Završni rad Berze i berzansko poslovanje
UVOD
Razvoj trgovine i potreba da se promet obavlja na lakši, sigurniji i organizovaniji način
dovode do nastanka berzi, mesta na kome se u tačno određeno vreme i na određenom prostoru
obavljaju trgovačke transakcije.Koreni berze kao specificnog oblika tržista moguće je naći još u
davnim vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima,
vašarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo je do
susreta ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavale
snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni
inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, značajnu za razvoj berzi – donošenje uzorka i mustri
umesto robe. Na bazi razgledanja uzorka i mustri, počeli su da zaključuju različite vrste poslova,
a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata koji se može pojaviti i na strani
štednih i na strani deficitnih subjekata. Kao štedni subjekti, privredni subjekti vrše ulaganja u
različite oblike finansijske aktive. Kao deficitni subjekti, oni vrše emisiju različitih hartija od
vrednosti radi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja. Učesnici iz sektora
stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje. Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi
deficitnih subjekata.
Prema užem shvatanju, učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i
finansijski posrednici. Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i
koji preko finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom. Finansijske
institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta. One su osnovni učesnici u
trgovini finansijskim instrumentima. Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju
između nosilaca i korisnika akumulacije (štednje). Ovu funkciju institucije obavljaju tako što
prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno
usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaca. Iako većina
finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, svaka finansijska institucija nije
istovremeno i posrednik na finansijskim tržištima. Finansijski posrednici povezuju ostale
1
Završni rad Berze i berzansko poslovanje
učesnike na finansijskim tržištima. U finansijske institucije spadaju: centralna banka, poslovne
banke, štedionice, investicione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva,
finansijske kompanije i sl. Neke od ovih institucija mogu biti finansijski posrednici, ali se kao
posebne kategorije finansijskih posrednika javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.
Tema mog završnog rada su “Berze” kao posebne organizacije, na kojima se efektivno
obavljaju transakcije sa sa različitim vrstama finansijskih instrumenata. Neophodno je objasniti
pojam, elemete i princip rada na berzi kako bi se lakše shvatila svrha postojanja finansijskih
instrumenata (efekata) kao i značaj i funkcije berze bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje
u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i čestih nestabilnosti na
međunarodnim finansijskim tržištima.
Berza je organizovano tržište na kome se trguje standardizovanom robom ( hartijama od
vrednosti ,
ž
iralnim novcem, devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i
tzv.finansijskim derivatima) po strogo utvr
đ
enim pravilima. Važnost berze je u tome što je to mesto gde
se susreću ponuda i tražnja svih standardnih roba, gde se posluje po preciznim pravilima (u pogledu
učesnika, načina trgovanja, izvršenja obaveza i dr.), smanjuje se rizik za učesnike na berzi što obezbeđuje
potrebnu sigurnost pri poslovanju.
Na berzi se kao u
č
esnici ne mogu pojaviti fizi
č
ka i pravna lica direktno, ve
ć
preko svojih
posrednika koji moraju biti
č
lanovi berze, da bi trgovali na njoj.
Berzanski poslovi su ugovori o prodaji (kupovini) berzanskog materijala koje ovla
šć
ena lica
zaklju
č
uju na berzi prema utvr
đ
enim pravilima.
Berza ne kupuje niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika
trgovanja. Ona nije profitno orijentisana institucija, u osnovi njenog poslovanja nije porast
vlastite dobiti, već racionalizacija poslovanja učesnika na berzi, preko smanjivanja troškova u
plasiranju i pribavljanju kapitala.
2
Završni rad Berze i berzansko poslovanje
bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog
stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško.
Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje.
Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po
kojima se trguje.
1
Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se
od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta,
međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje
obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek
počinje sa radom.
S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze hartija od
vredvonsti i robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine hartijama od vrednosti,
lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila
transakcija vezana za hartiju – neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila
vlasnika pre roka dospeća. Za razliku od berzi hartija od vrednosti, pretečom robnih berzi mogu
se smatrati veliki sajmovi i vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna
razlika između sajmova i berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno
robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na reč.
Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog možemo
zaključiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom vremenu, dolazi do
susretanja ponude i tražnje standardizovanog berzanskog materijala, po tačno određenim
pravilima od strane tačno određenih lica.
2
Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći
da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila
toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.
1
Vukosаvljević D:
Finansijska tržišta i berze
, FPE, Beogrаd, 2009.str.145.
2
Vukosаvljević D:
Finansijska tržišta i berze
, FPE, Beogrаd, 2009.str.145.
4
Završni rad Berze i berzansko poslovanje
2.NASTANAK I RAZVOJ BERZE
Koreni berze kao specificnog oblika tržista moguće je naci još u davnim vremenima kad
su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, i drugim mestima. Na njima se obavljala
trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo je do susreta ponude i tražnje za različitim oblicima robe.
Mnoge države i narodi su doživljavale snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja
trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, značajnu za
razvoj berzi – donošenje uzorka i mustri umesto robe. Na bazi razgledanja uzorka i mustri, počeli
su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Razvoj berzi i trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog tržišta. Berza je nastala
spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, širenje i
razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako
prostorno, tako i tehnološki.
Počeci organizovane trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za
Flandriju
i grad
Briž
, gde su se ljudi još u XVI veku, okupljali u kući trgovca
Van der Bursa
radi trgovanja
lukovicama lala i predpostavlja se da je po njegovom prezimenu ova institucija i dobila ime.
Današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci Njujorške berze vezuju se za 1792.
godinu. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801, osnovana je još jedna velika berza – Londonska.
3
Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja
predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka, kada su se
prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale
potvrde (preteče akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci
„potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i
benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući
dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj
elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma kapitala
koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih
projekata. Drugi bitan element jeste premošćavanje vremenskog perioda od ulaganja do
3
sr.wikipedia.org/sr-el/%25D0%2591%25D..., pristup sajtu 21.08.2012, vreme pristupa 23:05:00.
5
Završni rad Berze i berzansko poslovanje
na berzi se trgovina odvija samo između posebno ovlašćenih ”trgovaca”, to jest
berzanskih posrednika,
na berzi je pristup dozvoljen samo članovima,
postoje vrlo stroga i rigorozna pravila, čije nepoštovanje povlači izuzetno oštre
sankcije,
trgovanje se ne vrši stvarnom robom, već isključivo na bazi uzorka (kod robnih
berzi) ili hartija od vrednosti (kod finansijskih).
Prema važećem domaćem Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata berza se definiše kao:
„Pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo sa ogranicenom
odgovornošću, koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine
hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima”.
7
Kada se govori o pojmu berzi naophodno je istaći najmanje tri bitna momenta, to su:
Mesto trgovanja.
Predmet trgovanja.
Način trgovanja.
Imajući u vidu kratak istorijat razvoja berzi neophodno je napomenuti da osnovni principi
njihovog nastanka su pre svega spontanost i poverenje.
Spontanost znači da su berze nastajale nekako “same od sebe” kao rezultat dogovora
zainteresovanih trgovaca sa ciljem da zaštite sebe, svoje klijente i zajedničke poslove.
Poverenje i sigurnost predstavljaju drugi značajan stub ili princip na kome su prve berze
nastajale. Reč je o pravilima koja vuku korene iz običajnog prava. Kod nas su se od davnina za te
principe i u životu koristile termini kao što su – reč, obraz, itd. Suština je da su se između prvih
učesnika razvijali takvi odnosi koji su podrazumevali verovanje, odnosno poverenje jednih u
druge. I dan danas, poverenje predstavlja jedan od temelja ne samo berzi, već celokupnog
finansijskog sistema jedne zemlje.
7
Štimac. M., Đorđević. D., Vučurević. Ž.,:
Berza - opcije i fjučersi
, Menadžment preduzeća, Beograd, 1993.str. 33.
7
