta sa tim. Treći razlog koji utiče na slab
promet na Beogradskoj berzi jeste globalna ekonomska kriza, što je smanjilo interes stranih
ulagača za tranziciona tržišta.
U Srbiji od 2000. godine do danas pojavilo se oko 1000 licenciranih brokera i skoro 70
brokerskih firmi, mada je zbog slabog prometa na berzi mnogo manje aktivno.
Berza je zanimljiv segment ekonomije, možda i vrh brega zato što se tu prelamaju
makroekonomski, politički i privredni događaji, kao i uticaji svih faktora u jednom društvu. U eri
globalizacije sve što se desi u jednom delu sveta, preko Berze se odrazi i na druge delove
planete.
MASTER RAD BERZANSKO POSLOVANJE
U SRBIJI
2
Sve ono što se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom.
Da li ste se nekada zapitali zašto pijaca? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe
određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni
uslove o skladištenju i transportu robe. Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno
trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano.
U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja
kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva
standardizaciju ”robe” kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na
organizovano tržište. Reč je zapravo o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za
“robu” kojom se trguje. Ponovimo još jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona
mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a
nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište “pušta” samo one koji dokažu da
ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijačna uprava, ni
berza ne proverava svaki ponuđeni proizvod ponaosob. Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan
interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost
dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijačnoj
upravi, već onome ko želi da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je
verovatno u robi, a ne u pijaci.
Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde,
finansijski derivati - fjučersi, opcije - sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi neka
realna imovina - kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u skladištu. Sve
je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno, prodati je i - ili kupiti,
kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je kupi. Slično se dešava i na
tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan može da izvrši
kupovinu odnosno prodaju.
Tematika vezana za objašnjavanje postojanja, razvijanja, unapređivanja i usavršavanja
berze i njenih funkcija trebalo bi da prikaže koje je mesto, uloga i svrha postojanja i delovanja
berze u razvijenim tržišnim uslovima, kao i u našoj privrednoj praksi. Berza sagledana kroz tu
prizmu, zapravo prikazuje koliko je ona zastupljenja u trgovanju svih učesnika koji egzistiraju na
njoj. Objašnjavajući dalje pomenutu tematiku, može su uočiti koliko sa njenim razvojem dolazi
do razvoja finansijskog tržišta, pre svega tržišta kapitala, zatim razvoja finansijskih instrumenata
MASTER RAD BERZANSKO POSLOVANJE
U SRBIJI
4
PRVI DEO
1.BERZANSKO POSLOVANJE
1.1.Istorijski osvrt
Nastanak pojma
berza
u literaturi se dovodi u vezu sa prezimenom trgovačke i bankarske
porodice
Van der Beurse
, koja je u belgijskom gradu Bridžu imala kafanu u kojoj su se okupljali
trgovci i gde se trgovalo proizvodima poznotih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje
opšteprihvaćen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze.
Korene berze kao specificnog oblika tržista moguće je naći još u davnim vremenima kad
su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, vašarima i drugim mestim, na kojima je
dolazilo do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su
doživljavali snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili
skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, kasnije se ispostavilo posebno značajnu za
razvoj berzi - donošenje uzorka i mustri umesto robe.
1
Na bazi razgledanja uzorka i mustri,
počeli su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi usledila kasnije, nakon ugovaranja
poslova. Drugi važan momenat za nastanak berzi je vezivanje za određenu lokaciju, odnosno
mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, pod
vedrim nebom
.Tako su u
kontinentalnoj Evropi već krajem XIV i početkom XV veka, mnogi gradovi stekli jaku tradiciju
trgovanja, kao što su: Venecija, Firenca, Bolonja, Đenova, Milano, Marsej, Amsterdam, Pariz,
London. Kasnije su nalazili različite prostore, sobe, lokale, a naročito kafane za svoje sastanke.
Možda deluje zapanjujuće, ali je istina da su berze u mnogim velikim gradovima nastale upravo
u kafanama ili njihovoj blizini, kao što je slučaj u Londonu (
Jonathan`s Coffe House
) ili u
Njujorku (
Tontine Coffee
). Smatra se da su prve berze imali Antverpen, Lion, Keln i London u
periodu od 1530 - 1566. godine.
2
1
Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf ,
pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00.
2
Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf ,
pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00.
MASTER RAD BERZANSKO POSLOVANJE
U SRBIJI
5
Početkom XVIII veka, primat u međunarodnoj trgovini preuzima Holandija, dok je berza
u Amsterdamu postala najznačajnija. Početkom XIX veka glavno mesto pripada londonskoj
berzi, što traje sve do Prvog svetskog rata, nakon čega na čelo izbija Njujorška berza.
