SEMINARSKI RAD
TEMA: BEZBEDNOSNA KULTURA U PREVENCIJI
Predmet: PREVENCIJA KRIMINALITETA
Profesor: Student:
BANJA LUKA
SADRŽAJ
Uvod………………………………………………………….…......……….3
1. Bezbednosna kultura ...........................………………….…................4-5
1.1. Pojmovno određenje bezbednosne kulture....................................6
2. Prevencija……………………………………………………….....…..….7
3. Bezbednosna kultura u prevenciji……………………………...…….......9
Zaključak ………………………………………………………..…....……10
Literatura..................................................................................................11
2
1. Bezbednosna kultura
Pod bezbednosnom kulturoma se može podrazumevati bezbednosna aktivnost koja
izrazava spremnost delovanja i ponašanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i
u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima. Ogleda se u prepoznavanju opasnosti,
reagovanju na njih izbegavanjem opasnosti, otklanjanjem opasnosti ili upućivanjem na one
subjekte koji će profesionalno reagovati i sačuvati ugrožene vrednosti.Bezbednosna kultura
ima svoje unutrašnje i spoljašnje manifestacije. Unutrašnje se odnose na pomisljanje
bezbednosti, a spolašnje na ponašanje u bezbednosti, kao i odnos i pristup bebednosti, pod
čim se pre svega misli na spremnost i sposobnost da se, bilo materijalno bilo duhovno,
odgovori na izazove i pretnje. Kako kultura oblikuje nacionalnu bezbednost, najbolje se
vidi kroz ponašanje države u međunarodnim odnosima i u skaldu sa tim, ostvarivanjem
takve pozicije sa koje može značajno uticati na druge države na međunarodnoj sceni. Kada
se posmatra/analizira ova sfera delovanja kulture prepoznaju se dakle, tri područija/oblasti
gde ona često pronalazi upotrebu u međunarodnim odnosima i to u srodna polja političke,
strateške i organizacione kulture.
Za razliku od političke, strateške i organizacione kulture, bezbednosna kultura, treba da
omogući da se utvrde neka ponašanja u bezbednosti, u sistemu kao celini, njegovim
pojedinim delovima unutar posebnih grupacija (subkultura), kao i na ključnim tačkama
bezbednosne inicijative i odlucivanja na nivou države ili nekog drugog entiteta. Kultura i
pravila ponašanja u bezbednosti se menjaju, razvijaju i uslovljavaju u skladu sa promenom
uloge države i sa promenom bezbednosnog prostora/ambijenta unutar ili izvan državnog
prostora/teritorije.
Bezbednost i kultura su kategorije koje se nužno dopunjuju i grade određen odnos
međuzavisnosti. Ako se kultura definiše kao skup univerzalnih vrednosti na osnovu kojih
čovek određuje svoj položaj u društvu i svetu, bezbednost kao zaštita i zaštićenost tih
vrednosti, jasne su njihova povezanost i uslovljenost. Generalno, bezbenosna kultura je
ponašanje kojim se stvara bezbednost ili doprinosi bezbednosti, odnosno ponašanje kojim
se ne ugrožava ili ne doprinosi ugrožavanju bezbednosti. Konkretnije bezbednosna kultura
je skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti, ispoljenih kao
ponašanje i proces, o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih, nacionalnih i
međunarodnih vrednosti od svih izvora, oblika i nosliaca ugrožavanja bez obzira na mesto
ili vreme njihovog ispoljavanja
¹
. U odnosu na poreklo i na nosioce, bezbednosna kultura
moze da se podeli na individualnu, masovnu i profesionalnu.
Individualna je bezbednosna kultura pojedinca, odnosno mikrokolektiva poput
porodice, susedstva. Stiče se u porodici, a razvija i izgrađuje kroz proces edukacije i
samoedukacije. Njena osnovna funkcija je zaštita sopstvenih (ko se sam čuva,i Bog ga
čuva), ali i individualnih, porodičnih i vrednosti lica iz neposrednog okruženja i društva.
1
Masovna bezbednosna kultura je rezultat bezbednosne kulture društva, i njen “prosek”
je jedno od bitnih obeležja kulture, mentaliteta i identiteta nacije. Po njoj se društva
određuju kao manje ili više bezbednosno (samo)odgovorna.
1
Stajić, Lj.; Mijalković, S; Stanarević, S.: Bezbednosna kultura, str. 29-30: Centar za civilno-vojne
odnose
4
