SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: FINANSIJSKO POSLOVANJE
TEMA : Bilans stanja i uspeha
SADRŽAJ :
Strana
1. UVOD
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3
2. BILANS STANJA
.
.
.
.
.
.
.
.
4
2.1 Sastavljanje i izgled bilans stanja .
.
.
.
.
.
5
2.2 Promene i vrste kretanja u bilansu stanja .
.
.
.
.
5
3. AKTIVA I PASIVA .
.
.
.
.
.
.
.
6
4. BILANS USPEHA
.
.
.
.
.
.
.
.
7
4.1 Struktura i izgled bilansa uspeha .
.
.
.
.
.
8
5. REZULTATI POSLOVANJA
.
.
.
.
.
.
9
ZAKLJUČAK
.
.
.
.
.
.
.
.
11
LITERATURA
.
.
.
.
.
.
.
.
.
12
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija
koje mere imovinsko stanje na odredjeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog
privrednog subjekta. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na
dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od bilansa stanja ,
bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i
na osnovu njih utvtrđen dobitak ili gubitak.
2. BILANS STANJA
Bilans stanja predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava privrednog subjekta na
određeni dan. Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio- vaga sa dva tasa. On
određuje statističku sliku stanja ekonomskih resursa. Njegova struktura sredstava daje sliku
materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog
subjekta. U sadržinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzeća sa jedne
strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz
aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u
određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive,
utvrđenog inventarom. To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća
na određeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi,
iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj
funkciji u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena
su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana
(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda u
tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih
pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se
prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne
strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.
Najčešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno,
u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine (izvori
sredstava) u jednom određenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog
tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktičke i školske svrhe veoma zahvalna.
