VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNA
DIPLOMATIJA I GLOBALNI MENADŽMENT
TEMA: EKONOMSKA ŠPIJUNAŽA
Nastavnik :
Student:
Beograd, januar 2013.
2
SADRŽAJ
Uvod
3
1.Ekonomska špijunaža
4
1.1 Zadaci ekonomske obaveđtajne aktivnosti
5
2.Međunarodna ekonomska špijunaža
6
2.1 Legalni načini pristupa informacijama
7
2.2 Nelegalni načini pristupa informacijama
8
2.3 Zaštita od špijunaže
10
3.Pristupi velikih sila ekonomskoj špijunaži
12
3.1 SAD
12
3.2 Japan
13
3.3 Francuska
13
3.4 Kina
13
Zaključak
15
Literatura
16
4
1.
EKONOMSKA ŠPIJUNAŽA, POJAM
,, Ekonomska obaveštajna delatnost može da se definiše kao skup koordinisanih akcija
istraživanja, obrade i distribucije, radi njene eksploatacije, informacije korisne za ekonomske
aktere. Ove različite akcije vode se legalno sa svim garantijama neophodne zaštite za
očuvanje baštine preduzeća, u najboljim uslovima kvaliteta, rokova i cene. Korisna
informacija je ona koja je potrebna različitim nivoima odlučivanja u preduzeću, ili kolektivu,
da bi se elaborisali i uspostavili na koherentan način strategija i neophodne taktike u
postizanju ciljeva koje je definisalo preduzeće, u cilju poboljšanja svog položaja u
konkurentskom okruženju. Ove akcije se u okrilju preduzeća uređuju u neprekinuti ciklus,
generator zajedničke vizije ciljeva koje treba dosegnuti ''
2
.
Ovo je definicija ekonomske obaveštajnosti koju daje francuski Generalni komesarijat
za plan, jedno od najviših državnih tela. Pod špijunažom podrazumevamo svaku nedozvoljenu
radnju ili akciju poduzetu u cilju pribavljanja informacija čije posedovanje dovodi u prednost
osobu ili oraganizaciju koja je poseduje, u odnosu na protivnu stranu. Ekonomska špijunaža je
posebna vrsta špijunaže, koja se bavi pribavljanjem informacija u korist kako državnih, tako i
privatnih organizacija, po čemu se razlikuje od klasičnih oblika špijunaže. Pri tome moramo
praviti razliku između ekonomske špijunaže i ekonomske obaveštajnosti, jer postoji
tendencija da se ova dva izraza izjednačavaju. Ekonomska obaveštajnost označava
pribavljanje ekonomskih podataka
legalnim
putem, sakupljanjem informacija iz zvaničnih
izvora, godišnjih izveštaja, publikacija i sl. Ekonomska špijunaža predstavlja
ilegalno
dolaženje do informacija, koje je po pravilu u suprotnosti sa zakonom. Ovo nije pronalazak,
modernog doba. Od početka proizvodnje koja nije primarno namenjena za sopstvenu upotrebu
već za razmenu ili prodaju, pokušava se doći do informacija o konkurentskom proizvodu ili
tehnologiji proizvodnje zarad ostvarivanja kompetitivne prednosti. Koreni špijunaže sežu
daleko u prošlost i pominju se čak i u Bibliji, kada Mojsije šalje 12 špijuna da izvide zemlju
Kanaana, obećanu zemlju jevreja. Naravno da su prvi špijunski zadaci bili pretežno vojne ili
ratne prirode, koji su postavljali osnove za kasnije širenje delatnosti.
Kolevka moderne ekonoske obaveštajnosti, Francuska, još u srednjem veku je imala
razvijenu obaveštajnu mrežu koja se nje bavila samo vojnim već i ekonomskim obaveštajnim
podacima. Temelje ove službe postavio je kardinal Rišelje, a njima se obilato koristio
francuski kraljevski sekretar, Žan Baptist Kolber, koji je slao špijune u Englesku radi
pribavljanja podataka o engleskim zanatima, koji su posle toga razvijani u Francuskoj.
