Садржај:
1. Увод........................................................................................................................................2
1.1. Циљ и предмет истраживања.........................................................................................2
2. Физичко-географски положај Старе планине......................................................................4
2.1. Физичко-географске карактеристике Старе планине....................................................5
2.1.1. Климатске карактеристике Старе планине........................................................5
2.1.2. Температура ваздуха..........................................................................................6
2.1.3. Ветрови................................................................................................................6
2.1.4. Падавине..............................................................................................................7
2.1.5. Снег и снежни покривач.....................................................................................7
3. Пољопривредна производња високе природне вредности..................................................8
3.1. Типологија пољопривредних система високе природне вредности за Србију...........9
3.2.
Стара планина................................................................................................................12
3.2.1. Пољопривредна производња високе природне вредности и биолошка
разноврсност......................................................................................................13
4. Антропо-зоогено условљен диверзитет предела и врста...................................................15
4.1. Посебности сточарства на Старој планини ................................................................18
4.2. Аутохтоне расе животиња Старе планине...................................................................20
4.2.1. Овчарство..........................................................................................................21
4.2.2. Козарство..........................................................................................................23
4.2.3. Говедарство........................................................................................................24
4.2.4. Свињарство.......................................................................................................25
4.2.5. Коњарство.........................................................................................................26
4.2.6. Пчеларство........................................................................................................27
4.2.7. Овчарски пси.....................................................................................................28
4.2.8. Живинарство.....................................................................................................28
4.2.9. Иницијативе за очување аутохтоних раса животиња.....................................28
5. Биљна врста и травњачке заједнице...................................................................................32
5.1. Воћарске културе.........................................................................................................32
5.2. Крмно биље..................................................................................................................32
5.3. Лековито и ароматично биље......................................................................................33
5.4. Медоносно биље...........................................................................................................34
6. Закључак..............................................................................................................................35
7. Литература...........................................................................................................................37
1
1. Увод
Сеоска подручја Србије заузимају око 85% њене укупне територије. На овим
просторима живи и ради 45% становништва Србије, ослањајући се у свом раду и
опстанку углавном на природне ресурсе: земљиште, вегетацију, воде, руде и др.
Традиционално сточарство у планинским пределима вековима је прилогођавано
окружењу. Као такво оно је било основа опстанка локалног становништва, а да при
томе углавном није угрожавало ресурсе на којима се базирало. Покушаји напуштања
традиционалних производних система, који су били у складу са производним
капацитетима пашњака и ливада, на које су се ослањали, и индустријализације
планинског традиционалног сточарства су проузроковали деградацију природних
ресурса на планинама. Земљишта и травњачка, а да они нису у адекватној мери могли
да врате уложено. Сточарски производи, добијани у интезивним системима, будући
великим делом засновани на исхрани концентрованим хранивима произведеним у
удаљеним равничарским крајевима, нису могли да на тржишту конкуришу оним
произведеним у равницама. Опстанак таквог сточарства у планинама Србије доведен је
у питање и оно је крајем прошле деценије готово угашено. Овакав развој догађаја не
само да је довео до руба пропасти планинско становништво, већ је озбиљно угрозио и
постојеће ресурсе, посебно ливадске и пашњачке комплексе, у смислу очувања
биодиверзита вредних локалитета широм земље, уништавања биљног покривача и
изазивање ерозије.
Подручје Старе планине је једно од од планинских подручја Србије на којима је,
зарад форсирања индустријализације, дошло до јаког одлива становништва и колапса
локалне економије након Другог светског рата. Уз политичку изолацију од суседне
Бугарске и маргинализацију од стране Србије, ово изузетно вредно, са становништва
очувања природног и културног наслеђа, рурално подручје, је демографски готово
изумрло до краја седамдесетих година двадесетог века. Са демографском смрћу
подручја готово је изумрло и културно наслеђе, у основи вредно наслеђе
традиционалних сточарских заједница, које је готово нестало са простора Балкана.
Природне вредности, махом творевина синергије природе и традиционалног сточарења,
доведене су на руб опстанка.
2
2. Физичко-географски положај Старе планине
Стара планина (Балкан) представља јужни огранак источних Карпата и део је
пространог планинског венца који се назива Карпатско-балкански планински лук.
Смештена је између 43°06` и 43°53` северне географске ширине и између 22°18` и 23°
источне географске дужине.
