Uvod
Berza predstavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju
robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na
osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim finansijskim
instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1. Reč BERZA potiče od latinske reči
BURSA
– kesa. Prvobitne berze bile su tržiste novca, mesto
gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2. Reč berza potiče od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali u Belgiji
(Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi obavljana trgovina
hartijama od vrednosti.
Berze su dužne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine, zaštitu intresa
učesnika, poštovanje pravila učesnika, informacije za javnost značajne za rad berze.
Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama berza sa svojim
ovlašćenjima odnosno slobodom, prvi krug čine ovlašćeni posrednici koji imaju pravo da
zaključuju poslove na berzi.Svaki sledeći krug ima manja ovlašćenja.
Berza se osniva kao A.D., ili kao D.O.O. Mogu da je osnuju državna, ili pravna lica koja imaju
dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskog društva. Na berzi se može trgovati
akcijama,obveznicama I drugim hartijama od vrednosti koje određuje Komisija za hartije od
vrednosti. Roba može da bude predmet berzanske trgovine ako je ima u velikim količinama I ako
je standardizovana I tpizirana.
Predmet trgovine na berzi, kao što smo rekli, mora biti tipiziran I standardizovan tržišni material
kako bi njegova trgovina bila jednostavna, brza I efikasna.Ovo omogućava odsustvo predmeta
trgovanja sa mesta na kome se trguje.Predmet kupovine, ili prodaje na berzama mogu biti novac,
devize, hartije od vrednosti I roba.
Mnogi autori su pokušali da definišu pojam berze sa stanoviša različitih pristupa kao što su
ekonomski, istorijski, pravni I etimološki pristup.
Ekonomski pristup posmatra berzu kao specifičan oblik veoma organizovanog tržišta na kome se
obavlja promet robe, novca, deviza I kapitala izraženog u hartijama od vrednosti odnosno
finansijskim instrumentima. Ovo je ujedno I najčešća I najrasprostanjeniji način definisanja
pojma berze.
Istorijski pristup analizira sam razvoj berze I njeno poređenje sa drugim oblicima
tržišta.Navešćemo nekoliko razlika berze od drugih vidova tržišta kao što su berzanski sastanci
se odvijaju u određeno ugovoreno vreme,trgovina se odvija između posebno ovlašćenih
trgovaca,na berzi je poslovanje dozvoljeno samo članovima berze,postoje vrlo rigorozna pravila
za čije se nepoštovanje propisuju vrlo striktne I oštre sankcije I kao poslednje,ali ništa manje
važno da se trgovina ne vrši stvarnom robom,već isključivo na bazi uzoraka (kod robnih berzi),
1
ili hartijama od vrednosti ( kod berzi efekata).
Pravni pristup spade u nešto kompleksnije objašnjenje termina berze, prema njemu se berza
definiše kao zakonom uređena organizacija koja se pod pojačanom državnom kontrolom, na
određenom prostoru, bavi organizovanjem pravnog prometa kotiranih predmeta po osnovu
vršenja berzanskih pravnih poslova.Postoji osam elemenata pravnog tumačenja berze,a to su:
*Organizacija *Pravila * Propisi *Imovina *Delatnost * Prostor *Pojačana državna
kontrola * Berzanski poslovi I berzanski pravni promet.
Prema Zakonu Republike Srbije o tržištu hartija od vrednosti berza je pravno lice koje je
organizovano kao akcionarsko društvo koje je u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost
organizovanja trgovine hartijama od vrednosti I finansijskim derivatima.
Na samom početku berza se često poistovećivala sa pijacom,a osnovno pravilo glasilo je “ Uvek
na istom mestu I u isto vreme”.Sam razvoj kompijuterske tehnologije uslovio je zamenu
navedenog pravila novim koje sledi za berzansku trgovinu “ Stalno I svuda “.Danas su berze
visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne
institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima,
odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog
ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Tri elementa definicije berze:
1. Mesto
2. Predmet
3. Način
Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i
standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto
drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim
proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet
trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim.
Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom
malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se
institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da
trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima.
Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona postaje
sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto kao
u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade
posebni berzanski sudovi – arbitraže.
Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadržala je svoje osnovne
kumulativne elemente:
2
Istorijat berze
Korene berzi, kao specifičnog vida tržišta, možemo uočiti još u davnim vremenima kada su se
ljudi okupljali na pijacima,trgovinama,vašarima (sajmovima) i na njima obavljali trgovinu
najrazličitijim vrstama robe.Trgovci su bili inovativni pa su kasnije u trgovinu uveli praksu
donošenja uzorka umesto donošenje robe. Važno za nastanak berzi je vezivanje za određenu
lokaciju koja je ,uglavnom, bila na otvorenom prostoru,a kasnije su to postali lokali i pabovi,
odnosno kafane. Berze u mnogim gradovima nastale su, upravo, po kafanama, ili u njihovoj
blizini. Na primer u Londonu ( kod Jonathand Coffee House), Njujorku (Tottine Coffee),pa čak i
u Beogradu (kafana Bosna).
Smatra se da su prve berze počele nastajati još krajem četrnaestog veka i vezuju se za grad
Anvers u Francuskoj, oko 1360. Godine. Prve prave berze u današnjem smislu te reči, imali su
Antverpen 1531. Godine, Keln 1553.godine i London 1566.godine.
Tržište hartija od vrednosti u Londonu postojalo je dosta pre formalnog uspostavljanja
berze.Trgovanje hartijama od vrednosti zabeleženo je još u drugoj polovini šesnaestog veka,tako
je 1571.godine osnovana Kraljevska berza Royal Exchange of London na inicijativu Tomasa
Grešama, jednog od finansijskih savetnika kraljice Elizabete Prve, sa ciljem da se promoviše
međunarodna trgovina. Kraljevska berza je bila prevashodno robna berza, mada se trgovalo i
pojedinim akcijama Joint Stock kompanija koje su se sve više pojavljivale, naročito u
sedamnaestom veku. Krajem sedmnaestog veka u Engleskoj je bilo već preko 140 kompanija sa
emitovanim akcijama. Ipak, presudan momenat koji je uticao na izražavanje jasne potrebe za
stvaranjem organizovanog tržišta hartija od vrednosti u Londonu bila je velika emisija državnih
hartija od vrednosti 1693. godine.
Početkom sedamnaestog veka primarno mesto u međunarodnoj trgovini preuzima Holandija, a
berza u Amsterdamu postaje jedna od najznačajnijih na svetu. Tako je 1747.godine na njoj je bilo
kotirano 44 različitih hartija od vrednosti, da bi se krajem osamnaestog veka taj broj popeo na
1106. Istovremeno se formiraju berze i u drugim gradovima, u Parizu 1726.godine i u Londonu
1773.godine.
Početakom devetnaestog veka primat od Amsterdama preuzima berza u Londonu koja će ostati
vodeća u svetu sve do početka Prvog svetskog rata, kada ovu lidersku ulogu preuzima Njujork.
Danas u Sjedinjenim Američkim Državama postoji čak sedam finansijskih berzi, među kojima je
najznačajnija New York Stock Exchange.
U toku dvadesetog veka, dešavaju se mnoge inovacije u razvoju berzanskog poslovanja. Dolazi
do značajnih tehnoloških unapređenja zahvaljajući uvođenja kompijutera i elektronskog sistema
trgovine. Takođe, dolazi do daljeg razvoja berzi u mnogim krajevima sveta, kao one u Južnoj
Americi nastale u drugoj polovini devaetnaestog veka i one u Africi i Azije nastale tokom
4
dvadesetog veka. Od devedesetih godina dvadesetog veka, posebno posle sloma socijalističkog
sistema, dolazi do snažnog razvoja berzi u istočnoevropskim zemljama.Neke od najpoznatijih
berzi su u Pragu, Varšavi, Budimpešti,Moskvi, Bratislavi,Sofiji,Bukureštu.
