Дипломски рад
2017
УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ
БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ
ЗАЈЕЧАР
Основне академске студије
Костић Слађана
Берзе у Републици Србији
ДИПЛОМСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Финансијски менаџмент
МЕНТОР: проф.др Силвана Илић
СТУДЕНТ: Костић Слађана
БРОЈ ИНДЕКСА: А/295/13
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: Основне академске студије-Бизнис и менаџмент/Економија
ЗАЈЕЧАР, 2017
Дипломски рад
2017
Садржај
Увод
1
1. Појам, настанак и развој
3
1.1 Врсте берзе
6
2. Учесници и чланови берзе
8
3. Берзански послови и врсте берзанских послова
10
4. Београдска берза
13
4.1 Историјат Београдске берзе
13
4.2 Оснивање берзе
15
4.3 Делатност Београдске берзе
16
4.4 Органи Београдске берзе
17
4.5 Учесници Београдске берзе
19
4.6 Акционари Београдске берзе
20
4.7 Организација тржишта Београдске берзе
21
4.8 Методе трговања
24
4.9 Индекси Београдске берзе
25
4.9.1 BELEX15
26
4.9.2 BELEXline
28
4.9.3 BELEXsentiment
30
5. Продуктна берза а.д Нови Сад
32
5.1 Продекс – индекс цена на „Продуктној берзи“
34
Закључак
36
Литература
38
Дипломски рад
2017
Берза представља место где се врши куповина или продаја одређених, тачно
дефинисаних, предмета трговине по унапред утврђеним правилима. Берза је
централизовано финансијско тржиште, јер се на њој формирају цене финансијских
инструмената које обухватају сву расположиву понуду и тражњу. Берзе су сада веома
сложене институције без којих се не може ни замислити финансијски систем у привреди
развијене земље, а све више ни у привредама земаља у транзицији.
1
Оне омогућавају
трговину хартијама од вредности, новцем и робом у разним деловима света тако да
предмет трговине (стандардизован) није физички присутан за време трансакције.
Развој рачунарских мрежа омогућује да се тргује са других континената тако да је
локација седишта берзе све мање битна. Берзе као институције имају велик утицај на
развој целокупне привреде. Динамичне промене у финансијским системима широм света
утицале су на динамичан развој финансијских тржишта. Динамичан развој финансијских
тржишта је условио је развој берзе, као облика финансијског тржишта, и наметнуо
потребу за развојем берзанског пословања.
Треба истаћи, да су берзе у свом развоју прешле дуг пут. Еволуција трговине кроз
миленијуме људске историје резултирала је појавом берзе као институционално
најсавршенијег облика ове делатности. Чињеница је да је много времена морало да прође
до појаве првих берзи. То с једне стране показује, да је у устројство и организацију берзе
инкорпорирано знање и искуство хиљада генерација трговаца, а са друге стране да је и
сама људска свест морала да еволуира до нивоа прихватљивости строго утврђених модела
понашања које подразумева берзанско пословање.
1
Радовић Р., Панић П., Старчевић В. (2000), Берзанско пословање, Српско удружење манаџера Републике
Српске, Бијељина, стр.8
Дипломски рад
2017
1.
Појам, настанак и развој
Берза представља регулисано и организовано место трговања, које је одобрено од
стране регулаторног тела на коме се тргује по прецизним и строго утврђеним правилима,
где се спајају налози купаца и продаваца хартија од вредности. То је неутрално јавно
место на коме се обавља трговање одређеном врстом робе, односно место на коме се
извршавају налози за куповину и продају.
1
Берза је правно лице организовано као акционарско друство, које је у складу са
Законом о тржисту капитала обавља делатност организовања трговине хартије од
вредности и другим финансијским инстурментима на берзанском (регулисаном тржишту)
и ванберзанском (мултилатералној трговачкој платформи (МТП)).
Берзанско тржиште је тржиште на коме се обавља куповина хартије од вредности и
других финансијских инструмената у складу са утврђеним правилима. На берзи се
углавном тргује листираним хартијама од вредности то значи да компанија мора да
задовољи критеријуме који су потписане о стране берзе како би могла да прикупља
капитал емитовањем хартија од вредности, односно да се њеним акцијама тргује.
Ванберзанско тржиште што у буквалном преводу значи куповина преко шалтера, је
тржиште нелистиране хартије на коме се обавља трговина хартијама од вредности и
другим финансијским инстументима којима се тргује у складу са правилима које
потписује организатор ванберзанског тржиста.
Дипломски рад
2017
Прве берзе настале су заједно са делатношћу банака, касније берзе почињу
добијати међународно значење. Прва таква берза је берза у Антверпену, која је основана
1531.године. Она се поред новца бавила и трговином робе. Амстердамска берза је
основана је 1608.године, то је била најзначајнија берза XVII века.
2
Интензиван развој берзи настаје после индустријске револуције, почетком XIX
века, захваљујући превасходно експанзији индустријске производње, јачању саобраћаја,
повећању запослености и развоју тговине. Развој масовне производње тражио је
могућности за додатно финансирање, па долази до креирања различитих врста хартија од
вредности и оснивању берзи у многим земљама. Истовремено се значајна пажња поклања
и усавршавању регулативе ради очувања поверења и сигурности учесника на тржишту.
Крајем XIX века тј. 2.јануара 1895.године је основана прва берза у нашој земљи,
Београдска берза, на којој се трговало девизама, акцијама, обвезницама и робом. Радила је
до 1941.године, а затим је затворена до 1989.године када је поново основана под називом
Југословенско тржиште капитала. У 1992. години је променила назив у Београдска берза.
Званично отварање берзе је било 1990.године, а трговина хартијама од вредности је
почела 1991.године. Данас Београдска берза функционише као непрофитна организација
чији је оснивач Република Србија као и педесетак банака и осигуравајућих друштава, а
њене чланице су банке и осигуравајућа друштва.
Развој и настанак берзе почео је новцано-девизним, а наставио са ефектним
берзама да би се најкасније развиле робне берзе. Развитком индустрије расло је значење и
улога робне берзе. Развој савремене берзе условљен је процесима иновације и
конкуренцијом, који воде сталном креирању нових берзанских инструмената и ширењу
тржиста. Седамдесетих година XX века долази до снажног развоја берзи финансијских
деривата (фјучерса и опција). Наглом компјутеризацијом берзанског пословања, „место“
као саставни део дефиниције берзе губи на значају. Сада се може трговати са било ког
места електронским путем готово континуално у времену. Развојем технологије и
информатике, појавом компјутера и информационих система долази до унапређења и
осавремењивања берзи. Данас су берзе најсавременије и најопремљеније виртуалне сале
са свом неопходном техником и опремом где се трговање одвија електронски. И поред
ових промена берза је задржала своје основне функције.
2
