Uvod
Bezbednost saobraćaja odnosi se na saobraćaj i saobraćajnu delatnost.Saobraćajna
delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saopštenja.Saobraćajna
delatnost je postala posebno značajna za čoveka, sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlađe
kameno doba).Naime, tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto veće
količine hrane, značajnog broja ljudi, odnosno saopštenja..Pojavila se potreba
za ,,saobraćajem“- za saobraćajnom delatnošću.Zato se pojava saobraćajne delatnosti vezuje
za mlađe kameno doba – neolit.
Pronalazak vatre je omogućio veću pokretljivost ljudi i nomadski život i u hladnijim
predelima.Pojava zemljoradnje uvećala je potrebe za saobraćajem.Porasle su količine dobara
koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja, sada se prevoze i proizvodi
zemljoradnje.Sa druge strane. Porasla su i rastojanja prevoza, jer su se ljudi nastanjivali na
duže vreme oko mesta proizvodnje.
Saobraćaj nije isto što i saobraćajna delatnost i može se definisati na različite
načine.Saobraćaj je samostalna ljudska delatnost čiji je cilj promena položaja ljudi, stvari ili
saopštenja.Saobraćaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treće velike podele
rada.Danas sve češće govori o transportnoj (saobraćajnoj) industriji (privredi), čime se skreće
pažnja na ekonomski smisao saobraćaja.
Saobraćaj je organizovano kretanje saobraćajnih jedinica saobraćajnim putevima.U ovoj
definiciji sadržani su osnovni elementi saobraćaja: saobraćajni put, saobraćajna sredstva i
organizovanost (uređenost).Saobraćajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraćaj.
U drumskom saobraćaju to su drumska prevozna sredstva - vozila, u železničkom saobraćaju
to su lokomotive i železnička kola – vagoni, u vazdušnom saobraćaju to su avioni, letelice i
baloni, a u vodnom saobraćaju to su brodovi, čamci i druga plovila.
Saobraćajni put je deo prostora koji se, prvenstveno, koristi za kretanje saobraćajnih
sredstava.To su magistralni, regionalni i lokalni putevi (drumski saobraćaj).
Saobraćaj je
jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog životnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i
saobraćaj), čiji je cilj povezivanje ostalih funkcija,(uz što manje efekte).Dakle, saobraćaj je
egzistencijalna funkcija.Bez saobraćaja nije moguće funkcionisanje i trajan opstanak
životnog prostora.Saobraćaj nije sam sebi cilj.
2
Saobraćaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od
važnijih elemenata ovog razvoja.Međutim, štetne posledice saobraćaja prete da omalovaže i
znatno umanje koristi od saobraćaja.Kao najznačajnije štetne posledice saobraćaja danas se
ističu: zagađivanje okolinom bukom, zagađivanje okoline izduvnim gasovima i otpadnim
materijama, iscrpljivanje prirodnih resursa, nastradali u saobraćajnim nezgodama(lakše i teže
povređeni i poginuli), materijalne štete, gubici i troškovi saobraćajnih nezgoda i socijalno
zagađivanje međuljudskih odnosa izazvano saobraćajem, a posebno saobraćajnim
nezgodama.Bezbednost saobraćaja je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem štetnih
posledica saobraćaja i metodama njihovog smanjivanja.
Aktivna bezbednost saobraćaja odnosi se na sprečavanje nastanka saobraćajnih nezgoda,
tj smanjivanje rizika (verovatnoće) da se desi nezgoda.Merama aktivne bezbednosti
saobraćaja postiže se smanjivanje broja saobraćajnih nezgoda.Pasivna bezbednost saobraćaja
se odnosi na smanjivanje štetnih posledica saobraćanih nezgoda koje su se dogodile.Dakle,
cilj pasivne bezbednosti saobraćaja nije smanjivanje broja nezgoda, već smanjivanje šansi da
posledice nezgode budu veće.Pasivna bezbednost saobraćaja dolazi do izražaja onda kada se
dogodi saobraćajna nezgoda.Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i
pasivne bezbednosti saobraćaja smanjuje se broj nezgoda i veličina njihovih posledica.
Drumska vozila se kreću hrapavim površinama, a njihovi točkovi su hrapavi.Veliki
koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veće nego u vodnom
saobraćaju i 3,4puta veće nego u šinskom saobraćaju).Sa druge strane, vozne jedinice se
kreću nezavisno.Iz ovih osobina proističe niz prednosti i nedostataka drumskog saobraćaja:
drumski saobraćaj je pravi transport ,,od vrata do vrata“.Najčešće ne zahteva
presedanje, već, u kombinaciji sa pešačenjem, zadovoljava potrebe za putovanjem,
drumski saobraćaj je vrlo elastičan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuđena mreža
drumskih puteva), u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobraćaju) i
u pogledu korisnika (praktično svaki čovek može biti korisnik bilo kao vozač,
biciklista, gonič stoke, pešak itd.),
drumski saobraćaj je prilagodljiv korisniku u pogledu količine prevoza, vremena
polaska, mesta polaska, putanje, mesta dopreme, brzine kretanja itd,
3
Evropska Unija, pa i druge evropske države sve više koordiniraju svoje saobraćajne
politike, tako da se mogu definisati osnovni elementi saobraćajne politike koje su opšte
prihvaćeni u Evropi.Opšti cilj globalne saobraćajne politike je razvoj saobraćajnog sistema, a
ne pojedinih vidova i grana saobraćaja.Države obezbeđuju društveno racionalnu koordinaciju
i usmeravanje prevoza, a prevoz se realizuje po principu slobodnog izbora saobraćajnog
sredstva od strane korisnika.Društvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobraćaja
(po vrsti i obimu).Ovi problemi nisu imali isti značaj, nisu bili na isti način tretirani, niti su na
isti način rešavani.Razvijene države su ranije imale problem, ranije su shvatile prirodu i
težinu problema bezbednosti saobraćaja, te ranije pristupile njegovom rešavanju.Čovečanstvo
je prošlo nekoliko faza u rešavanju problema bezbednosti saobraćaja.Mada se ove faze mogu
različito definisati, za naše potrebe, izdvojićemo četiri osnovne faze razvoja teorijske misli i
prakse bezbednosti saobraćaja.
