ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
Драгослав Угарак
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
ПРАВНИ ИЗВОРИ И НАЦИОНАЛНИ СИСТЕМ БЗР
Предавања
Београд, 2010. године
I
ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
1. Појам безбедности и здравља на раду
"Безбедност и здравље на раду" (БЗР) је израз уведен у нашу праксу доношењем Закона о
безбедности и здрављу на раду 2005. године. Он означава организовану друштвену
активност за обезбеђивање безбедних и здравих услова рада и потребне заштите на раду.
Својим активностима Безбедност и здравље на раду значајно доприноси хуманизацији
рада и радне средине, што значи прилагођавању рада и услова рада могућностима и
потребама човека.
Код нас се дуго употребљавао израз "Заштита на раду" који је први пут употребљен у
Уставу СФРЈ из 1963. године, а користи се и у Уставу Републике Србије из 2006. године.
Током развоја и унапређивања делатности усмерене на стварање здравих и безбедних
услова рада употребљавали су се изрази попут "безбедност рада", "сигурност рада",
''техничка и здравствена заштита", "хигијенско техничка заштита (ХТЗ)" и други.
Разноликост назива је последица схватања садржаја ове делатности која се развијала
упоредо са развојем технолошких и друштвених услова и могућности за побољшавање
услова рада.
У међународној терминологији такође постоји неуједначеност израза за ову делатност. У
Великој Британији и САД у употреби је израз "Безбедност и здравље на раду"
(Occupational Health And Safety - OHS), у Немачкој је у употреби израз "Заштита на раду"
(Аrbeitssehutz), у Француској "Сигурност и хигијена" (Securite et hygiene), а у Русији се
срећу два термина "Техника безбедности и хигијена рада" и "Заштита и безбедност рада"
(Техника безопасности и гигијена труда и Охрана безопасности труда).
Безбедност и здравље на раду као организована друштвена активност појављује се у
периоду увођења машинске производње током 18. века, који је познат као период
индустријске револуције. Може се рећи да међу тековине развоја науке и технике спадају
и појаве разних опасности и штетности по безбедност и здравље људи, не само на раду
него и у целокупном животном окружењу. Као одговор на све већу угроженост од повреда
и обољења на раду јавља се организована делатност која има за циљ да применом низа
мера и активности обезбеди сигурне и здраве услове рада.
Велики технолошки и индустријски развој довео је до укупног напретка човечанства, али
и до све већег ширења постојећих и појаве нових опасности по живот и здравље
запослених. Истовремено јача свест људи да се на организован начин, путем оснивања
разних организација, покрета и удружења, супротставе ширењу опасности на раду и да се
путем активности међународних организација и државних органа, доношењем правних
прописа, успостави и уреди систем заштите на раду.
Због изузетног хуманог, социјалног и економског значаја, БЗР је почетком 20. века постала
предмет ширег интересовања међународне заједнице. У циљу побољшавања положаја
радника и доношења међународних одредби, које ће имати значајнији утицај на
национална законодавства, формирано је низ међународних организација, као што су:
Међународна организација рада (МОР), Светска здравствена организација (СЗО),
Међународна организација социјалног осигурања (МОСО), Европско удружење заштите
на раду и друге.
4
По документима Уједињених нација (УН), Светске здравствене организација (СЗО),
Међународне организације рада (МОР) и Европске уније (ЕУ) утемељено је становиште да
БЗР спада у највеће вредности сваког појединца и заједнице у целини. БЗР зато
представља један од најважнијих сектора радa и социјалне политике.
Безбедност и здравље на раду, према дефиницији Међународне организације рада (МОР),
је дисциплина која се бави унапређивањем услова рада и радне срединe, превенцијом
повреда, професионалних обољења и болести у вези са радом, те заштитом и
унапређивањем здравља запослених.
БЗР је једно од основних права сваког радног човека, зато што једино безбедан рад и
здрава и безбедна радна средина омогућавају продуктиван рад и квалитетно психичко,
физичко и социјално стање запослених. БЗР обухвата права и дужности свих лица која се
по било ком основу налазе у радној средини. БЗР укључује и посебну заштиту одређених
категорија лица као што су: деца и омладина, жене, инвалиди, као и лица запослена у
одређеним делатностима на радним местима са повећаним ризиком по безбедност и
здравље.
