Pojam i nastanak berze
Berza je prostor na kome se trguje dugorocnim finansiskim instrumentima i nalazi se u vlasnistvu drzave ili
ucesnika u berzanskoj trgovini. Ona je veoma organizovana institucija sa specificnim nacinom rada i
delovanja. Berza je institucija sa javnim ovlascenjima, sto znaci, da donosi obavezujuca pravila berzanske
trgovine za ucesnike i da vrsi kontrolu njihovog ispunjavanja.
Prve berze bavile su se nekom vrstom prometa dokumenata, izdatim na osnovu robe, uz pismenu obavezu o
buducoj naplati u robi ili novcu, koja je promenila vlasnika pre roka dospeca.
U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se odrzavali susreti trgovine, u Tuluzu, Veneciji, Bolonji,
Djenovi, Marselju, itd. u kojima se u tacno odredjenom vremenu i na odredjenom prostoru obavljaju
trgovacke transakcije. To znaci, da trgovinski poslovi koji su se javljali kao potreba dovode do nastanka
berzi, kako bi na laksi, sigurniji i organizovaniji nacin obavljali trgovinu.
Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogadjali se oko cene i sami ureadjivali uslove i nacin isporuke i
placanja. Sa daljim razvojem trgovine, susreti izmedju trgovaca postaju sve redovniji i cesci, na koje nije
mogao da dolazi koji je hteo, vec koji ispunjava odredjene uslove. U to vreme odredjuju se standardi i
kriterijumi, kako za ucesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ogranicava na mali broj
vaznih proizvoda i prodaje se roba koja nije donesena na trziste, koja je po vrsti i kvalitetu unapred
odredjena, odnosno poznata.
Pristupa se standardizaciji roba, sto omogucuje olaksano obavljanje trgovinskih transakcija i onda kada ona
nije na trzistu i kada je trgovac trenutno nema, jer je siguran da ce moci da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Naziv berza vezuje se za ime jednog bankara i porodicu Van den Boerse iz Briza i za grb koji je bio utisnut
iznad vrata njihovog hotela,
koji je imao je oblik kese /lat.bursa/. U to vreme trgovci Briza okupljali su se u hotel porodice Van den
Burse, a imajuci u vidu gde se okupljaju i grb, trgovci pocinju da upotrebljavaju rec 'berza' za svoje
sastnke.
Sastanci trgovaca, na kojima su bili njihovi prijatelji i partneri u Brizu smatraju se prvim berzanskim
sastancima na kojima su zakljucivani poslovi hartijama od vrednosti kao i robom. Kasnije rec berza usvaja
se u svim drugim gradovima gde se one osnivaju.
U XV veku imamo prve organizovane berze, sa redovnim sastancima.
Godine 1460, u Anversu osnovana je prva berza, a 1531. godine smestena je u posebnu zgradu koju je
opstina dodelila sa natpisom da
je zgrada namenjena trgovcima svih naroda i jezika. Zatim dolazi 1566. godina, kada je berza osnovana u
Londonu, a 1563. godine u Parizu, i 1724 godine je osnovana Njujorska berza.
Kraljevina Srbije donosi 1886. godine Zakon o javnim berzama, a 1894. godine osnovana je Beogradska
berza. Ova berza bila je prva na Balkanu i bila je mesovitog tipa, na kojoj se trgovalo valutama, devizama,
gotovinom i zlatom. Berza je prestala sa radom 1941. godine, a 1953. godine prestala je i formalno da
postoji na osnovu odluke Vlade 1).
Berza se osniva kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Berzu mogu da osnuju
drzava i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokerskog –dilerskog drustva. Za
osnivanje berze potrebni su subjektivni, materijalni i kadrovski uslovi. Na berzi moze da se trguje
akcijama, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti koje odredi Komisija za hartije od vrednosti. Roba
kao predmet berzanske trgovine moze da bude ako je ima u velikoj kolicini i ako je standardizovana i
tipizirana.
1/. Ristic Z, Teorija i praksa, Beograd 1990.g. str. 152.
Vrste berzi
Berzansko trziste pri kraju dvadesetog veka je uglavnom terminsko i danas bi tesko bilo moguce, odrediti
razgranicenje izmedju perioda, kada se trgovalo robom preko hartija i kada su robne berze prve kreirale
terminske ugovore.
Izmedju robnih berzi i berzi hartija od vrednosti nalaze se opste ili mesovite berze na kojima je predmet
trgovine i roba i hartije od vrednosti. Danas se vrlo retko nalazi ova vrsta berzi , jer se doslo do saznanja
da samo specijalizacicja berzi ubrzava trgovinu.
