Uvod
Osnovna delatnost finansijskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije finansijskih
instrumenata. Osnovne finansijske institucije su banke i fondovi za kreditiranje.
Finansijske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novčanih sredstava, usmeravaju ih u
finansijske plasmane i vrše različite finansijske usluge.
Većina finansijskih institucija su finansijski posrednici. Najvažnija finansijska institucija je banka
(poslovne banke i centralna banka-banka banaka).
Najvažnije nebankarske finansijske institucije su: penzijoni fondovi, osiguranje, investicioni
fondovi(institucionalni investitori), finansijske kompanije, brokersko-dilerske kuće, trust
ustanove i dr.
Za analizu finansijskih instrumenata u razvijenim kapitalističkim privredama, kao i u našoj
privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po načinu formiranja, oblicima upravljanja, odlučivanjao njihovoj
upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik.
U analizi strukture finansijskih instrumenata po sektorima, sve finansijske instrumente možemo
grupisati na sledeće sektore.
1. Sektor privrednih preduzeća,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansijskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
Kakvi postoje
finansijski instrumenti u savremenom finansijskom sistemu,
preko kojih on
funkcioniše. Da navedemo
osnovne
:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oročeni, ograničeni),
2. Čekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnički zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnička potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjučersi,
16. Forvardsi i sl.
Kamata kao cena novca
2
Tržište kapitala
. Na ovom tržištu se prodaju i kupuju dugoročna novčana sredstva odnosno
kapital i dugoročne hartije od vrednosti tzv. Efekti.
Segmenti finansijskog tržišta. Tržište kapitala i novčano tržište se mogu dalje dekomponovati i to
na novčano tržiše na: tržište žiralnog novca, kreditno, eskontno, lombardno, devizno i tržište
kratkoročnih hartija od vrednosti, a tržište kapitala na: kreditno-investicijono, hipotekarno i tržište
dugoročnih hartija od vrednosti koje opet može biti emisiono. Odnosno primarno i sekundarno.
2.Poslovi na finansijskom tržištu.
Promptni poslovi
se nazivaju i spot, keš ili gotovinski i kod njih je glavna karaktreristikata da se
svaka novčana ili kapitalna transkcija izvršava odmah, a naj kasnije u riku od dve do pet dana
računajući od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi
se karakterišu time da se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvršava
promptno tj. odmah , već kasnije na unapred utvrđen dan ili u unapred utvrđenom roku koji
počinje teći sa istekom poslednjeg dana za izvršenje promptnog ugovora.
3.Segmenti finansijskog tržišta.
Kreditno tržište
je deo novčanog tržišta na kome se trguje kreditnim materijalom, sa rokom
dospeća do godinu dana.
Eskontno tržište
je takav oblik tržišta gde se trguje eskontnim materijalom koji se u bilansu vidi
kroz poziciju menični portfolijo.
Menica
je hartija od vrednosti eskontnog tržišta koja vrši
funkciju obezbeđenja i instrument plaćanja.
Lombardno tržište
je specijalizovano tržište za trgovinu lombardnim materijalom robnog
karaktera (gde spadaju faktura i založnica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera (gde
spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansijska transakcija) i lombardnim kreditima.
Devizno tržište
obuhvata trgovinu devizama kao kratkoročnim potraživanjima izraženim u
stranom novcu što predstavlja poseban oblik novčane imovine.
Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti
je ono na kome se emituju i primarno prodaju hartije od
vrednosti i istovremeno trguje već emitovanim harttijama od vrednosti kratkoročnog karaktera.
Tržište žiralnog novca
je najvažniji deo novčanog tržišta. Preko njega monetarna vlast utiče na
kretanje na svim ostalim tržištima. Cena žiralnog novca izražena u vidu kamatne stope najmanja
je u odnosu na sva ostala tržišta ali je zato osnova za formiranje cene na tim tržištima
Investiciono tržište
je segment tržišta kapitala na kome se trguje investicionim materijalom. Ovo
tržište je slično kreditnom, a osnovna razlika je u roku dospeća kredita, koji je ovde preko jedne
godine.
Hipotekarno tržište
je specializovano tržište kapitala na kome se trguje hipotekarnim
založnicama, koje se emituju na osnovu hipoteka, i hipotekarnim kreditima.
