45
BEZBEDNOST DRUMSKOG SAOBRAĆAJA KAO FAKTOR
RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE
Gordana Dobrivojević
Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije
[email protected]
Zorica Kojčin
Ministarsto unutrasnjih poslova Republike Srbije
[email protected]
Mato Žarković
Ministarsto unutrasnjih poslova Republike Srbije
[email protected]
Apstrakt
Savremeni turizam se smatra najvećom izvoznom industrijom. Prihodi koje ostva
-
ruje turistički sektor u svetu, naveli su mnoge države da u ovoj uslužnoj delatnosti
potraže mogućnost povećanja neto deviznog prihoda i zaposlenosti stanovništva.
Jedan od značajnih preduslova za razvoj turizma je i bezbednost drumskog sao
-
braća i prateće infrastrukture. Iako je razvoj avio saobraćaja omogućio ekspanziju
turizma i dostupnost dalekih destinacija, za putovanja u zemlje okruženja, ali i za
putovanja po dalekim destinacionionim zemljama, drumski je saobraćaj i dalje ima
izuzetan značaj. Kvalitetna putna mreža, prateća infrastruktura, saobraćajna i tu
-
ristička signalizacija, predstavljaju jedan od prvih relevantnih elemenata koji za
-
pažaju, kako putnici koji su u tranzitu, tako i turisti koji su se opredelili za konkret
-
nu turističku destinaciju, a koji konkretnoj destinaciji može da obezbedi značajnju
komparativnu prednost u odnosu na druge. S druge strane, brojne okolnosti koje
stvaraju povećane rizike po sve učesnike u drumskom saobraćaju, a po turiste u
još većoj meri, umanjuju konkurentnost inače atraktivnih turističkih destinacija. S
obzirom da razvoj turizma utiče na mnoge sfere ekonomskog razvoja, turističke
kompanije i vlade zemalja koje u ovoj uslužnoj delatnosti vide mogućnost ekonom
-
skog razvoja, nastoje da urade što je moguće više kako bi drumski saobraćaj učini
-
le bezbednijim za sve, pa i za turiste. U ovom radu sagledaćemo značaj i uzajamnu
povezanost bezbednosti drumskog saobraćaja i razvoja turizma uz poseban osvrt
na stanje u Republici Srbiji.
Ključne reči:
bezbednost, drumski saobraćaj, razvoj turizma, Srbija
46
uvod
Jedan od preduslova za privredni razvoj svake zemlje, privlačenje stranih
investicija i njenu konkurentnost na globalnom tržištu je i postojanje kva-
litetne saobraćajne infrastrukture. Takve koja, pored ostalog, obezbeđuje
snabdevanje proizvodnje potrebnim sirovinama, snabdevanje tržišta, izvoz
roba, ali i bezbednost putnika, dostupnost turističkih destinacija, a time i
razvoj turizma.
Tokom proteklih šest decenija, savremeni turizam postao je najveća i najbr-
že rastuća industrija. Prihodi koje je međunarodni turizam ostvario u 2011.
godini dostigli su 1.030 mld. USD (740 mld EUR). Ovi prihodi su odnosu
na 927 mld USD (699 mld. EUR), koliko su iznosili u 2010. godini, uvećani
za 3,9%. Uprkos povremenim kriznim okolnostima, broj međunarodnih do-
lazaka kontinuirano je rastao i u odnosu na 277 miliona dolazaka koliko je
beležio u 1980. godini, dostigao je 983 miliona u 2011 (UNWTO, 2012:2).
U savremenom turizmu, 77% svih putovanja realizuje se kroz drumski sa-
obraćaj.
1
Njegovo dominantno učešće zasniva se, pre svega, na predno-
stima koje se manifestuju kroz lako dostizanje najvećeg broja željenih de-
stinacija (fleksibilnost, cena i nezavisnost). Turisti se često opredeljuju i za
iznajmljivanje automobila na odabranoj destinaciji, kako bi je bolje upoznali.
Zbog ovakvih potreba, nastale su i mnogobrojne kompanije širom sveta
koje se bave iznajmljivanjem vozila. Pored individualnih putovanja, drumski
saobraćaj je zastupljen i kao komponenta masovnog turizma. Komfornim
autobuskim prevozom organizuju se kružne ture po regionu, zemlji, ali i
upoznaju atrakcije lokalnih destinacija.
Ukoliko zemlja po svom geografskom položaju ima tranzitni karakter i kva-
litetnu saobraćajnu infrastrukturu pruža joj se mogućnost da kroz putarine
i pružanje usluga u objektima duž koridora, kroz potrošnju stranih turista,
ostvari „nevidljivi izvoz“ i prihod lokalnim opštinama.
Republiku Srbiju odlikuje povoljan geografsko saobraćajni položaj. Preko
Srbije se ostvaruje i najkraća kopnena veza između Evrope i Azije, odno-
sno Bliskog Istoka.
DRUMSKI SOBRAćAJ
Drumski saobraćaj se određuje kao organizovano kretanje vozila saobra-
ćajnim putevima. U ovoj definiciji sadržani su svi osnovni elementi drum-
skog saobraćaja: prevozno sredstvo, saobraćajni put i organizovanost (Li-
povac, 2008:4). Kao i drugi vidovi saobraćaja, drumski saobraćaj ima niz
1
http://people.hofstra.edu/geotrans/eng/ch7en/appl7en/ch7a3en.html, datum pristupa
23.04.2013.
48
se ogleda u mogućnosti, odnosno verovatnoći, vršenja saobraćajnih aktiv-
nosti bez negativnih posledica po život i zdravlje svih učensika u saobra-
ćaju. U pitanju je društveni fenomen kojim se može upravljati, a sve u cilju
odvijanja saobraćaja uz što manje negativnih efekata.