1
Postoji veliki broj berzanskih trzista na kojima se ne razmenjuje osnovna roba, ili sama hartija od vrednosti,
vec instrumenti dobijeni na bazi osnovne robe ili hartije od vrednosti. Trzista ove vrste najrazvijenija su u
SAD, tako imamo u Cikagu, berzu za trgovinu hartijama od vrednosti, koja vodi trzisne ugovore na osnovu
roba jos od 1860 godine (CBOT), ili imamo Medjunarodno trziste novca (IMM) na kojima se trguje futures
ugovorima u stranim valutama 2).
Poslovi sa futures ugovorima na berzanskom trzistu poceli su da se razvijaju usled neizvesnosti koja je
prisutna u vezi sa buducim cenama roba i finansiskih vrednosti papira kod buducih investitora.
Prema tome, berzanska trzista futures ugovora pruzaju mogucnost investitorima osetljivim na rizik, koji ne
zele snositi te rizike, uz odredjenu premiju, prenose rizik na nekog drugog tj. spekulantima koji su ga voljni
snositi.
Proces transfera rizika moze se ostvariti i bez trzista futures ugovora, direktnom prodajom akcija, ili
prodajom na kratak rok.
Vrste berzi mozemo da posmatramo na vise nacina. Ako posmatramo prema nacinu nastanaka, sve berze
mogu da se podele:
2. Ristic Z., Teorija i praksa, Beograd 1990.g. str.183.
Berze mogu da se podele na vise vrsta, zavisno od toga koji se kriterijum uzima kao osnov. Ako se berze
posmatraju prema nacinu nastanka sve berze se dele:
- na spontane, i
- na zakonu zasnovane
Javnopravne berze osniva drzava i one se nazivaju nesamostalne berze zbog njihove vezanosti za drzavu.
Drzava obezbedjuje sredstva za rad, a posrednici koji rade na berzi su njeni sluzbenici
i one su pod njenim uticajem i kontrolom. Ove berze postoje u drzavama sa evropskim pravnim sistemom
(Belgija, Italija, Spanija i Portugalija) i zato se one u praksi nazivaju kontinentalnim tipom berzi.
Privatnopravne berze uglavnom postoje u drazavama anglosaksonskog pravnog sistema (Engleska, SAD) i
one se nazivaju anglosaksonskim tipom berzi.
One predstavljaju privatne institucije, koje posluju samostalno, kao udruzenja privatnika, kao tgovacka
drustva, ili kao brokersko-dilerske kuce. Sva imovina berze pripada privatnim institucijama njenih clanova,
a ne drzavi. A zbog samostalnosti u svom radu u odnosu na drzavu, nazivaju se jos i samostalnim berzama.
Pored ove dve vrste berzi , postoje i berze koje predstavljaju kontinentalnog i anglosaksonskog tipa berzi
(Svajcarska, Nemacka, Austrija), te se nazivaju polusamostalnim berzama. Njih osnivaja drzava, ali nacin
rada i uslove poslovanja odredjuju clanovi berze 3).
Pored toga, prema obliku organizacije berze imamo cetiri organizaciona oblika:
3/ Vasiljevic M. Privredna drustva, Beograd, 1999.g. str. 401.
1. Berza kao specijalizovano akcionarsko drustvo neprofitnog tipa.
U Nemackoj se ovako organizuju berze, jer akcije glase na ime i ne donose dividendu, a ako berza ostvari
dobit, moze da je koristi za unapredjenje svog poslovanja.
2. Berza kao dobrovoljno udruzenje clanova neprofitnog tipa. Clanovi berze su zaposleni kao berzanski
posrednici, koji svojim radom na berzi sticu svoje licne prihode. Ovako se organizuju berze u Engleskoj.
3.Berza kao akcionarsko drustvo, tj. drustvo sa ogranicenom odgovornoscu profitnog tipa. Ovako se
organizuju berze kod nas, kao i u SAD.
4. Berza se organizuje kao drzavna ustanova, kojom upravljaju njeni posrednici kao i njeni sluzbenici.
Italija ovako organizuje svoje berze.
Cilj poslovanja pruza mogucnost podele berze na:
- profitne berze, prihod koji ostvare u toku svog poslovanja dele svojim clanovima. Ovako su
organizovane pojedine berze u SAD i kod nas.
