Универзитет„Унион-Никола Тесла“
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО,БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“-НИШ
Смер:Право и безбедност
СЕМИНАРСКИ РАД
-Кризни менаџмент -
БЕЗБЕДНОСТ КАО ДРУСТВЕНА ПОЈАВА
Ментор:
Студент:
Проф. Милутин Милутиновић
Милан Илић пб-23-п/14/
Асистент:
Ненад Живковић
Ниш, 2017
САДРЖАЈ
УВОД
.......................................................................................................................
3
1. ПОЈАМ,ВРСТЕ И ДЕФИНИЦИЈ БЕЗБЕДНОСТИ
………....
4
2.ТЕОРИЈА БЕЗБЕДНОСТИ
...................................................................
7
3.ЗНАЧЕЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ У САВРЕМЕНОМ ДРУСТВЕНОМ
КОНТЕКСТУ
.......................................................................................................
9
4.НАСТАНАК И РАЗВОЈ БЕЗБЕДНОСТИ КАО ДРУСТВЕНЕ
ПОЈАВЕ
.................................................................................................................
10
ЗАКЉУЧАК
......................................................................................................
11
ЛИТЕРАТУРА
.................................................................................................
12
1.ПОЈАМ,ВРСТЕ И ДЕФИНИЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Појам безбедности у објективном смислу представља одсуство претњи по
усвојене вредности, док у субјективном значењу представља одсуство страха од тога да
ће дате вредности бити угрожене. У односу на ниво на коме се налази вредност која се
жели заштитити, односно на којој се налази референтни објекат безбедности,
разликујемо:
- људску
- државну
- регионалну
- међународну или глобалну безбедност.
Безбедност се традиционално, и у теорији и у пракси, везује за
суверену државу као за главни субјекат, али и објекат безбедности, и за њен монопол
над легитимном применом физичке и, изнад свега, војне силе. У српском језику се у
политичком говору често прави разлика између појма јавне безбедности (стање у коме
су искључени против правни акти) и појма државне безбедности (одсуство претњи по
уставни поредак, политичку независност, територијални интегритет и целовитост
државе). Међутим, у последњих пар деценија дошло је до критичког преиспитивања
оваквог, војног и државоцентричног приступа безбедности, што је довело до
проширења његовог значења на невојне области, попут политике, економије, друштва
итд. Отуда и савремено разликовање појмова тврде, војне безбедности и меке, невојне
безбедности. У односу на извор претње, често се прави разлика
између унутрашње и спољне безбедности. По тој логици, за унутрашњу безбедност
задужена је полиција, за спољну безбедност задужена је војска док су и за једно и за
друго задужене обавештајне службе. Међутим, због процеса глобализације губи се
јасна разлика између унутрашње и спољне области, па је све мање претњи које на овај
начин могу бити дефинисане. Такође, глобализација и крај хладног рата довели су до
све интензивније приватизације безбедности, односно до настанка приватних војних,
безбедносних и обавештајних компанија.
У време првог и другог таласа глобализације тумачен је искључиво као војни појам, а
главни субјект и објект била је суверена држава. По највећем броју истразивача
безбедност је у овом периоду одређивана као “објективно стање”, “субјективно
осећање” или “уверење”, те је безбедност одређивана као стање када нема претњи
усвојеним вредностима.
Националне државе су, полазећи од оваквог схватања безбедности, само
увећањем властите војне моћи или приступањем одговарајућим савезима настојале да
