1
ВИСОКА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ
Семинарски рад из предмета
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
МЕНТОР
СТУДЕНТ
Милован Димић
Милан Михић
Број индекса 25/16
Београд, новембар, 2018.
2
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................3
1. Појам безбедности и здравља на раду.....................................................................................4
2. Оперативно планирање у Војсци.............................................................................................6
3. Процена ризика..........................................................................................................................6
3.1. Процењивање ризика у односу на опасност и штетност........................................8
4. Процена ризика у изради плана оперције...............................................................................9
5. Процена ризика од опасности од догађаја који представља опасност у војној
операцији.......................................................................................................................................9
6. Процена вероватноће настанкадогађаја који представља опасност у војној
операцији......................................................................................................................................10
7. Процена степена последице у случају развокја догађаја који представља опасност по
војну операцију...........................................................................................................................11
8. Процена сепена ризика за догађај који представља опасност по мисију и задатке..........12
9. Здравство у Војсци Србије......................................................................................................13
9.1. Периодични лекарски преглед.................................................................................14
9.2. Пружање прве помоћи..............................................................................................14
10. Процена ризика од Експлозија.............................................................................................15
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................17
4
1. Појам безбедности и здравља на раду
„Безбедност и здравље на раду“ (БЗР) је израз уведен у нашу праксу доношењем Закона о
безбедности и здрављу на раду 2005. године. Он означава организовану друштвену
активност за обезбеђивање безбедних и здравих услова рада и потребне заштите на раду.
Код нас се дуго употребљавао израз „Заштита на раду“ који је први пут употребљен у
Уставу СФРЈ из 1963. године, а користи се и у Уставу Републике Србије из 2006. године.
Током развоја и унапређивања делатности усмерене на стварање здравих и безбедних
услова рада употребљавали су се изрази попут „безбедност рада“, „сигурност рада“,
“техничка и здравствена заштита“, „хигијенско техничка заштита (ХТЗ)“ и други.
Разноликост назива је последица схватања садржаја ове делатности која се развијала
упоредо са развојем технолошких и друштвених услова и могућности за побољшавање
услова рада.
У међународној терминологији такође постоји неуједначеност израза за ову делатност. У
Великој Британији и САД у употреби је израз „Безбедност и здравље на раду“
(Оццупатионал Хеалтх Анд Сафетy – ОХС), у Немачкој је у употреби израз „Заштита на
раду“ (Арбеитссехутз), у Француској „Сигурност и хигијена“ (Сецурите ет хyгиене), а у
Русији се срећу два термина „Техника безбедности и хигијена рада“ и „Заштита и
безбедност рада“ (Техника безопасности и гигијена труда и Охрана безопасности труда).
Безбедност и здравље на раду као организована друштвена активност појављује се у
периоду увођења машинске производње током 18. века, који је познат као период
индустријске револуције. Може се рећи да међу тековине развоја науке и технике спадају
и појаве разних опасности и штетности по безбедност и здравље људи, не само на раду
него и у целокупном животном окружењу. Као одговор на све већу угроженост од повреда
и обољења на раду јавља се организована делатност која има за циљ да применом низа
мера и активности обезбеди сигурне и здраве услове рада.
Велики технолошки и индустријски развој довео је до укупног напретка човечанства, али
и до све већег ширења постојећих и појаве нових опасности по живот и здравље
запослених. Истовремено јача свест људи да се на организован начин, путем оснивања
разних организација, покрета и удружења, супротставе ширењу опасности на раду и да се
5
путем активности међународних организација и државних органа, доношењем правних
прописа, успостави и уреди систем заштите на раду.
Због изузетног хуманог, социјалног и економског значаја, БЗР је почетком 20. века
постала предмет ширег интересовања међународне заједнице. У циљу побољшавања
положаја радника и доношења међународних одредби, које ће имати значајнији утицај на
национална законодавства, формирано је низ међународних организација, као што су:
Међународна организација рада (МОР), Светска здравствена организација (СЗО),
Међународна организација социјалног осигурања (МОСО), Европско удружење заштите
на раду и друге.
По документима Уједињених нација (УН), Светске здравствене организација (СЗО),
Међународне организације рада (МОР) и Европске уније (ЕУ) утемељено је становиште да
БЗР спада у највеће вредности сваког појединца и заједнице у целини. БЗР зато
представља један од најважнијих сектора рада и социјалне политике.
Безбедност и здравље на раду, према дефиницији Међународне организације рада (МОР),
је дисциплина која се бави унапређивањем услова рада и радне средине, превенцијом
повреда, професионалних обољења и болести у вези са радом, те заштитом и
унапређивањем здравља запослених.
БЗР је једно од основних права сваког радног човека, зато што једино безбедан рад и
здрава и безбедна радна средина омогућавају продуктиван рад и квалитетно психичко,
физичко и социјално стање запослених. БЗР обухвата права и дужности свих лица која се
по било ком основу налазе у радној средини. БЗР укључује и посебну заштиту одређених
категорија лица као што су: деца и омладина, жене, инвалиди, као и лица запослена у
одређеним делатностима на радним местима са повећаним ризиком по безбедност и
здравље.
За појединца БЗР омогућава физичку, моралну и социјалну добробит на раду, а за
заједницу повећање квалитета рада и смањивање социјалних и економских трошкова због
спречавања незгода на раду и професионалних обољења. БЗР је заснована на
превентивном приступу спречавања незгода на раду кроз предвиђање, контролу и
елиминацију ризика. Основно оруђе за ефикасност БЗР је постојање потпуног
законодавног основа којим су прописане мере за спровођење и унапређење БЗР.
