Berze, berzansko poslovanje, fondovi i osiguravajuće kompanije

1.Pojam i elementi finansijskog tržišta

Finansijsko tržište

predstavlja transmisioni mehanizam za pozajmljivanje sredstava privrednih subjekata koji

imaju viškove sredstava onima kojima ta sredstva nedostaju za određene poslovne aktivnosti. Taj transfer od
prve grupacije ka drugoj odvija se kroz kupovinu hartija od vrednosti koje izdaju emitenti kojima su sredstva
potrebna, ili indirektno kroz kreditno-depozitni mehanizam finansijskih posrednika.

Finansijsko tržište u širem smislu, ima dve osnovne grane: tržište hartija od vrednosti i tržište koje se kreira
kreditno-depozitnim mehanizmom, u prvom redu kroz banke.
Ključne kategorije finansijskog tržišta su:



Finansijska aktiva (imovina) i



Samo tržište, kao mesto na kome se trguje ovom aktivom.

Finansijsku aktivu čine finansijski instrumenti, hartije od vrednosti koje se emituju radi prikupljanja kapitala.
Emitent hartije je subjekt koji se obavezao da za izdatu hartiju od vrednosti plati u budućnosti investitoru,
subjektu koji je tu hartiju od vrednosti kupio.
Putem finansijske aktive se transferišu fondovi od onih koji imaju viškove ka onima kojima trebaju sredstva
da investiraju i to na takav način da redistribuira neizbežan rizik vezan za generisani

cash flow

između onih

kojima su potrebni ti fondovi i onih koji ih obezbeđuju.

2.Funkcije

Tri su osnovne funkcije finansijskog tržišta:

1. Obezbeđenje mehanizma za određivanje cene finansijske aktive-imovine,

2. Imovinu čine likvidnijom,

3. Smanjuju troškove prometa imovine.

3.Klasifikacija

Finansijska tržišta se klasifikuju na sledeće četiri kategorije:

1. Dužničke i vlasničke instrumente,

prema tipu instrumenata,

2. Novčano tržište i tržište kapitala,

prema dospeću,

3. Primarno i sekundarno tržište,

zavisno od toga da li se radi o novoj emisiji ili trgovanju ranije

emitovanim hartijama, i

4. Prema organizacionoj strukturi.

Sa stanovišta ročnosti hartija od vrednosti, uobičajena je podela finansijskog tržišta na: tržište kapitala i na
novčano tržište. Ova podela se vezuje za ročnost hartija od vrednosti, pa tako imamo tržište kapitala čiji
finansijski instrumenti imaju rok dospeća preko jedne godine i vlasničke hartije, akcije, koje nemaju rok
dospeća.

Najznačajniji deo tržišta kapitala je tržište na kojem se trguje akcijama, vlasničke hartije vezane ta akcionarski
kapital izražen u akcijama. To je posebno karakteristično za anglosaksonsko tržište, tj. za SAD i Veliku
Britaniju.
U zemljama EU više je zastupljeno finansiranje posredstvom bankarskog sektora, a berze su rezervisane samo
za najveće i najkvalitetnije kompanije.
Sve više se razvija i finansiranje putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti kako bi se smanjila zavisnost
i umanjili rizici bankarskog poslovanja.

Novčano tržište je znatno likvidnije, po prirodi stvari, ali je po ukupnom volumenu finansijskih instrumenata
višestruko manje od tržišta kapitala. Stoga firme koje imaju trenutne viškove sredstava koje žele da uposle na
kratak rok i da povuku kada im ta sredstva zatrebaju, kupuju kratkoročne instrumente, kao što su:



blagajnički zapisi

koje emituje država (najlikvidniji instrumenti novčanog tržišta i emituju se na tri,

šest, a najduže na dvanaest meseci) njima se aktivno trguje,



komercijalni zapisi

(emituju uglavnom kompanije koje imaju solidan bonitet, a glavni investitori su

investicioni fondovi),



bankarski i depozitni sertifikati

su bankarski depoziti sa fiksnim datumom dospeća i predstavljaju

obavezu banke koja ih je emitovala. Oni se mogu transferisati trećim licima, čime se uglavnom bave
specijalizovani dileri, i



drugi instrumenti

U strukturi novčanog tržišta dominiraju državni blagajnički zapisi. Oni su veoma pogodni za upošljavanje
slobodnih sredstava na kratke rokove, a koriste se za upravljanje likvidnošću i državnim dugom.