Smatra se da naziv „berza“potiče iz Briža sa dvora jedne bankarske porodice Van der Burse na
čijem grbu su se nalazile tri kese sa novcem.
Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile su se u
Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka.Srpsko trgovačko udruženje, koje je bilo značajno za
razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donošenje Zakona o javnim
berzama.Narodna skupština je 3.novembra 1886.godine usvojila Zakon, koji je proglasio i
objavio tadašnji kralj Srbije Milan M. Obrenović.Nekoliko godina kasnije, 21.novembra
1894.godine, u Građanskoj kasini održana je Osnivačka skupština Beogradske berze, izabrana je
stalna uprava i berzanski posrednici.Cilj osnivanja Berze bilo je unapređenje, olakšanje i
regulisanje trgovinskog prometa robe najrazličiteg karkatera, svih hartija od vrednosti čije je
kotiranje dopušten, čekova i bonova, kovanog i papirnog novca.
Prvi berzanski sastanci održani su u hotelu „Bosna“ na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i
pripremali zaključke na hranu i suve šljive. Tada se održao samo jedan berzanski sastanak i u
jednom odeljenju sklapani su svi berzanski poslovi ( velute, efekti i roba). Razvojem trgovine
formiraju se dva odeljenja: odeljenja za robu, koje ostaje na obali Save kao Produktna baza i
odeljenje za valute i efekte,Valutna berza, koja počinje da radi u hotelu „Srpska Kruna“. U tom
periodu, Beogradska berza je važila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna
od najstarijih berzi u Evropi, a cene koje su se utvrđivale bile su reperne cene proizvoda na
drugim evropskim berzama.
Početkom dvadesetog veka, na Berzi su se kotirale različite hartije od vrednosti. Najtraženije i
najstabilnije su bile državne hartije od vrednosti, što je razumljivo-poverenje u državu bilo je
veće nego u akcionarska društva. Tada je važilo pravilo da „ Ako hoćeš dobro da jedeš, treba
ulagati u akcije,ako hoćeš mirno da spavaš, treba ulagati u državne papire“ Na berzi su se kotirale
akcije preko 140 novčanih zavoda. U periodu između dva svetska rata, posle pauze od četiri
godine i u izuzetno teškoj privrednoj situaciji, Berza ponovo pokreće aktivnosti-priprema pravne
regulative, nove uzanse, čime se postižu i novi rezultati.
Razvojom Berze, stekli su se uslovi i za izgradnju doma Berze, u želji da se obezbede neophodni
i savremeni uslovi za rad, adekvatan prostor, nove tehničke mogućnosti, upotreba savremenih
sredsava komunikacije, laboratorije, funkcionisanje berzanskog suda. Već 1934.godine Berza se
useljava u novu zgradu na Kraljevom trgu broj 13. Promet berze se povećavao, berzansko
poslovanje beležilo je uspon, svakoga dana berzu je posećivalo 100-150 lica, a kursni list se
štampao u hiljadu primeraka, na tri jezika.
Ovaj period je po razvojnim karakteristikama bio naobimniji i najintezivniji, sve do velike
5
jedan od članova Beogradske berze postao je prvi market mejker na domaćem tržištu kapitala.
Početkom 2010. godine unapređenje trgovačkog sistema ralizovano je kroz BELEX FIX API
modul,kojim se člnovima beze omogućava korišćenje sopstvenih aplikacija za trgovanje, a time i
veća likvidnost i kvalitet tržišta. Sredinom 2010.godine u trgovanje na Beogradskoj berzi
uključene su i prve akcije javnih preduzeća Srbije, čime je domaće tržište kapitala stiglo u centar
pažnje najšire javnosti. Dalja unapređenja u oblasti odnosa sa investitorima i transparentnosti
poslovanja domaćih kompanija realizovana su krajem 2010.godine, kroz dodelu prve nagrade za
najbolji IR jednoj od listiranih kompanija u okviru Međunarodne konferencije Berze, kao i
održavanjem Dana listiranih akcija, u okviru kojih se predstavnici listiranih kompanija susreću sa
domaćim i stranim investitorima, počev od 2011.godine.
7
