1
38. Hartije od vrednosti u domaćem zakonodavstvu
Novi zakon o tržištu kapitala koji važi, donet je na bazi evropskih regulativa koje su
dobrim delom prepisane, što prouzrokuje problem u praktičnoj primeni ovog zakona.
Ova meterija je regulisana jednom direktivom koja je doneta 2003 – će godine na nivou
Evropske unije, inače je počela da se primenjuje od 2005 – te godine, a to je
direktiva
o prospektu.
Direktiva o prospektu se odnosi na javnu ponudu hov. Cilj donošenja ove direktive je
zaštita investitora. Donošenjem ove direktive, pojačana je zaštita interesa investitora i
funkcionisanje tržišta kapitala, posebno primarno tržište.
Ova direktiva je poznata po tome što je afirmisala tzv.
jedinstveni pasoš
. To znači da
investitori koji imaju sedište na teritoriji Evropske unije, mogu bez ikakvih pravnih
prepreka trgovati sa hov na nekom drugom tržištu Evropske unije, pritom se misli na
teritoriju zemalja članica.
Direktiva o prospektu je bila osnov za onaj deo zakona koji se odnosi na primarno
tržište, izdavanje hov i sve one faze koje prate izdavanje.
Praktičan cilj
donošenja ove direktive bio je taj da se uvedu nekakva jednobrazna
pravila po kojima će se sačinjavati, odobravati, objavljivati prospekt i vršiti njegova
distribucija.
Deklarativno postavljen cilj
je zaštita investitora i obezbeđenja likvidnog i efikasnog
tržišta kapitala ( globalno uopšteno postavljen cilj ).
Praktčna posledica donošenja direktive
– obezbeđeno je automatsko priznavanje
prospekta. To je prospekt koji je pravno validan.
Koje su to hartije od vrednosti koje se izdaju kod nas po novom zakonu o tržištu kapitala
iz 2011 – te godine? Šta sve spada u finansijske instrumente po novom zakonu?
Prenosive hartije od vrednosti – dužničke ( obveznice ) i vlasničke ( akcije )
Instrumenti tržišta novca – kratkoročne hartije od vrednosti ( trezorski,
blagajnički, komercijalni zapisi, sertifikati o depozitu)
Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti koji se registruju kao
elektronski zapisi i vode na računu u centralnom registru i iz kojih za zakonite imaoce
proizilaze određena prava prema izdavaocu tih hartija od vrednosti.
2
Svaka hartija od vrednosti treba da sadrži:
1.
oznaku klase
2.
naziv, sedište i matični broj izdavaoca hov
3.
oznaku vrste
4.
naziv, sedište i matični broj pravnog lica
5.
nominalna vrednost celokupne emisije
6.
nominalna vrednost pojedinačne hov
7.
obim prava koje nose hov
8.
datum izdavanja, odnosno upisa i uplate hov
Prema našim pozitivnim propisima, hov se na domaćem finansijskom tržištu, pogotovo
na tržištu kapitala, izdaju javnom ponudom uz objavljivanje prospekta i upućivanje
javnog poziva za upis i uplatu hov.
39. Izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom kod nas
Javna ponuda hov je svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog
sredstva, a koje daje dovoljno podataka o uslovima iz ponude i o hov iz ponude, tako da
se investitoru omogući donošenje odluke o kupovini ili upisu ovih hov, a javnom
ponudom se smatra i ponuda i prodaja hov preko finansijskih posrednika, odnosno
pokrovitelja i agenata.
Definisanje javne ponude je uslovilo i određenje
javnih akcionarskih društava.
Da bi jedno akcionarsko društvo imalo status javnog AD, potrebno je da se ispune dva
uslova:
1.
da je to akcionarsko društvo izvršilo javnu ponudu na osnovu odobrenog
prospekta od strane Komisije za hov
2.
da je to AD uključilo hov na regulisano tržište ili multilateralnu trgovačku
platformu ( MTP )
Treba razlikovati samo ona AD koja su dobila status javnih AD i ona koja to nisu ( a to
su ona AD koja ne mogu da uključe hov na regulisano tržište ili MTP ). Onda to nisu
javna AD, nego samo AD koja recimo trguju na OTC tržištu.