Upravljati nekim sistemom ili procesom znači preduzimati raznovrsne mere kako bi se
postojeće stanje sistema (procesa) približilo željenom stanju.Da bi se nekim sistemom
uspešno upravljalo, potrebno je:
poznavati postojeće stanje
definisati željeno stanje i
odabrati najbolje upravljačke mere kojima će se postojeće stanje približiti željenom
U oblasti bezbednosti saobraćaja može se slično definisati pojam upravljanja.Upravljanje
bezbednošću saobraćaja obuhvata neprekidno praćenje postojećeg stanja, stručno i realno
definisanje željenog stanja, projektovanje i primenu raznovrsnih upravljačkih mera u cilju
približavanja postojećeg stanja željenom stanju bezbednosti saobraćaja.Dakle, da bi se
upravljalo stanjem bezbednosti saobraćaja, neophodno je dobro poznavati postojeće stanje,
realno definisati željeno stanje i preduzimati mere da se postojeće stanje približi željenom.
Pri definisanju postojećeg stanja neophodno je uočiti i osnovne tendencije u razvoju
pojave, kako bi se mogli sagledati ciljevi i efekti upravljanja.Dakle, postojeće stanje
podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojećeg stanja (npr., prognozu broja
saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica, pod pretpostavkom da se nastavi postojeći trend, tj
ako se ne preduzimaju nikakve mere.Dakle bezbednost saobraćaja nije od Boga data i od nas
nezavisna pojava.
Bezbednost saobaraćaja je društveni fenomen kojim se može upravljati.
5
1.
Raskrsnice – kružni tokovi
Velika zainteresovanost za savremene raskrsnice sa kružnim tokom u mnogim zemljama
zapadne Evrope i na australijskom kontinetu, a poslednjih godina i u SAD, zbog rezultata
koje su pokazale na polju bezbednosti i broju vozila (kapaciteta), dostigla je takve razmere da
se može smatrati strateški veoma bitnim konceptom u projektovanju površinskih
raskrsnica.Rezultati mnogobrojnih istraživanja koji pokazuju da se prelaskom na ovaj tip
raskrsnica drastično smanjuje broj saobraćajnih nezgoda, a naročito onih sa povređenima i
nastradalima, kao i nesporan uticaj u pogledu zaštite životne sredine i u estetskom pogledu
trebalo bi da posluže kao podsticaj za značajniju ulogu ovih raskrsnica u planerskoj, odnosno
projektantskoj praksi kod nas.Ovome u prilog ide istorijski razvoj raskrsnica sa kružnim
tokom, dinamiku uvođenja u različitim zemljama, njihove karakteristike, kao i njihovu
primenljivost u različitim situacijama.Poseban akcenat treba staviti na proces planiranja i
donošenja odluke o opravdanosti izgradnje savremenih raskrsnica sa kružnim tokom,
obzirom na navedene prednosti, kao i činjenice da kod nas nisu zastupljene u značajnijem
broju.
U svojoj knjizi ,,Projektovanje raskrsnica sa kružnim tokom“ Majk Braun (Mike Brown)
je dao pregled istorije raskrsnica sa kružnim tokom u Evropi i Sjedinjenim Državama.Prvi
koncept kružnog saobrćajnog tokadao je Francuz Enar (Eugene Henard) 1903 godine.Prva
praktična primena kružnog sistema bio je Columbus cirkle izrađen u Njujorku 1905 godine, a
izradio ga je V. Ino (Wiliam Phelps Eno).Prva raskrsnica sa kružnim tokom u Parizu izrađena
je 1907. Godine na mestu PlaceDe L“etoil, dok je u Velikoj Britaniji 1910. Godine to bio
Sollershott Circus.
U početku nisu postojala specifična pravila za ponašanje vozača u kružnom saobraćajnom
toku.Kasnije je uvedeno ,,desno pravo prvenstva“ (pravilo desne ruke).Sa povećanjem
inteziteta saobraćaja, ovo pravilo je dovodilo do zastoja saobraćaja u samom kružnom
toku.Povećanje broja nezgoda uslovljeno ovom situacijom, zatim razvoj saobraćajne
signalizacije, a naročito koordinisane svetlosne signalizacije dovelo je do smanjenja
interesovanja za raskrsnice sa kružnim tokom, tako da su mnoge od njih zamenjene klasičnim
raskrsnicama.
6
