UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
FAKULTET ZA EKONOMIJU I INZENJERSKI MENADZMENT
Predmet: Bezbednost saobraćaja
SEMINARSKI RAD
TEMA: IZRAČUNAVANJE BRIZINA U SAOBRAĆAJNIM
NEZGODAMA
Mentor: Student:
Prof. Miodrag Tojagić Tatjana Jokić CA 486/2018
2
Novi Sad, 2020. godina
SADR
Ž
AJ
1.UVOD..........................................................................................................................................3
2.
METODE ZA IZRAČUNAVANJE BRZINE
2.1
Mogućnosti za određivanje brzine
3. UTVRDJIVANJE DUŽINE TRAGOVA KOČENJE……..........................10
4.IZRAČUNAVANJE POČETNE BRZINE VOZILA NA OSNOVU PUTA KOČENJA I
VREMENA KOČENJA......................................12
4. MINI KRUŽNE RASKRSNICE
...............................................................................................13
4.1
Projektovsnje
mini kružnih raskrsnica ......................................................................14
5.KRUŽNE RASKRSNICE SASPIRALNIM KRUŽNIM TOKOM
......................................17
6.
MONTAŽNE KRUŽNE RASKRSNICE.................................................................................19
7.
ZAKLJUCAK...........................................................................................................................22
8.LITERATURA.........................................................................................................................28
4
2. METODE ZA IZRAČUNAVANJE BRZINE
Postoji veći broj metoda za izračunavanje brzine koje se zasnivaju na:
tragovima kočenja, blokiranja i drugim tragovima guma na putu,
daljini odbacivanja (pešaka, komadića razbijenog stakla fara ili
vetrobrana i dr.),
ocenjivanju, merenju ili registrovanju podataka,
analizi oštećenja vozila i objekata na putu,
metode izračunavanja impulsa, tj. energije izgubljene u toku sudara I dr.
Sve vrednosti izračunate brzine u zavisnosti su, od korišćenih metoda, manje ili više
tolerantne. Ukoliko se brzina izračunava pomoću više metoda onda je moguće polje
tolerancije suziti na određeni interval ili dobijeni rezultat tumačenja.
5
2.1 Mogućnosti za određivanje brzine
Saobraćajna pravila određuju brzinu na pojedinim putevima za određenu vrstu vo-zila odnosno za
pojedine učesnike u saobraćaju u različitim okolnostima i saobraćajnim situacijama. Propisana je
obaveza kretanja u granici dozvoljene brzine, ali uvek i samo prilagođenom postojećim situacijama
na putu, tako da se vozilo može blagovremeno zaustaviti pred svakom preprekom čija se pojava
može očekivati i predvideti. Uopšteno posmatrano, vozač sme da vozi u granici dozvoljene brzine,
samo ako mu ta brzina o-bezbeđuje sigurno vladanje vozilom. Ako on tako ne postupa i ako izazove
nezgodu, prvo što se istražuje kod učesnika nezgode je brzina kojom se vozilo kretalo neposredno
pre nezgode. U određenim okolnostima, i u povoljnim putnim i vremenskim prilikama brzina se
ograničava prema saobraćajnim pravilima, npr. a sva vozila u naseljenom mestu na 60 km/h. Kada
postoji sumnja da je u nezgodi učesnik u saobraćaju vozio svoje vozilo neodgovarajućim
(neprilagođenim i nebezbednim) ili nedozvoljenom brzinom (prekoračio je dozvoljenu brzinu),
saobraćajni stručnjak može brzinu neposredno pre nezgode da odredi (izračuna je primenom
određenih metoda i postupaka).
Pri rekonstrukciji saobraćajnih nezgoda, značajno je pravilno određivanje brzine automobila.
Praktično ni jedna nezgoda ne može biti objektivno rekonstruisana ako je ovaj parametar
neizvestan, a tada se ne mogu ustanoviti ni pravi uzroci nezgode niti se može obaviti njeno
veštačenje. U određenim situacijama brzina vozila ne mora da bude u uzročnoj vezi sa nastalom
nezgodom ali može biti od uticaja na težinu i posledice nezgode. Nezgoda može biti prouzrokovana
i pri vožnji u granicama dozvoljene brzine ako vozač na pojavu opasnosti ne reaguje ili kasni u
reagovanju