4.Način funkcionisanja tržišta kapitala

Tržište kapitala

uz tržište novca, devizno i tržište finansijskih derivata jedan je od segmenata finansijskog

tržišta. Na njemu dolazi do susretanja ponude i tražnje dugoročnih finansijskih instrumenata. Sastoji se iz tri
dela: kreditnog tržišta, hipotekarnog tržišta i tržišta vlasničkih hartija.

Tržište kapitala spaja kompanije kojima nedostaju dugoročna sredstva za razvoj poslovne aktivnosti, sa
investitorima koji imaju sredstva za investiranje, odnosno višak novčanih sredstava koja su uštedeli i koje
razvijaju i ostvaruju projekte koji će ojačati njihov položaj na tržištu i ukupne reference, a time i veći profit.
Da bi obezbedila dodatni kapital preduzeća u manje razvijenim zemljama gde nije razvijeno tržište kapitala,
uglavnom te potrebe finansiraju bankarskim kreditima.

U razvijenim zemljama kompanije finansiraju ove potrebe ne samo bankarskim kreditima, već i putem
prikupljanja sredstava emitovanjem hartija od vrednosti, odnosno tržišta kapitala. Finansiranje se odigrava
tako što se privatna ili državna kompanija pretvara u kompaniju otvorenu prema javnosti i vrši se emisija i
plasman njenih hartija od vrednosti kojima se može slobodno trgovati.
Ovaj proces poznat je pod nazivom „izlazak u javnost“. Na taj način kompanija faktički prodaje deo vlasništva
svog biznisa svakom pojedinačnom investitoru, odnosno kupcu akcija i tako zadovoljava finansijske potrebe
prikupljanjem kapitala.
Za razliku od javne-otvorene kompanije, privatna-zatvorena kompanija prikuplja kapital samo od svojih
članova ne izlazeći u javnost, te prema tome i ne podleže svim obavezama koje prikupljanje kapitala na tržištu
podrazumeva.

Proces privatizacije koji se kod nas sada sprovodi predstavlja neki oblik izlaska u javnost, odnosno
transformacije društvenih i državnih preduzeća u otvorena akcionarska društva-korporacije.

5.Primarno i sekundarno tržište

Primarno tržište

obuhvata celokupnost svih operacija u izvođenju finansijskih transakcija između emitenata

finansijskih instrumenata i prvih investitora.

Sekundarno tržište

-berze i vanberzansko tržište na kome se trguje postojećim hartijama od vrednosti nakon

njihovog primarnog plasmana na primarnom tržištu. Prihode na sekundarnom tržištu ostvaruju poslodavci
hartija od vrednosti, a ne emitenti tih hartija.
Cena akcija listiranih kompanija kojima se trguje na berzi fluktuira u zavisnosti od ponude i tražnje, a ona
takoše zavisi od više faktora, od kojih su neki vezani za događaje u okruženju u kojem posluje, a neki za samu
firmu i njeno sadašnje i očekivano buduće poslovanje.

Prioritetne akcije

daju vlasnicima prioritet u isplati dividendi, kao i u slučaju bankrotstva firme u odnosu na

vlasnike običnih akcija, ali posle ostalih kreditora, kao što su vlasnici obveznica i drugi poverioci. Oni zbog
toga što im je redovna isplata dividende prioritet i što je ne reinvestiraju, ne uživaju ni prednosti kapitalnih
dobitaka u slučaju rasta vrednosti akcija na tržištu. Ukoliko ne postoji mogućnost isplate dividende u toku
godine zbog slabog finansijskog rezultata, dividende se kumuliraju do perioda kada se pojavi mogućnost
njihove isplate, do kada predstavljaju dug firme. Za to vreme se ne mogu plaćati ni dividende ni obične akcije.

Postoje i druge vrste akcija, kao što su

konvertibilne akcije

koje daju mogućnost pretvaranja u obične akcije,

što se obično čini kada kompanija želi da sačeka vreme kada uđe u fazu brzog rasta da bi onda izvršila
konverziju i uživala prednosti kapitalnog dobitka kao najvažnijeg izvora visoke zarade na tržištu.
Cena ovih akcija u velikoj meri zavisi od kretanja cene običnih akcija u koje mogu biti konvertibilne.

7.2.Obveznice (Dužničke HOV)

Razvijeno finansijsko tržište pruža mogućnost investitorima da investiraju, a kompanijama da prikupljaju
kapital i putem dužničkih finansijskih instrumenata, od kojih su najpoznatije obveznice.

