ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
BEOGRAD
BILANSI I POSLOVNA SREDSTVA
(SEMINARSKI RAD)
Mentor:
Student:
Doc. dr Velibor Vuković
Admir Đerlek 33/12
Beograd, godina
2
Sadržaj
1.Uvod…………………………………………………………………………………..……..…3
2.Bilans………………………………………………………………………………………...…4
2.1.Bilans stanja…………………………………………………………………...…..….4
2.2.Bilans uspeha…………………………………………………………………..……..6
3.Vrste bilansa………………………………………………………………………………..…..7
3.1.Bilansi prema redovnosti sastavljanja..........................................................................8
3.2.Bilansi prema njihovoj vezi sa knjigovodstvom..........................................................8
3.3.Bilansi prema svrsi iskazivanja....................................................................................8
3.4.Bilansi prema merodavnosti pravnih normi.................................................................9
3.5.Bilansi prema području informisanja.........................................................................10
3.6. Bilansi prema dužini bilansnog perioda...................................................................10
3.7. Bilansi prema tehnici sastavljanja……………………………………………….....11
3.8.Bilansi kretanja……………………………………………………………………..11
3.9.Bilansi prema broju uključenih preduzeća………………………………………....13
4. Poslovna sredstva reduzeca………………………………………………………….………14
4.1.Osnovna sredstva……………………………………………………………….…..14
4.1.1.
Kriterijum klasifikacije osnovnih sredstava……………………………..14
4.1.2.Osnovna sredstva u obliku stvari………………………………..……..…15
4.2. Obrtna sredstva………………………………………………………………….…16
4.2.1.Gotovina……………………………………………………………….…16
4.2.2. Zalihe………………………………………………………..…….…..…17
4.2.3. Potraživanja od kupaca………………………………………………......17
5. Zaključak………………………………………………………………………………….…18
6.Literatura…………………………………………………………………………………..…19
4
2.Bilans
Pod pojmom bilans obično se podrazumeva bilans stanja, koji pokazuje stanje imovine
jednog preduzeća na određeni dan. Pored bilansa stanja postoje i drugi bilansi, tačnije:
- redovni bilansi
(bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, zbirni bilans,
konsolidovani bilans) i
- specijalni bilansi
(bilans osnivanja, bilans fuzije - spajanja, deobni bilans - razdvajanja,
sanacioni bilans, likvidacioni bilans, stečajni bilans, poreski bilans i drugi bilansi),
Od svih bilansa za potrebe uvođenja u dvojno knjigovodstvo najvažniji su bilans stanja i
bilans uspeha, koji predstavljaju dva osnovna računovodstvena izveštaja. Ovi bilansi sastavljaju
se na osnovu knjigovodstvenih računa, po isteku obračunskog perioda, i predstavljaju dva
najvažnija pregleda koje pruža knjigovodstvo. Bilans stanja pokazuje stanje imovine preduzeća
na dan bilansiranja, a bilans uspeha pokazuje rashode, prihode i finansijski rezultat, koji je
preduzeće ostvarilo u obračunskom periodu. Zato ćemo ovde ukazati na osnovne karakteristike
bilansa stanja i bilansa uspeha.
2.1.Bilans stanja
a) Forma i sadržina bilansa stanja
Osnovni i najvažniji zadatak knjigovodatva jeste da prati promene u imovini preduzeća i da
povremeno utvrđuje stanje imovine i rezultate poslovanja. Ako stanje imovine jednog preduzeća
iskažemo u vidu pregleda dobijamo bilans stanja. Dakle, bilans stanja predstavlja pregled
celokupne imovine jednog preduzeća na određeni dan.
Bilans stanja sastavlja se u formi dvostranog računa. Na levoj strani bilansa nalazi se
aktiva, a na desnoj pasiva, tako da se aktiva i pasiva nalaze jedna prema drugoj. Stavljanje aktive
na levu a pasive na desnu stranu bilansa posledica je dugotrajne navike. Zato, treba prihvatiti kao
pravilo da se aktiva svrstava na levu, a pasiva na desnu stranu bilansa. Inače, suštinski ništa se ne
bi promenilo ako bi se aktiva svrstala na desnu, a pasiva na levu stranu bilansa.