Prema novom zakonu o tržištu kapitala, dominiraju javna akcionarska društva.
Nema
više podele na otvorena i zatvorena
.
4
Kvalifikovani investitori su
:
1.
pravna lica koja su dobila odobrenje za rad od odgovarajućeg nadzornog organa
ili su subjekt nadzora na finansijskom tržištu uključujući: kreditne institucije,
investiciona društva, druge fin. institucije čije poslovanje je dobilo ili nadzire
odgovarajući nadzorni organ;
2.
Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i strane
države ili nacionalna i regulatorna tela, NBS i centralne banke stranih država,
međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su MMF, Evropska Centralna
banka, Evropska Investiciona banka i ostale međunarodne organizacije;
3.
druga pravna lica koja ispunjavaju najmanje II od sledećih uslova prema
poslednjem godišnjem konsolidovanom izveštaju:
prosečan broj zaposlenih tokom poslovne godine je veći od 250
ukupna imovina je preko 43000000 € u dinarskoj protivvrednosti
godišnji poslovni prihod je preko 50 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti
Prospekt
je javni dokument koji sadrži sve podatke o izdavaocu hov i to podatke koji
predstavljaju finansijsko stanje jedne kompanije ( stanje imovine, stanje obaveza,
ostvarene profite, gubitke, projekciju za finansijsku budućnost ). Podaci u prospektu
moraju biti tačni i za tačnost tih podataka o finansijskom stanju jedne kompanije
odgovara onaj koji sačinjava prospekt ili njegov nadzorni organ, a formu i sadržinu
prospekta propisuje Komisija za hov.
Postoji mogućnost da se sačini
skraćeni prospekt
. On sadrži samo osnovne podatke o
izdavaocu hov koje su predmet javne ponude.
Sledeća faza je
podnošenje zahteva za odobrenje prospekta.
Ovaj zahtev se
podnosi Komisiji za hov kao nadzornom državnom regulatornom telu. Kada prospekt
dospe kod Komisije za hov, ona može da uradi sledeće – da prihvati, odbaci ili odbije
prospekt.
Kada Komisija za hov donese odluku da
odbaci
zahtev za odobrenje prospekta, to su
razlozi
formalno pravne prirode
:
1.
zahtev je podnelo neovlašćeno lice, neovlašćeni emitent
2.
sam zahtev je nepotpun iz drugih razloga i podnosilac u ostavljenom roku nije
dopunio zahtev
3.
obavezne naknade propisane tarifnikom Komisije nisu plaćene
5
Tada Komisija automatski odbacuje zahtev za odobrenje prospekta.
Kod
odbijanja
prospekta, kada emitent lažno prikazuje finansijsko stanje kompanije –
to je suštinska greška. Komisija za hov može odbiti zahtev za odobrenje prospekta iz
sledećih razloga:
1.
prospekt ili informacije dostavljene uz zahtev nisu u skladu sa zahtevima
propisanim ovim zakonom ili aktima Komisije, a podnosilac ih nije u ostavljenom
roku dopunio;
2.
prospekt sadrži informacije koje su značajno pogrešne, netačne, dovode u
zabludu ili su izostavljene značajne činjenice što za posledicu ima pogrešno,
netačno ili obmanjujuće informisanje investitora, a podnosilac ih nije u
ostavljenom roku dopunio;
3.
podnosilac zahteva je izdavalac kome je Komisija izrekla neku od nadzornih mera
za nepoštovanje odredbi;
4.
nad izdavaocem je pokrenut postupak stečaja;
Za tačnost tih podataka odgovara emitent. Ukoliko je sve u redu, i tokom razmatranja
prospekta se utvrdi da su svi podaci tačni, Komisija za hov
donosi rešenje o
odobrenju prospekta
, i to u roku od
10
dana od dana kada je zahtev podnet Komisiji
za hov.