U XX veku dolazi do velikih promena zahvaljujući brojnim inovacijama, tehničkim i
informacionionim unapređenjima. U početku su se kupci i prodavci, radi lakšeg i efikasnijeg
prometa, sastajali u salama za trgovanje. Međutim, danas one polako nestaju i postaju virtuelne,
što se posebno odnosi na uvođenje kompijutera i elektronskih sistema trgovanja, čemu je najviše
doprineo NASDAQ. 2006. godine,
3
NASDAQ dobija i zvanično odobrenje SEC-a (
Securities
Exchange Commision
) da može da posluje kao berza.
Padom Berlinskog zida i ponovnim uspostavljanjem tržišne ekonomije u čijoj je osnovi
privatna svojina i akcionarstvo, reosnivaju se berze istočnoevropskih zemalja (Prag, Varšava,
Budimpešta, Moskva, Bratislava, Sofija, Bukurešt, Ljubljana...)
4
Prva berza na našim prostorima je Beogradska berza, osnovana 1894. godine na osnovu
Zakona o berzama iz 1886. godine i radila je do početka Drugog svetskog rata, kada je ukinuta.
Rad Beogradske berze je obnovljen 1989. godine.
Perfomanse najboljih svetskih tržišta u 2009. godini
Berza
USD bil
USD bil
% promena
% promena
kraj
‐
2009
kraj
‐
2008
u USD
U lokalnoj valuti
1
NYSE Euronext (US)
11 838
9 209
28.5%
28.5%
2
Tokyo Stock Exchange Group
3 306
3 116
6.1%
8.6%
3
NASDAQ OMX (US)
3 239
2 249
44.0%
44.0%
4
NYSE Euronext (Europe)
2 869
2 102
36.5%
32.6%
5
London Stock Exchange
2 796
1 868
49.7%
34.4%
6
Shanghai Stock Exchange
2 705
1 425
89.8%
89.9%
7
Hong Kong Exchanges
2 305
1 329
73.5%
73.6%
8
TMX Group
1 608
1 033
55.6%
34.2%
9
BM&FBOVESPA
1 337
592
69.7%
69.7%
10
Bombay SE
1 306
647
101.9%
93.3%
Tabela 1.
Tržišta sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u USD na kraju 2009.
godine
5
3
Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf ,
pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00.
4
Jeremić, Z.,:
Praktikum za finansijska tržišta
, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2006.,str.1.
5
Izvor: World Federation of Exchange, 2009 Market Highlights
MASTER RAD BERZANSKO POSLOVANJE
U SRBIJI
7
6.
posrednici na finansijskom tržištu,
7.
medijii i
8.
sama berza, u užem smislu te reči.
U osnovi, svoje organizacije, berza, koja se nalazi u centru kruga pomenutih učesnika, se
najčešće svodi na delovanje organizacionih celina koje ujedno predstavljaju i osnove
organizacije berze i to:
1.
listing
, koji vrši prijem i razvrstavanje hartija od vrednosti na različite nivoe
tržišta, koja su na toj berzi organizovana, prati stalno izvšenje uslova pod kojima je hartija
primljena na berzi kao ispunjenje obaveza koje emitentima propisuje berza. Takođe, u okviru
poslova listinga obavljaju se prijem i kontrola rada članova berze. Ukratko, možemo reći da
listing vrši odabir i razvrstavanje tržišnog materijala kojim se na berzi trguje, kao i posrednika u
trgovanju i tako obezbeđuje kvalitet berze;
2.
trgovanje
, je organizacioni deo berze u kome se odvija osnovna berzanska
aktivnost, a to je organizovanje susretanja ponude i tražnje i formiranje cene tržišnog materijala
prema pravilima ugrađenim u modele ili metode trgovanja;
3.
informisanje
ima osnovnu funkciju da u što kraćem vremenu, na jasan i
standardizovan način obavesti celokupnu javnost o stanju na tržištu i rezultatima trgovanja.
Važnost i značaj ove funkcije berze je u reakciji okruženja na primljenu informaciju, a ta reakcija
se oslikava na uspostavljanje ponude i tražnje na novom ravnotežnom nivou.
Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do
profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncentracijom se dobija
zadovoljavajući iznos za finansiranje kao i potrebe da se uložena sredstva povrate u svakom
trenutku.
8
U literaturi nailazimo na veliki broj definicija berze, koje su objašnjene sa više različitih
aspekata. Jedan od njih je ekonomski, prema kome se berza posmatra kao specifičan oblik
organizovanog tržišta, na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraženog u
hartijama od vrednosti - finansijskim instrumentima. Prema etimološkom pristupu berza se
8
Štimac,M.,:
Berze i berzansko poslovanje u Srbiji
, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.58.
