1.2. Drumski saobraćaj
1.2.1. Istorijat drumskog saobraćaja
Najstarija drumska prevozna sredstva bili su račvasta grana i grana ispod koje su
poturene oblice. Oko 3.250 godine pre naše ere, u Mesopotamiji, počela je upotreba točka i
konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je točak) i prva kolica sa
točkovima. Zaprežno vozilo, jahaća i tovarna životinja bili su dominantni u drumskom
saobraćaju do sredine 20. veka.
Prvi putevi u drumskom saobraćaju su bile utabane staze. U antičkom vremenu grade se
putevi sa tvrdom podlogom. Rimska država je posebno mnogo pažnje posvećivala gradnji
kvalitetnih puteva. Znatno kasnije je započeta izgradnja klasične kaldrme koja se postavljala
direktno na zemlju. Škotski inženjer Džon Mak Adam je pronašao (početkom 19. veka)
makadam koji se i danas sreće. Od 1837. u SAD se grade drveni putevi (popločani krupnim
drvenim kockama). Ulice u centru Beograda su bile popločane drvenim kockama sve do1950.
Početkom 20. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom), a zatim i
od asfalta i betona.
1.2.2. Karakteristike drumskog saobraćaja
Pozitivne karakteristike drumskog saobraćaja su:
1. Drumski saobraćaj je najmasovniji vid saobraćaja; u razvijenim zemljama je ovaj vid
saobraćaja po obimu raspoloživih sredstava veći od svih ostalih vidova saobraćaja;
2. Drumski saobraćaj je u mogućnosti da bez pretovara prevozi proizvode od mesta
proizvodnje do mesta potrošnje za relativno kratko vreme;
3. Angažovanje sredstava i ljudstva je malo,tako da je na srednjim i kraćim rastojanjima ovaj
vid transporta jeftiniji od železničkog;
4. Drumski saobraćaj je u mogućnosti da poveže sva mesta bez obzira na njihovu udaljenost;
5. Drumski saobracaj na kraćim relacijama nudi veću udobnost prevoza od ostalih vidova
saobraćaja;
6. Drumski saobraćaj utiče na razvoj privrede u celini, a posebno poljoprivrede i turizma;
7. Drumski saobraćaj je veoma značajan za potrebe opštenarodne odbrane.
3