Najveći broj obaveštajnih operacija bio je vezan za državne poslove, mada su i pojedine
privatne kompanije unajmljivale špijune za svoje potrebe, i to prvenstveno banke. Jedan od
najboljih primera je Rotšild. Uoči bitke kod Vaterloa, gde su se sukobili Engleska i
Francuska, na Londonskoj berzi je vladala velika nervoza, jer su cene drzavnih akcija zavisile
od ishoda bitke. Kada je bitka završena, privatni obaveštajni agent je Rotšildu doneo
informaciju o pobedi Engleske. Rotšild međutim daje nalog svojim brokerima da krenu sa
prodajom akcija. Ostali trgovci, videvši postupak Rotšilda, kreću sa nagađanjem da Rotšild
2
Z.Petrović Piroćanac,
Ekonomska špijunaža,
Draslar partner, Beograd, 2005, str. 9
5
zna da je Engleska izgubila i da zato prodaje akcije, i kreće besomučna prodaja. Svi prodaju
akcije i cene vrtoglavo padaju. U jednom trenutku Rotšild neprimetno daje znak brokerima da
krenu sa kupovinom akcija, i dok svi prodaju on polako kupuje. Kada je otkupio skoro sve
stiže i zvanično obaveštenje o pobedi Engleske i cene strhovito skaču, što Rotšildu donosi
stotinu puta veći profit. Ovim primerom je dato i objašnjenje šta je bitna karakteristika
ekonomskih obaveštajnih podataka, da su to ' tačne informacije u tačno vreme'. Svoj veliki
procvat ekonomska obaveštajnost doživljava u vreme industrijalizacije u 19. veku, da bi se do
danas njen udeo u ukupnoj obaveštajnosti samo povećavao. Pretpostavlja se da se danas preko
60% obaveštajnih podataka odnosi na ekonomske podatke ili povezane sa ekonomijom i
industrijom. Pošto snagu jedne države, pored vojske, čini i njena industrija ili ekonomija, u
ekonomsku špijunažu u korist privatnih ekonomskih subjekata ili preduzeća se sve više uvlače
državne obaveštajne strukture, da bi svojim domaćim ekonomskim subjektima obezbedili
pravovremene tačne informacije o planovima i namerama konkurencije ili omogućili pristup
novim tehnologijama ili tržištima. Vojno ratovanje je skoro u potpunosti zamenilo ekonomsko
ratovanje, mada se tamo gde nije moguće postići prednost ekonomskim ili obaveštajnim
putem još uvek pribegava vojnoj prisili ili čak i klasičnom ratu u ime ' viših ciljeva' ili zaštite
sopstvenih bezbednosnih interesa. Evidentna je takođe još jedna stvar, a to je da su zemlje,
koje su vojno saveznici, u ekonomskom ratu najljući protivnici. Najbolji primer za to su SAD
i Francuska, koje vode bezpoštedan rat u ekonomsko-obaveštajnoj sferi, u kojem nema
granica ni milosti. Sve države ohrabruju svoje kompanije da dele pribavljene obaveštajne
podatke između sebe, radi njihove bolje iskorišćenosti
1.1
Zadaci ekonomske obaveštajne aktivnosti
Postoje mnoge definicije koje objašnjavaju šta su primarni zadaci ekonomske
obaveštajnosti. Tako recimo profesor Filip Kler sa pariske Sorbone definiše četiri funkcije
ekonomske obaveštajnosti danas:
3
1. Ovladavanje (odbrana i promovisanje) naučnim i tehnološkim znanjima
2. Detekcija opasnosti i prilika na domaćem i spoljnim tržištima
3. Kapacitet za definisanje individualnih ili kolektivnih dogovorenih strategija
4. Definisanje strategija uticaja oslanjanjem na akcije
Drugi poznavalac ove oblasti, Mikael Zartarian, smatra da ekonomska obaveštajnost
ima tri velika zadatka:
1. Ovladavanje naučnom, tehnološkom i konkurentskom baštinom preduzeća i njegova
zaštita
2. Detekcija pretnji i prilika sa kojima može da se suoči preduzeće
3. Ustanovljavanje strategija uticaja u službi preduzeća
3
Z.Petrović Piroćanac,
Ekonomska špijunaža,
Draslar partner, Beograd, 2005, str. 11
