Sadržaj:
Rezime...................................................................................................................... 2
Uvod......................................................................................................................... 3
1. Osnovne postavke bihejviorizma..........................................................................5
2. Istorijski razvoj bihejviorizma..............................................................................6
3. Klasično uslovljavanje..........................................................................................6
3.1 Emocionalno uslovljavanje.............................................................................8
3.2 Principi klasičnog uslovljavanje.....................................................................9
4. Instrumentalno učenje.........................................................................................11
5. Zaključak............................................................................................................14
Literatura.................................................................................................................15
1
Rezime
U ovom radu, bavili smo se opštim karakteristikama jednog od najuticajnih psiholoških
pravaca prošlog veka-bihejviorizma. Takođe, osim same istorije ovog pravca, akcenat
smo dali na najznačajnijim vrstama učenja, a to su klasično uslovljavanje i
instrumentalno učenje.
Kroz nekoliko bitnih eksperimenata koji su vršeni u ovom periodu, spomenuti su
najznačajniji od njih i njihove propratne posledice. Od Pavlovljevih pasa pa do malog
Alberta, pa sve do Torndajkovih mačaka, videćete da su tragovi ovih velikih naučnika
oblikovali način na koji danas razmisljamo o primarnim, a naročito o sekundarnim
motivima. Njihov uticaj ušetao se u svaku obrazovnu ustanovu i u svet koji nas danas
okružuje.
Ključne reči: Bihejviorizam, eksperimenti, bihejviorističke teorije učenja.
2
stanja. Radi se o Vuntovom introspekcionizmu - stavu da psihologija treba da proučava
mentalna stanja opisana u introspektivnim izveštajima ispitanika. Vilhelm Vunt (1832-
1920) jedan je od utemeljivača savremene psihologije, iako je sam osnovao prvu
psihološku laboratoriju i uvelike doprinio tome da psihologija postane egzaktna nauka,
bio je uveren da primarni predmet psihologije jesu subjektivna mentalna stanja dostupna
introspekcijom. Najpoznatiji predstavnici među psiholozima su: Ivan Pavlov (1849-
1936), J.B. Watson (1878-1958) i B.F. Skinner (1904-1990); među filozofima: Rudolf
Carnap (1891-1971), C.G. Hempel (1905-1997), Gilbert Ryle (1900-1976) i Ludwig
Wittgenstein (1889-1951).
Logički pozitivisti zastupali su tezu o jedinstvu nauka – smatrali su da ukupno ljudsko
znanje predstavlja jednu jedinstvenu celinu utemeljenu u neposrednom opažanju.
Smatrali su da se iskazi svih nauka moraju svesti na intersubjektivno proverljive iskaze
oneposrednom opažanju. Smatrali su da se i iskazi psihologije isto tako moraju svesti na
intersubjektivno proverljive iskaze o ponašanju ljudi, tj. da mentalni vokabular mora biti
definisan u terminima fizičkog. Iskaze o psihološkim stanjima shvatali su kao skraćene
opise fizičkog ponašanja
Obe varijante bihejviorizma, i metodološki i logički, nailaze na problem introspekcije.
Izgleda da je način na koji spoznajemo svoja vlastita mentalna stanja bitno različit od
načina na koji spoznajemo tuđa mentalna stanja. Tuđa mentalna stanja spoznajemo tako
što na osnovu telesnog ponašanja drugih ljudi zaključujemo o njihovim mentalnim
stanjima, dok svoja sopstvena mentalna stanja spoznajemo introspekcijom - direktnim
neinferencijalnim uvidom.
Mentalna stanja su nešto privatno, nešto što je introspekcijom direktno dostupno samo
subjektu koji ih ima i nikome drugom osim njega. Niko nema direktan pristup tuđim
mentalnim stanjima. Dakle, prigovor je da čak i kada bi bihejviorizam bio osnovna
metodologija za istraživanje psihološkog života drugih ljudi, ne bi mogao biti primeren
za spoznavanje vlastitog psihološkog života. Na ovom se uvidu zasnivaju brojni vicevi o
bihejvioristima: „kada se dvojica sretnu na ulici, jedan kaže drugom -Dobar dan! Vi ste
dobro, a kako sam ja?". Ipak, bihejvioristi su smatrali da se introspekcija može objasniti u
bihejviorističkom duhu i da se spoznaja vlastitih mentalnih stanja, isto kao i tuđih,
zasniva na posmatranju telesnog ponašanja.
4
Dakle, sopstvena mentalna stanja bila bi nešto što spoznajemo na isti način na koji
spoznajemo i tuđa. Bez obzira da li se radi o tuđim mentalnim stanjima ili o našim
sopstvenim – spoznajemo ih posmatranjem telesnog ponašanja. Stoga su moja vlastita
mentalna stanja jednako dostupna meni kao i bilo kome drugome. Za bihejvioriste ona su
javna, isto kao i mentalna stanja (tj. telesno ponašanje) drugih ljudi.
1. Osnovne postavke bijejviorizma
Manifest bihejviorizma kao škole u psihologiji izneo je psiholog Džon Votson (J.B.
Watson) 1913. godine. Po njemu, "došlo je vreme kad psihologija treba da odbaci svako
bavljenje pojavama svesti... Njen jedini zadatak je kontrola i predviđanje ponašanja, a
introspekcija ne može da bude deo njenog metodološkog arsenala." Odbacujući
subjektivne pristupe u psihologiji, bihejviorizam je težio da postane striktno naučan i da
uspostavi činjenički zasnovan pristup ispitivanju nedvosmisleno empirijskih pojava koje
se mogu kvantifikovati. Model ovog projekta bila je KLASIČNA FIZIKA, pa je sa
fizikom XIX veka delio MEHANICISTIČKE i POZITIVISTIČKE polazne postavke.
Dok je moderna fizika napustila ove postavke, nesaglasne sa teorijskim i
eksperimentalnim razvojem, u akademskoj psihologiji u Britaniji i SAD ortodoksno
bihejviorističko stanovište ostalo je decenijama dominantno i vršilo sve do danas snažan
uticaj, velikim delom kroz rad Votsonovog sledbenika Skinera (B. F. Skinner). Skiner je
skovao termin "operantno uslovljavanje" i na osnovu ove vrste učenja razvio tehnike
kontrole ponašanja. Pavlov je proučavao i razvio tehnike "respondentnog uslovljavanja",
pomoću kojih se kod životinje izaziva predviđeni odgovor na određenu draž. Skinerova
tehnika omogućava životinji da deluje na svoju sredinu i bude nagrađena za specifične
aktivnosti. Pacov, na primer, dobija zrno hrane kad god šapom pritisne polugu, tako je
ponašanje pritiskanja poluge "potkrepljeno" nagradom. Usavršavanjem, ove su tehnike
uspešno primenjene na ljudima, u edukaciji, u psihoterapiji, u izmeni struktura ponašanja
kod zatvorenika recidivista i, zloslutnije, u projektima "reforme misli". Primena ovih
tehnika odista je bila tako uspešna da je Skiner zagovarao modifikacije ponašanja širih
razmera ili "psiho-civilizovanje" društva kao jedinog sredstva za uspostavljanje
humanog, racionalnog i miroljubivog sveta. Ovaj projekat kritičari su nazvali oblikom
5