- neprofitne berze, samo ime ukazuje na razliku od profitnih, tj. one ne dele profit svojim clanovima, koji
ostvare naplatom provizije od zakljucenih poslova. U Austriji i Nemackoj imamo ovako organizovane
berze.
2
5. Prema nacinu rada i koricenja elektronskih sredstava za poslovanje, sve berze delimo na klasicne i
kompjuterizovane.
Klasicne berze raspolazu sa berzanskim sluzbenim prostorom, koji se naziva, pit, parket ili ring, na kome
se trguje materijalima u okviru berzanskog sastanka, na aukciski nacin i po pravilu uz obavezno prisustvo
berzijanaca – posrednika.
Elektronski tip berze je potpuno kompjuterizovan i automatizovan, sto omogucava kontinuirano
funkcionisanje berze, nezavisno od ogranicenja (vremenskog, geografskog itd).
Kako bi svojim clanovima obezbedile sto povoljnije uslove za rad, razvijene berze su povezane
kompjuterskim vezama, koje su omogucile, da svaka od njih moze trgovati sa bilo kojom drugom, koja se
nalazi u mrezi. Kompjuter pruza sve potrebne informacije, tako da berzanski sastanak i prisustvo
berzijanaca na njemu nemaju vise nikakv znacaj za obavljanje berzanskog poslovanja.
6. Regulisanje rada berzi i berzanskog poslovanja nasu zemlju karakterise postojanje specijalnog zakona i
mi pripadamo tzv. germanskom sistemu. Ovaj sistem primenjen je u Japanu, Nemackoj, Austriji i
Madjarskoj. Postoji i anglosaksonski sistem regulisanja rada berzi i berzanskog poslovanja, po kome se
berze regulisu sa vise posebnih zakona.
Postoji i romanski sistem koji se primenjuje u Franscuskoj, gde zakoni sadrze opste norme o berzi, koje se
dalje dogradjuju primenom specijalnih zakona i drugih podzakonskih akata.
Posebno je vazan akt koji donosi berza, a koji sadrze detaljna pravila o organizaciji berze, o njenom
poslovanju, tarifni pravilnik o listingu i kotaciji gde se regulisu uslovi i postupak prijema, odnosno
brisanja sa listinga, odnosno kotacije.
Zadaci i nacin funkcionisanja
Berze kao nerazdvojivi deo trzista i trzisne privrede, predstavljaju veoma znacajni segment od cijeg
poslovanja zavisi efikasnost citavog trzista. Zbog specificnog nacina organizovanja i poslovanja, berze se
cesto nazivaju barometrom privrede. Ova konstatacija uslovno izrazava sintezu svih funkcija berzanskog
trzista, koje kroz cene finansiskih instrumenata, daje osnovu za procenu njegove vrednosti. Sama berza ne
poseduje nikakve hartije od vrednosti sa kojima trguje, ona sama ne prodaje niti kupuje hartije od vrednosti
koje su predmet trgovine. Berza takodje, ne utvrdjuje cene hartija od vrednosti vec se one formiraju na
osnovu odnosa ponude i traznje koja se u odredjeno vreme formira.
Berze nude velike pogodnosti, koje se ogledaju pre svega u tome sto kupci i prodavci znaju gde mogu da
zavrse odredjeni posao koji se odnosi na odredjeni predmet trgovine.
Poslovi na berzi se obavljaju preko berzanskih posrednika koji
su odlicno upoznati sa svetskim trzistima i odredjena kretanja na njima.
Na berzi se posluje prema preciznim pravilima, kao sto su : nacin trgovine, izvrsenje obaveza, broj
ucesnika, obustavljanje trgovine, i sl. na koji nacin se smanjuje rizik i ucesnicima na berzi pruza sigurnost u
berzanskom poslovanju.
Danas berza predstavlja instituciju gde se na organizovani nacin trguje vrednosnim papirima, raznim
matrijalima, uslugama i devizama. Analizirajuci poslovanje svih vrsta berzi dolazi se do zakljucka da su
one dostigle takav nivo razvoja da su u stanju da ispune sve zadatke od znacaja za stabilne trgovinske
tokove, kao sto su:
- berza kao specijalizovano trziste odredjenog materijala, koji ima odredjene karakteriastike i u velikim
kolicinama, pruza mogucnost da se stvori kontinuiranost berzanskog trzista.
- berzansko poslovanje, podrazumeva brzinu i efikasnost sto je uticalo da se tacno zna koji mataerijal i kog
kvaliteta i u kojim osnovnim kolicinama moze da bude predmet trgovanja na pojedinim berzama.
