Spisak ispitnih pitanja iz predmeta berze i finansijska tržišta

SPISAK ISPITNIH PITANjA IZ PREDMETA BERZE

I FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Pojam finansijskih tržišta

Značaj i uloga finansijskih tržišta

Vrste finansijskih tržišta

Istorijski razvoj finansijskih tržišta

Karakteristike savremenih finansijskih tržišta

Poslovi na finansijskim tržištima

Efikasnost finansijskih tržišta

Regulisanje finansijskih tržišta

Pojam finansijske štednje i finansijsko-štedna pozicija pojedinih ekonomskih jedinica

10. Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankama; Kapital pribavljen u

inostranstvu

11. Tokovi transferisanja finansijske štednje
12. Pojam i oblici finansijske aktive
13. Pojam hartija od vrednosti
14. Vrste hartija od vrednosti
15. Osnovne radnje sa hartijama od vrednosti
16. Žiralni novac, devize, zlato i plemeniti metali
17. Uloga učesnika na finansijskim tržištima
18. Vrste finansijskih institucija
19. Pojam i uloga Centralne banke
20. Utvrđivanje i sprovođenje monetarne politike
21. Banka kao depozitna finansijska institucija
22. Sekuritizacija i fiducijarni (trast) poslovi
23. Osiguravajuće organizacije
24. Penzioni fondovi
25. Pojam investicionih fondova
26. Otvoreni investicioni fond
27. Zatvoreni investicioni fond
28. Privatni investicioni fond
29. Pojam i vrste berzi
30. Organizacija berze
31. Poverenje i sigurnost kao principi poslovanja na berzi
32. Osnivanje i delatnost berze
33. Berzansko tržište
34. Beogradska berza
35. Nalozi
36. Kotacija
37. Obračun berzanskih transakcija i berzanski izveštaji i analize
38. Formiranje i kretanje cena i špekulativne operacije
39. Manipulacije na berzi i berzanske krize
40. Pojam berzanskih posrednika

41. Vrste berzanskih posrednika
42. Vrste brokera i dilera
43. Osnivanje i delatnost brokersko-dilerskog društva
44. Zaštita od rizika obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog društva
45. Načela sigurnog i dobrog poslovanja brokersko-dilerskog društva
46. Ovlašćene banke
47. Kastodi banka
48. Pojam i karakteristike tržišta novca
49. Funkcije tržišta novca
50. Organizacija i vrste tržišta novca
51. Internacionalno tržište novca
52. Pojam i klasifikacija kratkoročnih finansijskih instrumenata
53. Kratkoročne državne obveznice
54. Certifikat o depozitu
55. Bankarski akcept
56. Komercijalni i blagajnički zapis
57. Menica
58. Saldiranje kratkoročnih finansijskih instrumenata
59. Učesnici na tržištu novca
60. Funkcionisanje tržišta novca
61. Pojam i ciljevi tržišta kapitala
62. Funkcije i efikasnost tržišta kapitala
63. Vrste tržišta kapitala
64. Instrumenti tržišta kapitala
65. Pojam akcija
66. Obične (redovne) akcije
67. Prioritetne (povlašćene ili preferencijalne) akcije
68. Akcije sa pravom glasa, akcije bez prava glasa i užitničke akcije
69. Cene akcija
70. Pojam dugoročnih obveznica
71. Vrste dugoročnih obveznica
72. Inovacije na tržištu obveznica
73. Rangiranje (rejting) obveznica i određivanje vrednosti obveznica
74. Učesnici na tržištu kapitala
75. Uloga investicionog bankara na tržištu kapitala
76. Primarna emisija akcija
77. Primarna emisija obveznica
78. Sekundarno tržište akcija i sekundarno tržište obveznica
79. Pojam deviznog tržišta
80. Funkcije deviznog tržišta
81. Ponuda i tražnja deviza
82. Vrste deviznih tržišta
83. Organizacija deviznog tržišta; Instrumenti deviznog tržišta
84. Učesnici na deviznom tržištu

2. ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA



Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse
uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje,
finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.



Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka
sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog
poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci
prinos od njihove eksterne upotrebe.



Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih
subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za
razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje
akumulacije.



Funkcije:

1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje)
2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)
4. Funkcija efikasnosti
5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
6. Funkcija smanjenja troskova
7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

3. VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA

Glavna podela

; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim

novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana
(osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste;
trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine –
dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim
instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca
drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).

Po mestu na kome se transakcije obavljaju

; a) lokalna, b) nacionalna, I c)

medjunarodna.

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata
kojima se trguje

; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata

duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija
od vrednosti.
U

trziste instrumenata duga

spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su

obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta.
Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog
kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca,
kao i da placa glavnicu.
Na

trzistu vlasnickih instumenata

trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih

hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih
prihoda emitenta.

Trzista izvedenih hartija od vrednosti

(

derivatna trzista

) se tako nazivaju zato sto

vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u
njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).

Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active

; a)

promptna

(

gotovinska

)

trzista

; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po

zakljucenju, I b)

terminska trzista

; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje

predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u
buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).

Prema emitovanju hartija od vrednosti

; a)

primarna trzista

; na kojima se vrsi

prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu
investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b)

sekundarna trzista

; gde se

trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne
transakcije.

Sa aspekta prometa

; a)

berzanski promet i trzista

; gde se transakcije i poslovi

obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko
ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b)

vanberzanski promet i trzista

; gde se

transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.

Po organizocionoj strukturi

; a)

aukciona trzista

; gde kupac postaje onaj koji

ponudi najvecu cenu, b)

posrednicka trzista

; na kojima se poslovi obavljaju preko

brokera i dilera, i c)

preko saltera

; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i

traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.

Po prirodi finansijskih tokova

; a)

direktna trzista

; gde se trguje hartijama od

vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i
sekundarne, I b)

intermedijarna trzista

; gde se trguje instrumentima koje su

izdale intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).

Po stepenu organizovanosti mesta operacije

; a)

organizovana

(institucionalizovana) trzista

; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama,

I po strogo regulisanoj proceduri, I b)

slobodna (neinstitucionalizovana) trzista

;

kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj
proceduri I na manje organizovanim mestima.

10.

Specijalizovana trzista

; a)

devizna trzista

, I b)

hipotekarno trziste

4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA



Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca.



Vavilon

;

VII-V vek p.n.e

.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge

proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu
vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile
kao sredstvo placanja; koren bankarskih poslova, I prapoceci hartija od
vrednosti.



Stara Grcka

; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki

grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani
posrednici (

trapezari)

, koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave

mogli medjusobno da trguju; prapoceci deviznih trzista.

2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih

trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno
raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi
finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve
je aktuelnije trziste HoV,

U okviru trzista kapitala,



Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom
kamatnom stopom



Certifikati na depozite
A u okviru trzista novca,



Kratkorocne obveznice I certifikati na
depozite



Komercijalne hartije od vrednosti



Bankarski akcepti



Drzavne kratkorocne obveznice

Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci
innovator.

Razlog za inovacije?

1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja
2. Tehnicki I tehnoloski razvoj
3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja
4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika
5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja

Neke od inovacija:



Fjucers ugovori



Opcije



Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom



Svop aranzmani



Kreditne kartice