Osnovni zadatak bezbednosti saobraćaja je da odgovori na pitanje: Kako
saobraćati uz što manje negativnih efekata. Gledano kroz prizmu saobra-
ćajnih nezgoda, moguće je razlikovati dva pristupa bezbednosti saobraćaja
(Lipovac, 2008:4):
– Aktivna bezbednost saobraćaja. Odnosi se na sprečavanje nastan-
ka saobraćajnih nezgoda, odnosno na smanjenje verovatnoće da se
desi nezgoda. Preduzete mere imaju za cilj smanjenje broja saobra-
ćajnih nezgoda.
– Pasivna bezbednost saobraćaja. Odnosi se na smanjivanje štetnih
posledica saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile. Preduzetim me-
rama se ne utiče na smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, već na
smanjenje šansi da posledice nezgode budu veće.
FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAćAJA
Kao osnovni faktori bezbednosti drumskog saobraćaja izdvajaju se čo-
vek, vozilo, put i okruženje. Nema sumnje da je čovek najznačajniji faktor
bezbednosti drumskog saobraćaja. O uticaju čoveka na aktivnu i pasivnu
bezbednost može se govoriti i kroz analizu njegovih različitih aspekata
(pol, sposobnosti, znanja, stavovi, ponašanje...), pa i sledećih (Lipovac,
2008:105):
a) Pol – žene bolje shvataju opasnost i manje su sklone rizicima, čine
manje prekršaja, poštuju ograničenje brzine, ne prolaze kroz crveno,
ne voze agresivno niti pod uticajem alkohola (stavovi i ponašanje su ti
koji doprinose smanjenju rizika kod žena, a ne znanje i sposobnost).
b) Sposobnosti (urođene ili stečene mogućnosti da se neposredo izvedu
telesne i mentalne aktivnosti sa valjanim ishodom) - za bezbednost
saobraćaja posebno su važne senzorne sposobnosti, a medju njima,
kao najznačajnije, izdvajaju se one koje se vezuju za čulo vida (preko
90% najznačajnijih informacija za učešće u saobraćaju opaža se čulom
vida, a posebno su važni oštrina vida, vidno polje, periferni vid itd.)
c) Znanje (obrazovanje i obuka) – za bezbedno učešće u saobraćaju
potreban je određeni minimum znanja i poštovanja saobraćajnih pro-
pisa. Nedostatak takvog minimuma povećava rizik učešća u saobra-
ćajnim nezgodama.
d) Stavovi - imaju veći uticaj nego znanja na bezbednost saobraćaja.
Zbog toga se ulažu veliki napori kako bi se izgradili i ukorenili isprav-
49
ni stavovi o bezbednosti saobraćaja. Posebno su značajni stavovi o
veličini rizika u saobraćaju, o mogućnosti upravljanja bezbednošću
saobraćaja, o ličnoj i društvenoj odgovornosti za bezbednost saobra-
ćaja, o značaju poštovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u
saobraćaju itd.
e) Iskustvo - ukupno životno, a posebno iskustvo u saobraćaju značaj-
no utiče na rizik saobraćajne nezgode. Istraživanja su pokazala da
iskusniji vozači manje učestvuju u saobraćajnim nezgodama, a to nas
dovodi do zaključka da vozačko iskustvo smanjuje rizik učešća u sa-
obraćajnim nezgodama.
f) Ponašanje - ponašanje učesnika u saobraćaju, a posebno poštovanje
propisa, bitno utiču na bezbednost saobraćaja. Posebno je opasno
značajno prekoračenje ograničenja brzine, nepoštovanje svetlosnih
signala (prolazak na crveno svetlo), preticanje na mestima zabrana
i u opasnim situacijama, nepoštovanje prvenstva prolaza, nedržanje
bezbednog odstojanja između vozila, nekorišćenje zaštitne opreme.
g) Vožnja pod uticajem alkohola – dejstvo alkohola, slabi oštrinu vida,
produžava vreme reakcije, slabi koordinaciju i preciznost pokreta,
slabi pažnja, povečava samouverenost, slabi kritičnost i utiče na rast
sklonosti ka rizicima.
h) Umor - Upravljanje vozilom zahteva stalnu pažnju i koncentraciju.
Umor dovodi do češćih grešaka u vožnji, slabi opažanje i procene
situacije, ometa precizne i koordinirane pokrete, produžava vreme re-
agovanja itd.
Drugi faktor bezbednosti drumskog saobraćaja je vozilo. Elementi vozila
koji utiču na bezbednost saobraćaja su:
a) Masa vozila - masa vozila presudno utiče na posledice saobraćajne
nezgode (u slučaju sudara dva vozila vozač i putnici u koji se nalaze
u lakšem vozilu imaju veći rizik od povreda i smrti).
b) Konstrukcija vozila - savremena vozila se konstruišu tako da se što
bezbednije apsorbuje velika količina energije pri sudaru (duža vozila i
vozila sa boljom konstrukcijom štite vozače i putnike od povreda, čak
i pri snažnim sudarima).
c) Oprema vozila – najznačajnija oprema vozila za bezbednost saobra-
ćaja su sigurnosti pojasevi, vazdušni jastuci i nasloni za glavu.
Elementi puta koji utiču na bezbednost saobraćaja su:
a) Prosečan broj priključnih puteva (raskrsnica) - broj nezgoda raste sa
porastom broja raskrsnica po kilometru puta. Ovo je logično, jer svaka
raskrsnica predstavlja veći broj opasnih situacija koji se mogu realizo-
vati u nezgodu.
