Беснило
2017
1
1. Увод
Беснило
је акутни, инфективни, вирусни енцефалитис који се најчешће преноси
пљувачком при уједу бесне животње. Сем у веома ретким случајевима, исход је
смртоносан. Латински термин за беснило рабиес значи лудило, а грчки назив лyсса
(насилан) је ушао у терминологију као корен речи рода вируса беснила- лyссавирус.
Иако се беснило данас, у већини делова света, сматра болешћу прошлости, оно ипак
успева да годишње однесе више од 100 000 живота. Типични клинички симптоми
хидрофобија, пена на устима, периоди несанице и раздражења можда звуче надреално, али
до пре мало више од сто година, они су се свакодневно сусретали. Ова болест је била
толико распрострањена да се сматра бичем деветнаестог века, међутим, баш та
распорстрањеност је омогућила Пастеру да да решење за овај комплексан проблем.
Последња, али најзначајнија вакцина коју је Пастер уз огромну, неоспориву и неизоставну
помоћ Емила Руа изумио је баш вакцина против беснила. Када је ова вест одјекнула
светом, Цар Александар III је даровао милион рубљи за оснивање Пастеровог института, а
краљ Милан му је доделио орден првог реда – орден Светог Саве. Пастерова слава траје и
данас и то толико да га је часопис „Тимес“ прогласио за дванаесту најутицајнију особу
свих времена.
Беснило
2017
2
2.Појам беснила
Беснило (Rabies, Lyssa) је смртоносни енцефалитис (запаљење мозга) или
енцефаломијелитис (запаљење мозга и кичмене мождине), узрокован вирусом беснила из
породице
Rhabdoviridae.
Болест карактеришу психомотоми немир, хидрофобија (одбијање воде) и прогресивне
мишићне парализе. Када се болест јави смрт је готово неизбежна, те је огромна
одговорност лекара када треба спровести аниирабичну заштиту после повреде од бесне
или на беснило сумњиве живитиње. Важан историјски податак везан за беснило је,
свакако, Пастерово (Louis Pasteur) откриће из 1886. године, да је узрочник беснила
преносив инфективни агенс. Он је први произвео и применио вакцину против беснила на
дечаку који се звао Joseph Meister а којег је ујео бесан пас. Овим открићем Пастер је
поставио темеље за примену живих вакцина у заштити против заразних болести.
Негри је 1903. године открио инклузиона телашца у мозгу пса угинулог од беснила
(Негријева инклузиона телашца), која се и данас користе за дијагнозу болести. У
историјату ове болести је посебно важан 20. век, односно његове последње деценије, када
је почела производња и примена готово нешкодљиве вакцине (HDCV), произведене на
хуманим диплоидним ћелијама, као и производња хуманог хиперимуног рабиес
имуноглобулина (HRIG), добијеног активном имунизацијом добровољаца HDCV
вакцином.
3.Историјски подаци
Историјат беснила пре Пастера припада дугој историји људских заблуда. Мада је још
од Старог века било познато да беснило преносе пси, права природа болести а посебно
могућности спречавања и лечења пуни су безбројних заблуда.
Беснило
2017
4
Смртни исход или опоравак.
Инкубациони период.
Инкубација код беснила је веома променљива и креће се од
неколико дана до више година, што је највећи распон инкубације код неке инфективне
болести. Период инкубације се најчешће креће од 20 до 90 дана (у 90% случајева), а 99%
оболелих има инкубацију до једне године.
Продром.
Болови на месту уједа, грозница, малаксалост, мука и повраћање су најчешћи
почетни симптоми и знаци болести. Ова фаза често подсећа на грип. Сматра се да су
болови на месту уједа у вези са локалном репликацијом вируса у нерву и мишићу
(инфективни неуритис и миозитис).
Акутна неуролошка болест.
Описују се два основна облика болести у овој фази:
фуриозно (помамно) и паралитично (мирно) беснило
, зависно од доминације појединих
симптома и знакова болести. Око 80% оболелих има фуриозно, а осталих 20%
паралитично беснило.
У фуриозном беснилу
доминира психомотоми немир са
хидрофобијом (страх од воде која тече). Сматра се да је управо хидрофобија
препознатљив симптом и знак ове болести. У овој фази доминирају изражен страх,
привиђења (халуцинације) и раздражљивост најтежег степена. Присутна је и аерофобија
(страх од струјања ваздуха). У току хидрофобије "болесник добија нападе грчева мишића
ждрела и грла са гушењем и појачањем страха. Напад хидрофобије траје 1-5 минута.
Болесници обилно слинаве и не могу се задржати на једном месту. Стање психомоторног
немира траје 2-3 дана а затим следе парализе, прво кранијалних нерава а потом и
екстремитета и, коначно, дијафрагме и међуребарних мишића, што доводи до
респираторне инсуфицијенције и угушења. Такав исход, ако се болеснику не помогне
респиратором, завршава се око 5-7 дана од почетка болести.
Паралитично (мирно) беснило
од почетка болести карактеришу прогресивне мишићне
слабости и парализе. Код ових болесника се у кичменој мождини могу наћи расуте зоне
ткивне деструкције, настале под директним дејством вируса. И овај облик болести се
завршава у респираторној инсуфицијенцији.