За појединца БЗР омогућава физичку, моралну и социјалну добробит на раду, а за
заједницу повећање квалитета рада и смањивање социјалних и економских трошкова због
спречавања незгода на раду и професионалних обољења. БЗР је заснована на
превентивном приступу спречавања незгода на раду кроз предвиђање, контролу и
елиминацију ризика. Основно оруђе за ефикасност БЗР је постојање потпуног
законодавног основа којим су прописане мере за спровођење и унапређење БЗР.
Безбедност и здравље на раду у ужем смислу применом мера техничке, хигијенске,
медицинске и ергономске заштите на радним местима спречава настајање повреда и
болести запослених. У ширем смислу, организационе и социјалне мере заштите на раду
обухватају и остале услове рада као што су: радно време, одмори, специфични услови рада
у појединим делатностима, плате, исхрана, превоз, накнаде за време незапослености,
инвалидности, болести и друго.
Уређивањем БЗР сматра се постојање система друштвених правних и техничких норми
којима се обезбеђује превентивна заштита на раду. То значи да се све опасности које се
јављају у радним процесима избегавају и спречавају на њиховом извору применом
одговарајућих прописа и процедура, односно мера заштите. БЗР је скуп мера и активности
за обезбеђивање таквих услова рада који гарантују избегавање несрећа и повреда на раду и
очување здравља свих лица која се по било ком основу налазе у радној средини.
У суштини, систем безбедности и здравља на раду подразумева скуп техничких,
здравствених, правних, психолошких, педагошких, економских и других мера, помоћу
којих се откривају и отклањају опасности које угрожавају живот и здравље особа на раду и
утврђују мере, поступци и правила којима се постојећи ризици отклањају или своде на
прихватљив ниво. Спровођење мера за унапређење безбедности и здравља на раду лица
која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради
спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом
прописано је Законом о безбедности и здрављу на раду и другим прописима.
5
9)
Средство и опрема за личну заштиту на раду
јесте одећа, обућа, помоћне направе и
уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обољења, болести
у вези са радом и других штетних последица по здравље запосленог;
10)
Опасне материје
јесу експлозивне, запаљиве, оксидирајуће, отровне, гадне, заразне,
корозивне, канцерогене и радиоактивне материје утврђене стандардима и другим
прописима, а које се производе, користе или складиште у процесу рада, као и
материје чија су својства, када су везане за неке супстанце, опасна по живот и
здравље запослених;
11)
Опасност
јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду
запосленог;
12)
Опасна појава
јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот
и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;
13)
Ризик
јесте вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здравља
запосленог услед опасности;
Напомена
: Ризик се у литератури дефинише као
комбинација вероватноће и последица одређеног опасног догађаја који се одвија.
14)
Акт о процени ризика
јесте акт који садржи опис процеса рада са проценом ризика
од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној околини и мере за
отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на
раду;
15)
Процена ризика
јесте систематско евидентирање и процењивање свих фактора у
процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења или оштећења
здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или
смањења ризика;
16)
Радно место са повећаним ризиком
јесте радно место утврђено актом о процени
ризика на коме, и поред потпуно или делимично примењених мера у складу са овим
законом, постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог;
17)
Лице за безбедност и здравље на раду
јесте лице које обавља послове безбедности и
здравља на раду, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које
послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова;
18)
Правно лице
за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и
испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких
штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености јесте правно лице
којем је министар надлежан за рад издао лиценцу, у складу са овим законом;
19)
Служба медицине рада
јесте служба којој послодавац повери обављање послова
заштите здравља запослених;
20)
Стручни налаз
јесте извештај о извршеном прегледу и испитивању опреме за рад или
испитивању услова радне околине са закључком да ли су примењене или нису
примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;
21)
Одговорно лице
за обављање прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања
услова радне околине, као и за потписивање стручних налаза, јесте лице са лиценцом
за вршење тих послова (у даљем тексту: одговорно лице);
7
