ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU
IEEE 802.11 BEŽIČNE RAČUNARSKE MREŽE
-
DIPLOMSKI RAD
-
VLADIMIR NOVOVIĆ 345/94
MENTOR: PROF. DR ZORAN R. PETROVIĆ
BEOGRAD, 2005.
Vladimir Novović:
IEEE 802.11 bežične računarske mreže
IEEE 802.11 BEŽIČNE RAČUNARSKE MREŽE
1. UVOD
Eksplozivni rast bežičnih mreža zasnovanih na IEEE 802.11 standardu u
poslednje vreme podseća na rapidni rast interneta u poslednjoj deceniji prošlog
veka. U prilog tome idu jednostavnost implementacije, fleksibilnost u radu, te
veliki izbor uređaja koji se koriste pri implementaciji mreže (mrežne kartice,
pristupne tačke). Osim osnovne namene, bežičnog računarskog umrežavanja,
ove mreže predstavljaju izuzetno zanimljivu opciju za širokopojasni pristup
internetu.
Situacija na našem telekomunikacionom tržištu je poprilično zamršena. U
našoj zemlji je nedavno ukinut monopol u fiksnoj telefoniji, što znači da će nove
konkurentske firme moći koristiti postojeće resurse fiksnih operatera (lokalne
centrale i parice do krajnjih korisnika uz određenu korektnu nadoknadu), kao i
da će biti u mogućnosti da razvijaju sopstvene telekomunikacione mreže.
Međutim, svetska iskustva u ovom domenu nisu uopšte idilična. Na primer, u
SAD manje od 10% stanovništva ima ikakvog izbora pri odabiranju svog lokalnog
telefonskog provajdera. Stvari slično stoje i što se tiče interneta. Relativno mali
broj ljudi ima pristup internetu velike brzine – širokopojasni (broadband)
pristup. Ne postoji globalna definicija širokopojasnog pristupa internetu, ali
možemo ga podrazumevati za brzine prenosa podataka reda 256 kbit/s i više, u
bar jednom smeru. Internet provajderi svoje DSL (Digital Subscriber Line)
pristupe i pristupe internetu pomoću kablovskog modema (kroz resurse
kablovskih kompanija) smatraju za širokopojasni pristup. Ozbiljan problem je to
što ukoliko provajderi ne ocene da je ekonomski isplativo postavljanje
infrastrukture za određenu lokaciju, onda takvi potencijalni pretplatnici ostaju
bez mogućnosti za širokopojasni pristup internetu.
Pojava 802.11 tehnologija omogućava konkurisanje postojećim fiksnim
operaterima i istovremeno pravi širokopojasni pristup internetu. Pošto 802.11 u
stvari predstavlja bežični eternet, njegova cena je značajno niža od postavljanja
parica ili koaksijalnih kablova. Uz sve to bežični prenos po npr. 802.11b
standardu (poznat i kao Wi-Fi) omogućava brzinu od bruto 11 Mbit/s, kojoj se
DSL pristup i pristup pomoću kablovskog modema ne mogu ni približiti.
4
Vladimir Novović:
IEEE 802.11 bežične računarske mreže
2. TELEKOMUNIKACIONE MREŽE
2.1 Potreba za alternativnim načinom pristupa
Sistem fiksne telefonije sastoji se od tri glavne komponente. To su pristup,
komutacija i transport (slika 2.1).
slika 2.1: tri komponente telefonske mreže: pristup, komutacija i transport
Pristup
Pristup se odnosi na način na koji korisnik pristupa telefonskoj mreži.
Većina to čini pomoću telefonskog aparata. Slanje i prijem glasa idu elektro -
mehaničkom konverzijom, a komutacija se vrši pomoću DTMF (Dual - Tone
Multifrequency) signala. Uređaj je sa centralom obično povezan upredenim
parom bakarnih žica, koji se odomaćeno naziva parica. Jedan od glavnih razloga
što većina pretplatnika nema izbora pri biranju lokalnog telefonskog provajdera
je nepristupačna cena ugrađivanja ikakve alternative postojećoj parici. Takođe,
6