1
Стара планина, дуга 600 км и широка 50-70 км пружа се
од источне Србије, преко средишњег дела Бугарске у правцу запад-исток (највећи врх
Ботев, 2376) и благо спушта према Црном мору. На територији Републике Србије
пружа се правцем север-југ у источном делу земље. Захвата површину од 1542 км², од
чега парк природе чини 1143 км², у општинским атарима Зајачера, Књажевца, Пирота и
Димитровграда.
Слика број 1: Географски положај Старе планине
Слика број 2: Локација Старе планине на сателитској карти
(Извор: Топографска карта ВГИ)
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 метара
надморске висине, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 метара
надморске висине).
Слика број 3: Миџор (највиша тачка Старе планине)
1
Родић Д., Павловић М.,
Географија Југославије,
Београд 1994.
4
Подручје Старе планине подељено је између четири општине: Зајечар,
Књажевац, Пирот и Димотровград.
Табела 1: Просторни обухват подручја Просторног плана
2
Територија
општине и
града
Површина у
км
Укупно
Просторни
план
Подручје
парка
природе
Подручје
ван парка
природе
Укупно
%
Зајечар
1.070
62,95
36,68
99,63
6,47
Књажевац
1.202
422,93
203,34
626,27
40,64
Пирот
1.235
543,76
158,56
702,32
45,51
Димитровград
483
113,68
/
113,68
7,38
Укупно
3.990
1.143,32
398,58
1.541,90
100
2.1. Физичко-географске карактеристике Старе планине
2.1.1. Климатске карактеристике Старе планине
Клима Старе планине представља прелазну зону између умерено-континенталне
климе Тимочке крајине и Влашке низије на северу и планинске климе Балканског
планинског система на југоистоку.
3
Ова планина је у климатском погледу веома
сложена и разнолика. Разликује се у свом јужном, северном и централном делу у
надморској висини од 300 до 2 169 метара.
4
Климу Старе планине карактерише просторна варијабилност. На климатско
обликовање простора Старе планине највећу улогу има рељеф. Његов утицај (преко
промена надморске висине, експонираности и нагнутости терена, положаја у односу на
2
Службени гласник РС, бр. 115/08.
3
Марковић Ј., Павловић М.,
Географске регије Југославије,
Београд 1995.
4
Мишић В., Јовановић Р., Поповић М., Борисављевић Љ., Антић М., Динић А., Данов Ј., Блаженчић Ж.,
Биљне заједнице и
станишта Старе планине,
Београд 1978.
5
правца – у народу позант јужњак, југовина. До северних делова Старе планине допире,
ослабљен у источној Србији, познат зимски ветар северац звани горњак.
7
На простору Димитровграда најзаступљенији је југоисточни и источни ветар; у
Пироту влада југоисточни ветар; у Књажевцу доминира западни ветар; у Зајачару
југозападни и североисточни ветрови. Брзина кретања ветрова иде од благог поветарца
до слабог ветра. Најмања вредност је израчуната у Димитровграду 0,3 м/s. Реално би
било очекивати да са порастом надморске висине расту и брзине ветрова, до чега и
долази.
2.1.4. Падавине
Подручје Старе планине, обухватајући шири простор околних општина, спада
међу сувља подручја у Србији. На Старој планини количина падавина расте са
надморском висином, тако да у нижим пределима просечна сума падавина износи од
600 mm, а са порастом надморске висине повећава се и количина падавина. Распоред
падавина је прилично неуравнотежен како по месецима. Више падавина се излучи у
топлијем делу године, а мање у хладнијем, што је одлика континенталног
плувиометријског режима.
2.1.5. Снег и снежни покривач
Снежни период траје од почетка новембра до краја априла. Први снег на висини
преко 1000 метара се јавља у првој половини новембра; на висини од 1400 – 1500
метара у другој половини октобра; а на висини изнад 1700 – 1800 метара појављује се у
првом делу октобра.
Услед опадања температуре и повећања количине падавина са порастом
надморске висине расте и број дана са снежним покривачем. Тако на висини од 1000
метара просечно трајање снега је од 100 до 110 дана; на висини од 1000 – 1400 метара
просечно трајање око 3 месеца; а на висини од 1400 – 1700 метара надморске висине
преко 5 месеци. На Миџору просечно трајање снежног покривача износи око 6 месеци.
7
Мијовић Д.,
Студија заштита парка природе „Стара планина“,
Београд 2003.
7
