TEMA: BEZBEDNOST DRUMSKOG
SAOBRAĆAJA
PREDMET: BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
STUDIJSKI POGRAM: BEZBEDNOST I KRIMINALISTIKA
Profesor: Tihomir Đurić Student: Aleksandar Dimitrijević
Asistent : Rade Bogojević
br.indeksa 139/13
1. Ljudski faktor u drumskom saobraćaju
2.1. Faktori relevantni za ponašanje čoveka u saobraćaju
Da bi objasnili ponašanje čoveka u saobraćaju i odgovorili bar delimično na ova složena pitanja
potrebno obuhvatiti ličnost čoveka i utvrditi uticaj na ponašanje u saobraćaju, a posebno uticaj:
Strukture ličnosti ( organizacija osobina, temperament i osobine temperamenta, karekter i
karakterne osobine, senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti i dr.);
Dinamike ličnosti ( biološki i socijalni motivi, sklonosti, navike, telesne karakteristike,
stavovi, predrasude, interesi, sposobnost prilagođavanja i dr.);
Doba života ( starost );
Pola;
Socijalno-demografskih obeležja ( mesto rođenja i prebivalište, školska sprema,
zanimanje, bračno stanje, odnosi u porodici, radni status, međuljudske odnose u radnoj
sredini i dr. );
Alkohola i drugih opojnih sredstava;
Umora;
Bolesti;
Medikamenata;
Invalidnosti;
Nedovoljnog znanja i veštine za upravljanje vozilom;
Nedovoljnog iskustva ( saobraćajna zrelost );
Ishrane;
Pušenja;
Ostalih stanja i svojstava
Faktori ( karakteristike, obeležja, sposobnosti, osobine ) kod čoveka relevantni za ponašanje u
saobraćaju nisu konstantni nego se menjaju samo neki brže a neki sporije. Sa aspekta uspeha sa
kojim čovek učestvuje u saobraćaju značajne su promene po sledećim kriterijumima:
Po kriterijumu podložnosti promenama
Stabilne faktore ( karakteristike ), koji su duže vreme nepromenjeni ( psihofizičke,
psihičke i telesne karakteristike, defekti koji onemogućavaju siguran rad, neke
karakteristike ličnosti itd. ).
Vremenski zavisne faktore, podložne menjanju ( doba starosti, nivo obrazovanja,
iskustvo i dr. ).
Kratkotrajni faktori, podložni stalnim promenama ( pažnja, koncentracija, raspoloženje,
motivacija i dr. ).
4
1. Po kriterijumu kvaliteta učinka
Karakteristike čoveka se menjaju tako što se neki poboljšavaju dok u isto vreme kvalitet drugih
opada. Kod nekih faktora kvalitet se jedno vreme poboljšava da bi kasnije kod istih tih faktora
opadao. Npr. sa godinama iskustvo koje se stiče u saobraćaju deluje delotvorno dok u isto vreme
sa starošću psihofizičke sposobnosti čoveka opadaju. Kako će se to odraziti na ponašanje u
saobraćaju zavisi od mogućnosti kompenzacije, odnosno da li faktori koji dobijaju na kvalitetu
mogu kompenzirati gubitak koji je nastao kod drugih faktora.
2. Zahtevi savremenog saobraćaja i psihofizičke sposobnosti čoveka
Učešče u savremenom saobraćaju, naročito upravljanje motornim vozilom, postavlja relativno
visoke zahteve pred čoveka, odnosno njegove psihofizičke sposobnosti. U krajnjoj liniji ovi
zahtevi su posledica naučno-tehnološke revolucije koja pored svog unutrašnjeg, tehnološkog ima
i svoj spoljni društveni sadržaj i smisao. Ona, između ostalog zahteva da se i sam čovek menja-
prilagođava u svojoj organizovanosti i načinu mišljenja. Vreme u kom živimo karakteriše veoma
brz tempo života. Industrijalizacija, mehanizacija, saobraćaj, brzo se menjaju dobijajući nove
karakteristike. U toj silnoj dinamici i napretku nalazi se običan, prosečan čovek nemoćan da se u
potpunosti prilagodi novonastalim uslovima.
Razvitak ljudskih psihičkih i fizičkih sposobnosti je očito sporiji od razvitka njegovih tehničkih
sposobnosti. Radna sposobnost savremenog čoveka postala je neadekvatna radnoj sposobnosti
tehničkih sredstava kojima treba da rukuje. Zbog toga se o ovome, a o saobraćajnim nezgodama
posebno, ne može kvalifikovano raspravljati uz potpuno zanemarivanje biološkog hendikepa
savremenog čoveka. Humanizam kao etički stav kojeg prihvatamo obavezuje nas da vodimo
računa o prirodi čoveka kao vrednosti u svakom pojedincu.
U savremenom saobraćaju, sa postojećim prevoznim sredstvima, nivoom organizacije odvijanja,
regulisanja, obimom i načinom prezentiranja informacija učesnicima u saobraćaju, ljudske
sposobnosti dolaze u iskušenje. Čovek može tehnički usavršiti vozilo, izgraditi kvalitetnije i šire
puteve, poboljšati druge uslove za odvijanje saobraćaja, ali on ne može, preko određene granice,
usavršiti ( izmeniti ) svoje psihofizičke datosti. Ne može se mnogo učiniti da se preko određene
mere smanji vreme reagovanja, odnosno poboljša reakciona sposobnost, izmeni stanje usled
zaslepljenosti, straha itd. Tu priroda postavlja određene granice.
Zahtevi u savremenom saobraćaju nekad prevazilaze mogućnosti čoveka.Nesavršenost ljudske
prirode, njegov krvotok, čula, nervni sistem, već od same prirode nisu dorasli takvoj brzini, snazi
vozila i drugim brojnim zadacima koje treba u saobraćaju brzo rešavati. Istina, te zahteve nekad
povećava, tj. sam sebi nameće i sam čovek, jer ga npr. niko ne tera da vozi većom brzinom i da
za određeno vreme pređe neki put.
5
