Семинарски рад
Беснило
1. УВОД........................................................................................................................1
2. ИСТОРИЈСКИ
ПОДАЦИ...................................................................................................................2
3. ЕТИОЛОГИЈА............................................................................................................
4.
ЕПИДЕМИОЛОГИЈА.................................................................................................
4.1. Врсте беснила
...............................................................................................
4.2. Пут преношења беснила
............................................................................
4.3. Распрострањеност беснила
.....................................................................
4.3.1. Европа
....................................................................................................
4.3.2. Азија
.......................................................................................................
4.3.3.Африка
..................................................................................................
4.3.4. Северна и Јужна Америка
...............................................................
4.3.5. Аустралија
............................................................................................
5. ПАТОЛОГИЈА .........................................................................................................
6. ПРЕВЕНЦИЈА ...........................................................................................................
7. КЛИНИЧКА СЛИКА И ДИЈАГНОЗА .......................................................................
8. ЗАКЉУЧАК ..............................................................................................................
9. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................
10. ПРИЛОГ ....................................................................................................................
1. Увод
Беснило
је акутни, инфективни, вирусни енцефалитис који се најчешће преноси
пљувачком при уједу бесне животње. Сем у веома ретким случајевима, исход је
смртоносан.
Латински термин за беснило
rabies
значи лудило, а грчки назив
lyssa
(насилан) је ушао
у терминологију као корен речи рода вируса беснила-
lyssavirus
.
Иако се беснило данас, у већини делова света, сматра болешћу прошлости, оно ипак
успева да годишње однесе више од 100 000 живота. Типични клинички симптоми
хидрофобија, пена на устима, периоди несанице и раздражења можда звуче надреално,
али до пре мало више од сто година, они су се свакодневно сусретали. Ова болест је била
толико распрострањена да се сматра бичем деветнаестог века, међутим, баш та
распорстрањеност је омогућила Пастеру да да решење на овај комплексан проблем.
Последња, али најзначајнија вакцина коју је Пастер (слика 1.) уз огромну, неоспориву и
неизоставну помоћ
Емила Руа
изумио је баш вакцина против беснила. Када је ова вест
одјекнула светом, Цар Александар III је даровао милион рубљи за оснивање Пастеровог
института, а краљ Милан му је доделио орден првог реда - орден Светог Саве.
Пастерова слава траје и данас и то толико да га је часопис „Times“ прогласио за
дванаесту најутицајнију
особу свих времена (прилог).
Uzrocnik besnila je virus nevidljiv obicnim mikroskopom. Tek u drugoj polovini 20. veka
virus besnila je vidjen pomocu elektronskog mikroskopa. Oblika je metka i izgradjen od
ribonukleinske kiseline i 5 proteina...
4.
Епидемиологија
4.1. Врсте беснила
Класично беснило је зооноза која се одражава, иако је вирус адаптиран на
поикилотермне животиње, само међу топлокрвим животињама по целом свету.
У односу на доминантну животињску врсту која је резервоар инфекције, беснило може
бити
урбано, силватично, арктичко и беснило слепих мишева
.
Урбано
беснило се преноси међу псима (слика ) и заступљено је свуда у свету сем у
Аустралији, мада у последње време, захваљујући упорној вакцинацији паса, скоро је у
потпуности искорењено у Западној и Средњој Европи, Јапану и Северној Америци.
Слика__.
Бесан пас
Слика __.
Бесно говече
Силватично
беснило је присутно само код лисица у Европи и ракуна, творова и
којота у Северној Америци.
За разлику од
арктичког
беснила које је карактеристично за крајњи север,
беснило
слепих мишева
је распострањено по целом америчком континенту док се у Европи
изузетно ретко среће.
4.2. Путеви преношења беснила
Најчешћи пут инфекције човека је преко уједа бесне животиње. Лучење вируса у
пљувачки и фуриозна клиничка слика омогућавају преношење по типу ланчане заразе.
Вирус се може, веома ретко, ширити и аеросолом који стварају слепи мишеви, такође још
један могући пут заразе је интерхумани (нпр. преношење беснила на чланове породице
зараженог итд).