Treba istaći da se bilans ne mora sastavljati u formi dvostranog računa (u formi konta). U
praksi, iz tehničkih razloga, često se bilans sastavlja u formi jednostranog računa (u formi liste),
tj. aktiva i pasiva svrstavaju se jedna ispod druge. To se praktikuje radi lakše manipulacije i
kompjuterske obrade jednoobraznih bilansnih šema.
Aktiva predstavlja sredstva sa kojima preduzeće raspolaže na dan bilansiranja, a pasiva
predslavlja izvore tih sredstava odnosno njihovo poreklo i pripadnost sa pravnog stanovišta.
U aktivi se obuhvataju poslovna sredstva koja služe za ostvarenje poslovnih zadataka.
Poslovna sredstva obuhvataju razne oblike stalnih odnosno osnovnih i obrtnih sredstava.
Osnovna sredstva traju duže vreme i obuhvataju građevinske objekte; opremu i ostala osnovna
sredstva. Obrtna sredstva stalno se transformišu iz jednog oblika u drugi. Ona obuhvataju:
-
novčana sredstva (u blagajni, na tekućem računu, deviznom računu, i drugim računima kod
banke),
5
-
zalihe (materijala, proizvodnje, gotovih proizvoda i robe),
-
razna potraživanja (od kupaca, banaka, države, radnika i građana).
Ukoliko preduzeće ima nepokriveni gubitak iznad visine kapitala isti se svrstava u aktivu
bilansa stanja i pokazuje iznos izgubljenih poslovnih sredstava. Tako se unošenjem
nepokrivenog gubitka u aktivu uspostavlja ravnoteža manje aktive sa većom pasivom.
U pasivi se obuhvataju izvori poslovnih sredstava. Oni pokazuju poreklo poslovnih
sredstava sa kojima preduzeće raspolaže, a čine ih:
-
kapital (akcijski, državni, ostali i dr.),
-
rezerve (zakonske, statutarne, revalorizacione i sl.),
-
dugoročne obaveze (po kreditima, za oročena ulaganja, za prodate obveznice i sl.),
-
kratkoročne obaveze (po kreditima; prema dobavljačima, državi, radnicima i građanima).
BILANS STANJA
preduzeća "X" na dan 31.XII 2004. god.
Aktiva
Pasiva
Rb Sredstva
Iznos
Rb Izvori sredstava
Iznos
Poslovna sredstva
Izvori poslovnih sredstava
Osnovna sredstva
100.000 Kapital
80.000
Obrtna sredstva
50.00 Dugoročne obaveze
40.000
Kratkoročne obaveze
30.000
Neraspoređeni dobitak
Svega
150.000
Svega
150.000
b) Bilansna ravnoteža
Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. To je, u stvari, ravnoteža
leve i desne strane bilansa tj. ravnoteža aktive i pasive (Aktiva = Pasiva, odnosno Aktiva =
Kapital + Obaveze).
I sama reč bilans ukazuje na ravnotežu, jer ona potiče od italijanske reči
bilancio,
što znači
vaga sa dva tasa, na kojoj se uspostavlja ravnoteža prilikom merenja. Zato, prilikom sastavljanja
bilansa mora uvek da se uspostavi ravnoteža između aktive i pasive tako što njihov zbir mora da
bude jednak.
Ravnoteža između aktive i pasive odnosno između sredstava i njihovih izvora mora da
postoji zato sto se tu radi o jednoj stvari, o sredstvima preduzeća, koja se u bilansu prikazuju sa
dve perspektive: sa stanovišta funkcionalanog rasporeda sredstava u konkretnom obliku i sa
stanovišta porekla sredstava odnosno izvora i pripadnosti. "Pošto se radi o dvostranoj slici jedne
iste stvari logično je da između sredstava po funkcionalnom položaju i njihovih izvora mora da
postoji ravnoteža"
Sa bilansnom ravnotežom treba povezati i ravnotežu unutar bilansa tj. sa ravnotežom
glavnih grupacija sredstava i njihovih izvora. S obzirom da izvori sredstava pokazuju poreklo
sredstava i njihovu namenu, to je potrebno da se sredstva koriste za svrhe za koje su namenjene.