Komisija nalaže da se u roku od
15
dana od dana donošenja rešenja o odobrenju
prospekta objavi prospekt na jedan od sledećih načina:
1.
da se prospekt objavi u pisanom obliku u nekom od štampanih medija koji se
distribuiraju na teritoriji RS;
2.
da se prospekt učini javno dostupnim bilo u službenim prostorijama MTP –me ili
službenim prostorijama izdavaoca;
3.
na internet stranici izdavaoca Komisije za hov i na internet stranici regulisanog
tržišta MTP – me;
Svi ovi načini objavljivanja istovremeno su i zastupljeni.
Posle objavljivanja prospekta upućuje se
javni poziv za upis i uplatu hov.
Javni
poziv kao sastavni deo prospekta sadrži:
podatke o datumu otpočinjanja upisa i uplate, kao i roku za upis i uplatu hov
podatke o mestu na kome se mogu izvršiti upis i uplata, odnosno izvršiti uvid ili
dobiti primerak prospekta za izdavanje hov
Po pravilu se određuje neki kranji rok, a upis i uplata hov počinju u roku od
15
dana od
dana objavljivanja prospekta a krajni rok koji se određuje je
3
meseca.
7
Kvalifikovani investitori su
:
1.
pravna lica koja su dobila odobrenje za rad od odgovarajućeg nadzornog organa
ili su subjekt nadzora na finansijskom tržištu uključujući: kreditne institucije,
investiciona društva, druge fin. institucije čije poslovanje je dobilo ili nadzire
odgovarajući nadzorni organ;
2.
Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i strane
države ili nacionalna i regulatorna tela, NBS i centralne banke stranih država,
međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su MMF, Evropska Centralna
banka, Evropska Investiciona banka i ostale međunarodne organizacije;
3.
druga pravna lica koja ispunjavaju najmanje II od sledećih uslova prema
poslednjem godišnjem konsolidovanom izveštaju:
prosečan broj zaposlenih tokom poslovne godine je veći od 250
ukupna imovina je preko 43000000 € u dinarskoj protivvrednosti
godišnji poslovni prihod je preko 50 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti
Prospekt
je javni dokument koji sadrži sve podatke o izdavaocu hov i to podatke koji
predstavljaju finansijsko stanje jedne kompanije ( stanje imovine, stanje obaveza,
ostvarene profite, gubitke, projekciju za finansijsku budućnost ). Podaci u prospektu
moraju biti tačni i za tačnost tih podataka o finansijskom stanju jedne kompanije
odgovara onaj koji sačinjava prospekt ili njegov nadzorni organ, a formu i sadržinu
prospekta propisuje Komisija za hov.
Postoji mogućnost da se sačini
skraćeni prospekt
. On sadrži samo osnovne podatke o
izdavaocu hov koje su predmet javne ponude.
Sledeća faza je
podnošenje zahteva za odobrenje prospekta.
Ovaj zahtev se
podnosi Komisiji za hov kao nadzornom državnom regulatornom telu. Kada prospekt
dospe kod Komisije za hov, ona može da uradi sledeće – da prihvati, odbaci ili odbije
prospekt.
Kada Komisija za hov donese odluku da
odbaci
zahtev za odobrenje prospekta, to su
razlozi
formalno pravne prirode
:
1.
zahtev je podnelo neovlašćeno lice, neovlašćeni emitent
2.
sam zahtev je nepotpun iz drugih razloga i podnosilac u ostavljenom roku nije
dopunio zahtev
3.
obavezne naknade propisane tarifnikom Komisije nisu plaćene
Tada Komisija automatski odbacuje zahtev za odobrenje prospekta.