Tržište dugoročnih hartija od vrednosti
tzv.
efekata
sastoji se od emisionog ili primarnog tržišta i
sekundarnog tržišta. Trguje sa akcijama odnosno akcijskim kapitalom i to putem berzanskog i
vanberzanskog prometa.
Finansijska tržišta i finansijska ekonomija
1.
Uloga finansijsog tržišta
. Predstavlja mesta, instrumente, tehnike i tokove koji omogućavaju
razmenu novčanih viškova i manjkova – novca, deviza i kapitala. Finansijska tržišta dele se na:
1. Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti,
2. Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednosti,
3. Devizno tržište.
2.
Primarno i sekundarno finansijsko tržište
.
Primarno finansijsko tržište
je ono na kojem se prodaju nova izdanja hartija od vrednosti.
Prodajom emisije hartija od vrednosti prikuplja se nova novčana štednja ili trenutno nezaposleni
novac.
4
Na
sekundarnom finansijskom tržištu
obavlja se stalna kupoprodaja već emitovanih hartija od
vrednosti koje s u ruke investitora došle prethodnom rasprodajom na primarnom tržištu. Na
njemu orginalni emitent ne pribavlja novčana sredstva nego se menjaju vlasnici već emitovanih
hartija od vrednosti, tj. hartije se prodaju.
Tržište novca
ili novčano tržite. Novčanom tržištu je zadatak trajno i svakodnevno snadbevanje
banaka novcem kao prometnim i pretežnim sredstvom kako bi one postigle likvidnost kojom se
omogućavaju tekuća plaćanja njihovih komitenata. Na ovom tržištu trguje se bankovnim
likvidnim rezervama i kratkoročnim vrednosnim papirom tj. novcem i „skoro novcem“.
Tržište kapitala
, je skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama pomoću kojih se
dugoročna slobodna sredstva štednje prenose od suficitarnih ka deficitarnim subjektima koji ulažu
u fiksne fondove i opremu. Na ovom tržištu kupuju se i prodaju finansijski instrumenti s
dospećem preko jedne godine: korporacijske obveznice, državne obveznice i obveznice lokalnih
vlasti, hipotekarne obveznice i note, korporacijske deonice, dugoročni krediti.
Devizno ili međunarodno tržište
. Devizno je tržište deo ukupnog finnsijskog tržišta na kojem se
prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize.
Osnovni zadatak mu je da snadbeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i
izvoza.
Vrednost hartija od vrednosti na finansijskom tržištu
.
Hartije od vrednosti u svakoj robnoj privredi imaju nekoliko oblika vrednosti:
1. Nominalna vrednost, izražena na hartiju od vrednosti,
2. Knjigovodstvena vrednost
3. Tržišna vrednost.
Nominalna vrednost
je vrednost koja je utvrđena prilikom svake hartije od vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost
je ona po kojoj su hartije od vrednosti uvedene u knjigovodstvene
knjige.
Tržišna vrednost
je ona koja se formira na finansijskom tržištu u zavisnosti od ponude i tražnje
nakon emisije hartija od vrednosti, dakle na sekundarnom tržištu.
Tržišna cena akcije izračunava se na sledeći način:
V = N d/r V - tržišna cena akcije
N - nominalna vrednost akcije
d - stopa dividende
r - kamatna stopa na štedni ulog
Vrednos akcije preduzeća utvrđuje se po pravilu na osnovu prinosa koje akcije nose u formi
dividendi, s tim što akcije nemaju rokove dospevanja i što se dividenda isplaćuje samo u slučaju
ostvarene dobiti. Postoje tri osnovna oblika vrednosti akcija: a) Nominalna, b) Bilansna i c)
Tržišna ili kursna.
Nominalna vrednost
je zakonom utvrđena ili pak na osnovu podele početnog akcionarskog
kapitala na odgovarajući broj akcija.
Bilansna vrednost
se dobija na bazi dodavanja nominalnoj vrednosti akcija određene proporcije
rezervnih fondova preduzeća.
Najvažnija je
tržišna
odnosno
kursna vrednost akcije
, koja se dobija na bazi sadašnje vrednosti
anticipativnih prinosa (dividendi). Ova vrednost se smatra fundamentalnom odnosno
unutrašnjom, jer ukazuje na razmere korisnosti akcija kao aktiva investitora.
5
