Семинарски рад
Студент:
Библијски мотиви у Каравађовом сликарству
Професор:
Микеланђело Каравађо
Микеланђело Меризи да Каравађо (1571-1610) био је италијански сликар активан у
Риму, Напуљу, Малти и Сицилији између 1593. и 1610. Сматра се првим великаном
барокног сликарства у свету. Његови радови се одликују реализмом приказа и
кориштењем изразитог контраста светло-тамно. Рођен је у Милану, али се 1576.
године, да би избегли кугу која је избила у Милану, његова породица сели у
Каравађо, родно место његове мајке. Његово име је дакле Микеланђело Меризи од
Каравађа, по месту у ком је живео. 1577. године умире му отац, а 1584. мајка. Тада
почиње да учи у Милану као шегрт код сликара Симона Петерзана, Тицијановог
ученика. Међутим, 1592. године после туче у којој је ранио полицајца, Каравађо
бежи у Рим и ту се, након неколико месеци од доласка, запошљава код Ђузепеа
Ћезарија. Његова позната дела из овог периода су Дечак са корпом воћа (1) , Дечак
који љушти воће (2), и Млади, болесни Бахус (3) – слика којом се завршио његов
рад код Ћезарија и за коју се верује да представља Каравађов аутопортрет у време
његове болести.
(1)
Дечак са корпом воћа (2) Дечак који љушти воће (3) Млади, болесни Бахус
Године 1594. Каравађо напушта Ћезарија, одлучан да постане самостални уметник.
Тада настају слике као што је Пророчица (4), његова прва слика са више ликова,
која представља дечака кога је преварила циганка. Права вредност те слике није
одмах дошла до изражаја, али је зато следећа слика, Картароши (5) која приказује
још једног превареног дечака, привукла пажњу кардинала Франческа дел Монтеа,
колекционара за ког је касније Каравађо израдио неколико дела по наруџби:
Пијаног Бахуса (6), Музичаре (7), Свирача на лаути (8), Дечака кога је ујео гуштер
(9).
