ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
семинарски рад
предмет:
Системи безбедности
тема:
БЕЗБЕДНОСНО-ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА У
ОРГАНИЗОВАНОМ КРИМИНАЛУ
Ментор:
Студенти:
проф. Зоран Кековић
Београд, новембар 2012.
Безбедносно-информативна агенција у организованом криминалу
Садржај
1.
Увод.....................................................................................................................................3
2.
Појам организованог криминала.....................................................................................4
3.
Безбедносно-информативна агенција и њена улога у сузбијању и спречавању
организованог криминала.................................................................................................6
4.
Закључак...........................................................................................................................11
5.
Литература........................................................................................................................12
2
Безбедносно-информативна агенција у организованом криминалу
2. Појам организованог криминала
Пре дефинисања улоге коју Безбедносно-информативна агенција, поред осталих
државних органа, има у спречавању и сузбијању дела организованог криминалитета,
важно је објаснити сам тај појам, који се квалитативно разликује од осталих облика
имовинског криминалитета и који поприма све већи степен опасности због своје
транснационалности и повезаности са другим кривичним делима, посебно тероризмом.
Када говоримо о самом појму организованог криминалитета, већ на почетку
наилазимо на озбиљну потешкоћу с обзиром да универзално прихваћена дефиниција
организованог криминала не постоји. У више наврата, различити државни органи и
међународна тела су покушала дати дефиницју, али су највећи напори учињени у раду
Организације Уједињенх нација (ОУН) усвајањем Напуљске декларације
1
, затим двема
резолуцијама којима је подигнута свест о неопходности усвајања општеприхваћене
дефиниције и на крају, усвајањем Палерамске конвенције. Иако ова конвенција не даје
стриктну дефиницију, ипак прави разлику између групе за организовани криминал и
организоване групе, на основу чега је могуће разликовати организовани од других типова
криминалитета. У овој конвенцији групом за организовани криминал се сматра група три
или више лица, која постоји у извесном временском периоду и која делују споразумно у
циљу чињења једног или више тешких злочина или кривичних дела ради задобијања,
посредно или непосредно, финансијске или друге материјалне користи. За разлику од тога,
организована група, означава групу која није случајно формирана ради непосредног
извршења кривичног дела и која не мора да има формално дефинисане улоге својих
чланова, континуитет чланства или разрађену структуру.
У нашем законодавству, прве норме о организованом криминалу настају са
Закоником о кривичном поступку из 2001. године
2
, где су случајеви организованог
1
Декларација је усвојена 1995. године и одредила је основне карактеристике организованог криминала које
ће служити као показатељи организоване криминалне делатности док се не усвоји међународно прихваћена
дефиниција. Текст декларације доступан на www.un.org/documents/
2
У поређењу са другим државама и међународном заједницом, у Србији су норме које се односе на
организовани криминалитет донете са закашњењем. То се са једне стране може сматрати добрим, зато што
нам је доступно искуство других земаља на чијим грешкама можемо учити, а са друге стране веома лоше јер
се организовани криминал неометано развијао и укоренио у друштву, што отежава његову контролу.
4
