OPIS RASKRSNICE
Raskrsnicu obrazuju sledeće ulice: Bulevar umetnosti i Milutina Milankovića. Lokacija je
izuzetno opterećena mrežom saobraćajnih tokova. Prilaz raskrsnici iz obe ulice je pod pravim
uglom. Najopterećeniji pristup raskrsnici je iz pravca Milutina Milankovića u oba smera, koji
ima jako dobro organizovan prolaz i veliki protok. Sama geometrija četvorokrake rasrsnice se
odlikuje simetrijom izuzev pravca 4, čija se krajnja desna traka “gubi-smiće” razdelnim ostrvom
pravca 3. Tokovi pešaka i vozila regulisani su odgovarajućom horizontalnom i vertikalnom
signalizacijom. Svi pesački tokovi regulisani horizontalnom signalizacijom-ucrtanim pešackim
prelazima kao i vertikalnom svetlosnom signalizicijom-dvobojnim semaforima kojima se
reguliše kretanja pešaka. Tokovi motornih vozila u zoni raskrsnice su razdvojeni na pravce
kretanja /leva skretanja, kretanja u pravcu i kretanja u pravcu sa desnim skretanjem/ po
saobraćajnim trakama oivičenim neisprekidanom linijom i strelicama za obavezan smer kretanja.
Leva skretanja i kretanja u pravcu su označena strelicama za jedan smer, dok su krajnje desne
trake /izuzev pravca 4/ namenjene istovremeno desnim skretanjima i kretanjima u pravcu zbog
cega su primenjene kombinovane strelice za oba kretanja. Takođe u horizontalnu signalizaciju
spadaju i ucrtane linije zaustavljanja za motorna vozila.
Sva pomenuta horizontalna signalizacija spada u uzdužnu horizontalnu signalizaciju
izuzev poslednje koja spada u poprečnu horizontalnu signalizaciju. Pored opisane horizontalne
signalizacije za regulisanje kretanja tokova motornih vozila koristi se i odgovarajuca vertikalna
saobracajn asignalizacija. Od vertikalnih saobracajnih znakova koristi se znak obaveznog
zaustavljanja II-2 /na pravcima 2 i 4 čime je prvenstvo prolaza odnosno prioritet dat pravcima 1 i
3 i koji imaju funkciju regulisanja saobracaja u slučaju ispada iz sistema svetlosnih saobraćajnih
signala/ kao i odgovarajući svetlosni saobraćajni znaci. Lako je uočiti da svetlosni saobraćajni
znaci na pravcima 2 i 4 istovremeno regulišu tokove vozila pravo i leva skretanja, dok na
pravcima 1 i 3 ti tokovi su regulisani posebnim svetlosnim semaforskim signalima. Tzv desna
skretanja su regulisana posebnim svetlosnim signalima-semaforima a na pravcu 3 postoji i
dodatno polje /dopunski svetlosni znak/ za uslovno desno skretanje.
Raskrsnicom prolaze različite vrste motornih vozila, najdominantnija vrsta motornih
vozila su putnički automobili. Raskrsnica je jako dobro regulisana svetlosnom signalizacijom, ali
u slučaju nestanka struje dolazi do velikih komflikata jer ima mnogo komfliktnih tačaka (koje su
objašnjene i prikazane na crtežu u naredim delovima ovog seminarskog rada). Na raskrsnici je
zastupljena odgovarajuća svetlosna signalizacija, a takođe vertikalna i horizontalna signalizacija.
U vršnom periodu na raskrsnici iz pravca Bulevara umetnosti pri skretanju levo dolazi do
nagomilavanja vozila zbog kratkog intervala svetlosne signalizacije.
VREMENSKA NERAVNOMERNOST PROTOKA VOZILA
Posmatrano hronološki po jednakim vremenskim jedinicama na preseku (lokalno
posmatranje) ili odseku puta (na "n" preseka duž odseka) u stvarnim uslovima, protok vozila je
promenljiva veličina uslovljena brojnim faktorima, koji su takođe po svom karakteru
promenljivi.
Karakteristika vremenske neravnomernosti saobraćajnih tokova predstavlja u znatnoj
meri i posledicu prirode nastajanja potreba za prostornim premeštanjem ljudi i dobara u procesu
društvenih i privrednih aktivnosti na uticajnom području posmatrane mreže. Neravnomernost
protoka vozila na nekom delu mreže može biti izazvana i nekim poremećajima na mreži kao što
su, na primer, uska grla, vremenske i klimatske neprilike i sl., što znači da pojedini faktori koji
utiču na neravnomernost protoka imaju karakter slučajnih promenljivih.
Zbog velikog značaja neravnomernosti protoka vozila, za praktične odluke u procesu
planiranja drumskih saobraćajnica, još od ranih faza razvoja motorizacije, napori stručnjaka bili
su usmereni ka što boljemupoznavanju sa zakonitostima vremenske neravnomernosti protoka
vozila. Na današnjem nivou razvijenosti teorije saobraćajnog toka definisane su opšte zakonitosti
vremenske neravnomernosti protoka vozila. Saznanje tih zakonitosti su iskorišćena u definisanju
odgovarajućih kriterijuma koji se praktično koriste u planiranju i projektovanju mreže, kao i u
eksploataciji mreže. Sva dosadašnja uopštavanja zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka
vozila vršena su polazeći od dva stanovišta, i to:
1. Da se zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila iskažu po određenim
vremenskim jedinicama i periodima preko kojih se te zakonitosti indirektno mogu
dovoditi u vezu sa uzročnicima,tj. sa cikličnostima u nastajanju zahteva za prevozom
ljudi i dobara.
2. Da se iznađu odgovarajući matematički modeli pomoću raspodele verovatnoća slučajnih
promenljivih.
Za potrebe prakse od posebnog značaja su karakteristike vremenske neravnomernosti
protoka vozila, koje su određenoj meri povezane sa cikličnostima u nastajanju zahteva za prevoz
ljudi i dobara. Zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila sa ovog gledišta iskazuju
se kroz:
a) Časovnu neravnomernost u periodu jednog dana (24 časa)
b) Časovnu neravnomernost u periodu cele godine (8760 časova)
c) Dnevnu neravnomernost u periodu sedmice (7 dana)
d) Dnevnu neravomernost u periodu meseca
e) Dnevnu neravnoomernost u periodu cele godine
f) Mesečnu neravnomernost u periodu cele godine