Na taj nacin, omogucava se kroz standardni kavlitet, da se trguje materijalima koji nisu prisutni na berzi,
koji ce tek biti proizvedeni, ili dovezeni, itd.
4
- na berzama, cene materijala i ostalog sto se trguje, predstavljaju rezultat nadmetanja velikog broja kupaca
i prodavaca. Tu se koncetrise ponuda i traznja, gde se formira objektivna cena, kojom moraju da budu
zadovoljni svi ucesnici u trgovini.
- na berzi se mogu prodavati materijali ili robe, koje se se
tek kasnije, kroz nekoliko nedelja ili meseci isporuciti, uz odgovarajuce usaglasavanje cena do kojih je
doslo u proteklom vremenu.
- berza pruza potrebne informacije o obimu zakljucenih poslova, kao i o postignutim cenama, sto pomaze
kupcima i prodavcima za donosenje poslovnih odluka.
Informacije o kretanju berzanskih cena i ponuda i traznje, su vrlo bitne za utvrdjivanje strategija trgovanja
uz postojanje sto manjeg rizika koje nosi berzansko poslovanje.
Berza okuplja ljude koji su upoznati sa vrlo svezim informacijama o privrednim kretanjima, tako da se sa
sigurnoscu moze tvrditi, da ona predstavlja pravo mesto gde se vidi ekonomska razvijenost, zemlje, regiona
i sl.
Pojam i vrste berzanskih poslova
Berzanski poslovi po svojoj pravnoj prirodi su ugovori o prodaji predmeta berzanskog prometa sa tacno
odredjenih vrsta roba, deviza, hartija od vrednosti, koje ucesnici na berzi zakljucuju preko berzanskih
posrednika za vreme trajanja berzanskog sastanka.
Svaki posao na berzi, dnevni ili terminski , opredeljen je odredjenim tipskim ugovorom o prodaji, koji je
sastavljen od opstih i posebnih uslova. Opsti ugovorni uslovi jednaki su za sve predmete trgovanja na berzi i
to:
- na nacin skladistenja-cuvanja predmeta tgovanja na berzi,
- na nacin transportovanja predmeta trgovanja na berzi
- na nacin preuzimanja materijala koji je predmet tgovanja na berzi.
Posebni ugovorni uslovi odnose se:
- na kvalitet materijala sa kojim se trguje,
- na kolicinu materijala koji je predmet trgovanja na berzi,
- na vreme dospeca poslova.
Berzanske poslove mogu da zakljuce preko berze samo posebno ovlazceni berzanski posrednici, a berzanski
sastanak ne treba uzimati kao bitan elemenat za odredjivanje pojma berzanskog posla. Danas se veliki broj
berzanskih poslova – ugovora zakljucuje preko berze, van sastanka, upotrebom savremene kompjuterske
veze. Na taj nacin se pojevtinjuje i ubrzava berzansko poslovanje.
Predmet trgovine i berzanskih poslova, mogu da bude samo roba koja je primljena u berzanski pravni
promet odlukom nadleznog berzanskog organa. Ovde je bitno da se radi o materijalima koji su primljeni na
zvanicnu ili nezvanicnu listu berze. Materijal koji je primljen na zvanicnu listu, tada se sa n jim moze
trgovati na zvanicnim i na nezvanicnim berzanskim sastancima, a ako je primljen na nezvanicnu listu berze,
trguje se na nezvanicnim berzanskim sastancima.
Berzanski poslovi se zakljucuju preko ovlascenih lica koji istupaju kao trgovci –preprodavci, ili kao
posrednici i koja na osnovu zakona ili berzanskih pravila imaju pravo ucesca u radu berze. Romanski sistem
odredjuje, da se berzanski poslovi zakljucuju preko berzanskih posrednika, drzavnih sluzbenika, koje
postavlja i smenjuje nadlezni drzavni organi 5).
Kod nas se primenjuje anglosaksonski sistem kombinovan sa germanskim sistemom posredovanja. Prema
anglosaksonskom sistemu, clanovi berze vrse funkciju berzanskih posrednika. Ovde imamo dve vrste
berzanskih posrednika, brokere i dilere, koji kao u anglosaksonskom sistemu, moraju biti clanovi berze da
bi mogli da trguju na berzanskom trzistu. U okviru vanberzanske trgovine, berzanski posrednik koji nije
clan berze moze da zakljucuje ugovore o prodaji, dok broker koji je clan berze, ne moze da ucestvuje
vanberzanskoj trgovini.