Obveznica

predstavlja obligaciono-pravne hartije od vrednosti u kojima se izdavalac obavezuje da će trećem

licu na koga obveznica glasi, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu, isplatiti u roku dospelosti nominalni iznos
naveden u obveznici sa ugovorenom kamatom.

Visina kamatnih stopa na tržištu je od posebnog značaja pri donošenju odluke koji instrument emitovati
(akciju ili obveznicu). Visoke kamatne stope ne idu u prilog emitovanju obveznica zbog visokih troškova koje
će kompanija morati da plaća. Obveznice su pogodne za finansiranje specifičnih projekata za koje se mogu
predvideti i projektovati troškovi, nego za finansiranje opštih potreba kompanije, gde nije moguće praviti
precizne projekcije.
Odluci o emitovanju dužničkog ili vlasničkog instrumenta takođe prethodi i analiza stepena zaduženosti
kompanije, odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava kojima je finansirana aktiva kompanije.

Od posebnog značaja za odluku investitora u obveznice je da poznaje njene ključne elemente, kao na primer,
da li je njeno emitovanje pokriveno garantovanjem same kompanije ili drugog garanta, koja banka zastupa
interese vlasnika obveznica i koja pravna sredstva ima da prisili kompaniju da izvrši obaveze, kakvi su
prioriteti plaćanja pri eventualnom bankrotstvu.

Prema našem zakonodavstvu, obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti ne mogu dospevati pre isteka roka od
30 dana od dana njihovog izdavanja. Izuzetno, obaveze iz dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac
državna zajednica, republike članice ili Narodna banka mogu dospevati i pre navedenog roka.
Dužničke hartije od vrednosti, prema našim propisima, mogu biti kratkoročne ili dugoročne.
Obaveze iz kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti dospevaju u roku od 365 dana od dana njihovog
izdavanja.
Dužničke hartije od vrednosti koje imaocima daju pravo na zamenu za akcije ne mogu biti zamenjene pre
isteka roka od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

8.Institucije finansijskog tržišta

Najvažnije institucije finansijskog tržišta su:



berza,



Centralni registar hartija od vrednosti,



Komisija za hartije od vrednosti i



rejting organizacije

8.1.Berza

Berza

je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine

hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i
vanberzanskom tržištu.
Osnivač, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domaće i strano pravno i fizičko lice.
Rešenje o davanju dozvole za rad berze donosi Komisija za hartije od vrednosti, koja vodi registar izdatih
dozvola za rad berze.
Berza se upisuje u registar privrednih subjekata.
Novčani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu na dan uplate.
Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke.

U pogledu kadrovske osposobljenosti, domaći zakonski propisi nalažu:



najmanje tri lica koja su zaposlena na neodređeno vreme, koja imaju dozvolu za obavljanje poslova

brokera, a koja im ranije nije oduzimana i koje nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv
radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca i sl. i



ispunjava druge uslove koji se odnose na kadrovsku i organizacionu sposobnost i tehničku

opremljenost, u skladu sa predmetnim zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti.

Opšti akti berze su:



osnivački akt,



pravila poslovanja,



pravilnik o tarifi,



pravilnik o listingu i kotaciji i



drugi opšti akti

Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost na statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, pravilnik o
listingu i kotaciji, kao i na izmenama osnivačkog akta i svih napred navedenih pravilnika.
Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledeće poslove:



organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija od vrednosti;



objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka

značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;



utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; i



objavljivanje drugih poslova u skladu sa zakonom koji reguliše poslovanje hartija od vrednosti i drugih

finansijskih instrumenata.

Berza je dužna da obezbedi savremeni informacioni sistem poslovanja u skladu sa propisima.

8.2.Centralni registar HOV

Centralni registar

je pravno lice koje se organizuje i posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo, u skladu sa

zakonskim aktom koji reguliše tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i zakonskim
aktom kojim se uređuju privredna društva.
Akcije Centralnog registra su obične sa pravom glasa.
Centralni registar nosi naziv: Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti akcionarsko društvo-kraći
naziv glasi: Centralni registar hartija od vrednosti a.d.
Sedište Centralnog registra hartija od vrednosti je u Beogradu, a može imati organizacione delove i van
sedišta, koji nemaju svojstvo pravnog lica.
Novčani deo osnovnog kapitala Centralnog registra hartija od vrednosti ne može biti manji od 50.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate.
Udeo državnog kapitala u Centralnom registru ne može biti manji od 51%.