Bezbednost i zdravlje na radu u sistemu obrazovanja

0

UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

SEMINARSKI RAD

PREDMET: UPRAVLJANJE I RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA

TEMA: BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U SISTEMU 

OBRAZOVANJA

Mentor:

                                                                                          Student:

prof. dr Vesna Nikolić                                                                      Aleksandar Ilić M1733

1

Sadrža

j

Uvod.…………………………………………………………………..2

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu………………………………3

Potreba za akcijom……………………………………………………..4

Ideja i kontekst ukljucivanja bezbednosti i zdravlja na radu u 

obrazovanju…………………………………………………….………4

Politika EU i aktivnosti na zastiti i zdravlju na radu u obrazovanju i 

obuci……………………………………………………………………5

Evropska mreza za obrzovanje i obuku o zastiti na radu………………5

Izvori informacija………………………………………………………6

Integrisanje bezbednosti i zdravlje na radu u nastavni plan i program...7

Osnovna nacela prevencije rizika………………………………………8

Bezbednost zaposlenih…………………………………………………9

Obrazovanje…………………………………………………………...10

Kljucni faktori uspeha…………………………………………………11

Zakljucak …………………………………………………………...…13

Literatura………………………………………………………………14

3

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu  Republici Srbiji je akt Vlade kojim se na celovit nacin 

utvrdjuje stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i mere koje treba 

preduzeti za njen razvoj, odnosno definisu aktivnosti, ciljevi i pravci unapredjenja ove oblasti. 

Strategija tezi da stvori socijalno-ekonomsku motivaciju kod svih ucesnika u procesima rada, 

tako da sve veci broj privrednih subjekata aktivno upravlja bezbednoscu i zdravljem na radu, 

kako bi se unapredilo stanje u ovoj oblasti.

Principi stategije bezbednosti i zdravlja na radu su:

1. Promocija: promena svesti kod celokupne javnosti o vaznosti primene mera bezbednosti i 

zdravlja na radu kroz organizaciju razlicitih promotivnih aktivnosti i kompanija.

2. Prevencija: aktivnosti u vezi sa bezbednoscu i zdravljem na random mestu treba da se 

usredsrede na prevenciju povreda na radu, profesionalnih bolesti   i bolesti u vezi sa 

radom. Vecina povreda i oboljenja koja su u vezi sa radom mogu se spreciti, pa je 

prevencija najisplativiji nacin za proaktivno resavanje pitanja bezbednosti i zdravlja na 

random mestu.

3. Ukljucivanje svih zainteresovanih: poboljsanja u oblasti bezbednosti zdravlja na random 

mestu i u radnoj okolini, mogu se na najbolji nacin ostvariti ako se ukljuce svi ucesnici u 

sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Na random mestu, to obuhvata zaposlene koji 

obavljaju rad i njihove predstavnike za pitanja bezbednosti na radu. Na nivou privrede i 

cele zemlje, to ukljucuje i poslodavce, obrazovne ustanove, naucne institucije, sindikate, 

drzavne organe idr…

4. Odgovornost: poslodavci imaju najvecu odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu. 

Najvaznija obaveza poslodavca je da zaposlenima omoguci bezbedno i zdravo radon 

mesto i da ih ukljuce u razmatranje svih pitanja vezanih za bezbednost i zdravlje na radu.

5. Ostvarljivost:   aktivnost   u   vezi   sa   bezbednoscu   i   zdravljem   na   radu   zasnivaju   se   na 

primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu i unapredjenju znanja i vestina ucesnika u 

sistemu i izdvajanju neophodnih finansijskih sredstava za sprovodnjenje tih mera radi 

ostvarivanja bezbednih i zdravih radnih uslova.

4

Potreba za akcijom

Prema Evropskoj statistici o nesrecama na radu, mladi radnici do 24 godine imaju povisen rizik 

od nesreca na random mestu sa vise od 3 dana. Standardizovana stopa incidenta za mlade radnike 

je oko 1,3 do 1,4 visa nego kod prosecnog radnika. Postoji vise razloga od povisenih cifara I 

rizik od veceg udesa. Pre svega, novi posao na poslu uvek znaci veci rizik od povrede na poslu 

samo zato sto su radnici manje obuceni i manje iskusni. Sto bi se pre svega odnosilo na mlade 

radnike   koji   sun   a   prvom   poslu.   Takodje   mladi   radnici   nemaju   priznanje   od   svojih   starijih 

kolega,   sto   moze   dovesti   da   se   ne   bore   za   njihov   interes   ili   da   prave   greske   zbog   losih 

primera.Mladi radnici se takodje nalaze u razlicitim poslovima sto dovodi do toga da oni rade u 

sektorima   visokog   rizika,   cak   I   da   dobijaju   zahtevne   zadatke.   Potrebno   je   uvesti   OSH   u 

obrazovni system sto je pre moguce u cilju integrisanja obuke o zastiti na radu, upravljanja 

zastitom na radu, obrazovanja o sigurnosti i sigurnosti i zdravstvene svesti u obrazovanje. 

Ideja   i   kontekst   ukljucivanja   bezbednosti   i   zdravlje   na   radu   u 

obrazovanje

Ideja ukljucivanja bezbednosti i zdravlje na radu u obrazovanje je poticala iz inicijative skola 

koje   promovisu   zdravlje   koje   je   vec   1980-tih   godina   promovisala   WHO.   Nosi   se   ideja   o 

stvaranju kulture sigurnosti, a odnosi se i na dalje politicke prestupe koji imaju za cilj doprinos 

istim ciljevima, doprinosi se ideja o dozivotnom obrazovanju o zdravlju i bezbednosti kao deo 

programa dozivotnog ucenja.

Ukljucivanje   bezbednosti   i   zdravlje   na   radu   u   obrazovanje   moze   se   opisati   kao   integrisani 

obrazovni pristup koji se nalazi u proseku promocije zdravlja, obrazovanja i rizicima i sigurnosti 

ucenja i radnog okruzenja. Ne odnosi se na obrazovanjeodredjenog nivoa, vec se moze integrisati 

u predskolsko, osnovn, srednje i visoko obrazovanje. POlitika EU i aktivnosti na zastiti i zdravlju 

na rad u obrazovanju i obuci