5
- geografska ili prostorna, gde se poslovi na berzi obavljaju u okviru istog perioda na dve berze. Prostorna
arabitraza moze da bude prosta – obavljaju se berzanski poslovi na dve berze i slozena – obavljaju se
berzanski poslovi na tri berze, tzv. trigonalna arbitraza, i
- vremenska arbitraza, sastoji se iz simultane kupovine i prodaje koje se obavljaju u razlicitim terminima.
Reportni posao i svop ugovori valutni svop, kamatni svop, prodajni, kupovni, pravni i nepravni svop.
Da bi se sprovela prostorna arbitraza neophodno je da se ispune dva osnovna uslova:
- da se predmet arbitraze kotira u isto vreme na vise berzi, i
- da se kod kotacije berzanskog materijala postoje izvesne razlike.
Specificni berzanski posao je reportni posao, koji se sastoji iz kupovine u gotovom i prodaje na termin i
obratno, s tim sto se citava operacija obavlja ismedju istih osoba i radi se o istoj vrsti i kolicini materijala.7).
Kod reportnog posla imamo, da jedna ugovorna strana izvrsava svoju obavezu prema drugoj ugovornoj
strani, koja izlazi iz posla, a zatim se stvara obaveza, u istom obimu, prema trecem licu, sa kojima se posao
produzava-reportira na sledeci obracunski period.
Prva pravila berzanskog poslovanja, koja su sadzala norme primenljive svop ugovor, nastala su u SAD u
okviru Medjunarodnog udruzenja svop dilera 1985. godine, da bi 1987. godine u pravila bila uvrstena i dva
tipska ugovora od kojih se jedan odnosio na svop kamatne stope, a drugi na valutni svop i na kombinaciju
svop kamatne stope i valutnog svopa. Neposredno posle njihovog donosenja u Francuskoj su objavljeni
Opsti uslovi francuskog udruzenja banaka, a zatim i u Velikoj Britaniji, kojima se regulise svop ugovori.8).
Osamdesetih godina proslog veka, kao svop transakcije pojavili su se aranzmani koji se na osnovu dogovora
izmedju ucesnika menjaju tokovi novca. Svop predstavlja ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj
prodaji berzanskog materijala, odnosno, radi se o berzanskoj trampi koja ima za predmet valute i kamatne
stope.9).
Ovde razlikujemo:
- valutni svop koji prestavlja ugovor o razmeni glavnice i kamate u jednoj valuti, za glavnicu i kamatu u
drugoj valuti.
Na ovaj nacin privredni subjekti ne samo da zadovolje svoje potrebe za odgovarajucom valutom, vec
postizu prakticnu korist, posto valutni svop omogucava da se dodje do zeljene valute uz placanje nize
kamate.
- kamatni svop podrazumeva da se dve ugovorne strane dogovaraju da razmene periodicne kamatne stope.
U praksi je uobicajeno da se vrsi razmena kredita sa fiksnom kamatnom stopom za kredit sa varijabilnom
kamatnom stopom. Na ovaj nacin kupac obezbedjuje sigurnost u pogledu troskova finansianja, a prodavac
premiju za preuzimanje kamatnog rizika.
Ako se svop obavlja izmedju dva ista partnera, tada se naziva cist ili pravi svop, a kada su u pitanju razliciti
parstneri naziva se necisti ili nepravi svop.
Prodajni svop postoji kada se izvrsi promptna kupovina jednog materijala za drugi i terminska prodaja tog
istog materijala za taj isti drugi materijal.
Kupovni svop podrazumeva promptnu prodajujednog materijala za drugi i terminska kupovina tog istog
materijala za taj isti drugi materijal.
Svop predstavlja posebnu vrstu finansiskog terminskog ugovora sa kojim se moze trgovati na berzi. Upravni
odbor berze propisuje nacin i uslove trgovanja sa njim.
Podela berzanskih poslova prema vremenu dospelosti obaveza
Prema vremenu dospelosti obaveza iz berzanskih poslova imamo podelu:
- na promptne – dnevne ili kasa berzanske poslove koje obuhvata poslove kod kojih se placanje i isporuka
materijala vrsi odmah po zakljucenju posla ili u kratkom roku posle toga. Svaka berza u svojim pravilima
odredjuje izvrsenje promptnog posla, ako o tome nije sadzana odgovarajuca odredba u zakonskim
propisima koji regulisu berzansko polovanje.
7
